Rohas posle svetskog rekorda: Rođena sam da skočim 16 metara! Zabavila sam se u Beogradu, ovo je kao san!

Na Svetskom dvoranskom prvenstvu u atletici u Beogradu neverovatna Julimar Rohas u troskoku skočila 15.74, i za 31 centimetar oborila svetski rekord!

Istorija je ponovo ispisana u Beogradu, a ovaj uspeh prokomentarisala je svetska rekorderka Rohas.

- Pre svega mogu da kažem da sam srećna što sam ovde i što pričam sa vama. Srećna sam što sam učestvovala na ovom šampionatu, što se tiče ovog danas, ovo je kao san, kao da sam danas živela san. Htela sam da dođem i da se zabavim u Beogradu. Znala sam da sam u dobroj formi. U prvih par skokova sam pravila greške, nekada skok i zalet nisu bili dobri, ali trener Ivan i ja smo jedna osoba. Ne moramo ni da pričamo, znamo šta razmišljamo, on zaslužuje priznanje za ono što sam ostvarila - istakla je Rohas i dodala:

- Iskreno, ne znam. Možda je neka magija ili samo sreća... Ali naravno, to je sam težak napor koji smo uložili na treningu. Opet se desilo u poslednjem skoku. Deluje da je skok za slavu, a možda će me nekad zvati devojka šestog skoka. Moj tim je radio jako naporno i srećna sam zbog toga.

- Reći ću vam istinu, ne znam koliko je drugačiji bio poslednji skok. Moram da ga vidim prvo, da analiziram trk, ali mogu da vam kažem je da sam pokušala da poslušam Ivanove savete i da uspem da se dobro zaletim i da se odrazim. Da bi skok bio lakši...

- Ništa nije nemoguće. To je moj moto. To je ono u šta verujem. Ako radite srcem i verom i ako volite sport, možete sve da ostvarite. Sada imam pet titula, tri u dvorani i dve van. Imam dve motivacije u životu - da ostvarim 16.00 metara i da budem bolja od Ivana Pedrosa. On zna da ću uspeti da dođem dotle i da ću to uraditi. On se priprema za taj momenat. Rođena sam da skočim 16,00 metara, to me inspiriše i pokušavam da inspirišem druge, da atletika bude popularan sport. To je moj cilj.

Trofejna atletičarka je prokomentarisala i aktuelnu situaciju u Ukrajini, ali i Venecueli.

- Srećna sam, jer žene su ustale. U Ukrajini je rat koji nema smisla, zašto ljudi umiru, ne treba da bude tako. Srećna sam što se Ukrajina takmiči i što je uspešna, znam da će to prevazići. Srećna sam zbog Marine, zaslužuje srebro. Mislim da ljudi u mojoj zemlji slave, kao što to treba. Bilo je teških momenata, ali uspela sam teško da radim i da pokažem da ljudi iz Venecuele mogu da uspeju.

Mnoge je interesovalo na koji način Rohas uspeva da se fokusira i pripremi za skok.

- Šta kažem sebi? Mnogo stvari, poludim, budem zver. Dajem insktrukcije sebi, mišićima, pokušavam da vidim skokove unapred, vičem "hajdemo", "možeš ti to", mnogo govorim sebi pre skoka. Kada je o skoku udalj u pitanju, ne mogu da radim oba, zbog rasporeda. Zato ne mogu da učestvujem posle podne, uživam u momentu. Uvek ima šansi, sport daje drugu šansu, ne stavljam nikakve limite sebi. Kada budem mogla da učestvujem na oba takmičenja, biće tako, ako bude moguće u Oregonu, sjajno.

- Htela sam da dodam za poslednje pitanje, stvari se dešavaju sa razlogom. Bog nekad oduzme nešto, a nekada vrati. Jedan od mojih ciljeva je bio da uzmem tri skoka ovde, pa da se čuvam za skok udalj. Skakala sam šest skokova, desio se svetski rekord i srećna sam zbog toga.

Za sam kraj, Rohas j eobjasnila šta joj znači atletika.

- Atletika me je napravila osobom koja jesam. Srela sam se sa neverovatnim ljudima, svi imamo različite ciljeve, ali radimo zajedno. Porodica smo. Atletika mi je pomogla da budem bolja osoba, da ostvarim ciljeve. Atletika je postala popularna u Venecueli. Atletika je moj ceo život.

(Telegraf.rs)