Atletski sudija - najveći izazov: Priča o Dr Mileni koja je postala legenda ovog sporta

Atletski stadion u Novom Pazaru Foto: Nenad Dikić

Obično se piše o uspešnim sportistima, a dr Milena Acić Zarić je više od 40 godina posvećena atletici kao sportski radnik i sudija.

Preporučujemo

Prema jednoj od definicija, atletski sudija je neko ko presuđuje na atletskom takmičenju tako što tokom događaja vodi računa o regularnosti, otkriva prekršaje i odlučuje o eventualnim kaznama u skladu sa pravilima igre.

Atletske sudije rade i u zatvorenom i napolju, u svim vremenskim uslovima, i naravno zbog posla često moraju da putuju.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Ako tome dodamo suđenje i bacačkim i trkačkim disciplinama i razna merenja daljina, visine, pa pucanje iz pištolja i praćenje štafete, onda suđenje u atletici definitivno predstavlja najveći izazov u sportu, a sudije sigurno imaju najviše posla.

Sa dr Milenom Acić Zarić na atlestkom prvenstvu Novom Pazaru Foto: Nenad Dikić

Na poslednjem nacionalnom prvenstvu u atletici sam možda najbolje iskusio kompleksnost njihovog poziva. Svi smo doputovali u Novi Pazar na novoizgrađeni stadion. I sve bi bilo uobičajeno da nismo morali da se nosimo sa pandemijom korona virusa.

Očigledno da ćemo morati da se naviknemo na situaciju i da sprovodimo mere, da bi sprečili širenje zaraze. Bilo je manje-više kako treba, mada je direktor atletskog saveza morao da upozorava na nošenje maski.

I onda sam ispod jedne maske prepoznao moju mentorku sa staža dr Milenu Acić Zarić, koja je već dugo godina glavni atletski sudija. Dirljivo je da smo se po ko zna koji put videli na atletici, a u stvari smo se prvi put sreli u ordinaciji Doma zdravlja Stari grad 1989. kada sam bio na redovnom stažu nakon studija.

Iako se toliko stvari ne sećam, znam da mi je Milena pokazala mnoge stvari u praksi, što je danas postala retkost, jer na mlade lekare retko ko obraća pažnju.

Foto: Nenad Dikić

Možda je i to bio razlog za doba restart u svet medicine i učenje. Da me je tada pitala svakako ne bih znao da ću završiti četiri specijalizacije, pre bih odgovorio da ću raditi u nekom morskom gradiću, lečiti ljude, roniti i jedriti. Ali, za ovih četrdeset godina se toliko toga promenilo.

Nekako jednostavno, ja sam prelazio iz oblasti u oblast, a Milena je sve ove godine ostala i lečila ljude. A to je tek neverovatno, jer danas niko nije posvećen pacijentu, pa su lepe priče o Mileni od ljudi sa Starog grada pravi melem na ranu našeg sumornog zdravstva.

Iako nemam uvida u Mileninu sudijsku karijeru siguran sam da podjednako uspešno radi i taj posao.

Tačnije, bio sam svedok da na takmičenju nije bilo tenzija iako je bilo manjih nedoumica. Valjda tako jedino u sportu treba da bude. Neko mora bez strasti i navijanja da presudi, a ne kao skoro na US openu da podeli svetsku javnost i diskvalifikuje prvog tenisera sveta.

Foto: Nenad Dikić

Ono što govorim za doping kontrolu važi i za suđenje. Dobro je samo ono koje je nevidljivo, jer u sportu su najvažniji sportisti i rezultat, i ništa drugo. Milena potiče iz atletske porodice.

Roditelji su joj dugo radili u jugoslovenskoj i srpskoj atletici, a koliko znam mama je i dalje počasni predsednik atletskog kluba Crvena Zvezda koji je na takmičenju u Novo Pazaru osvojila najviše medalja.

Listajući Internet stranice našao sam Mileninu listu najboljih atletičara iz 1985. godine koju je pripremila još davne 1985. godine.

Foto: Nenad Dikić

Jedino što me je iznenadilo je nedostatak vremena za fizičku aktivnost. Kao dugogodišnji pobornik vežbanja nekako sam bio zatečen činjenicom da se Milena nije bavila atletikom, i da čak ne vežba ni rekreativno usled puno obaveza. Zato možda sledeći put kada se sretnemo želim da počasno prošetamo pun krug na atletskoj stazi. Možda baš na fenomenalnom, novom stadionu u Novom Pazaru.

(Za Telegraf piše: Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)