Branković poručuje iz Budimpešte: "Siguran sam da će Srbija ubrzo organizovati veliko takmičenje na otvorenom"

Foto: Telegraf.rs

Koje su to najvažnije odluke donete na današnjem sastanku u Hungekspo centru i kako se one odnose na srpsku atletiku?

- Ono što je važno napomenuti je to da Svetska atletika ima 214 članica, da je ovde prisutno 212 što je imponzanta brojka i da su došli najbolji takmičari i sportisti iz tih zemalja. Danas je na Kongresu za predsednika Svetske atletike reizabran Lord Sebastijan Kou, dobio je još jedan četvorogodišnji mandat. Izabrana su i tri nova potpredsednika i jedna potpredsednica. Ono što je za mene i za srpsku atletiku važno je to što je za prvog potpredsednika izabran Španac Raul, koji će na jedan vrlo snažan način predstavljati Evropu u tom Savetu.

- U novom Savetu dogodio se jedan mali šok pošto je od trinaest dodatnih članova izabrano čak jedanaest žena i samo dva muškarca. To se do sada nikada nije dogodilo, ali prosto već je bilo unapred određeno da će sigurno ući osam dama. To su neke najbitnije odluke koje su donete u prepodnevnom delu Kongresa uz usvajanje finansijskog izveštaja za 2021. i 2022. godinu.

Kakvi su planovi u radu SAS-a u nekom narednom periodu i postoji li mogućnost da se ponovo veliko međunarodno takmičenje održi u našoj zemlji u bliskoj budućnosti? 

- Uvek imamo visoke ciljeve i imamo jednu praksu da uvek planiramo održavanje velikog takmičenja u Srbiji, jer bez toga nema razvoja našeg sporta. Sve ono što smo radili je pokazalo da je to pravi put. Medalje koje osvajaju naši atletičari, infrastruktura koju svake godine proširujemo i organizacija velikih događaja. I sve to je dovelo do toga da smo bili jedna od najbrojnijih reprezentacija na Evropskom prvenstvu za juniore u Jerusalimu, da smo bili među deset najuspešnijih zemalja, da su iza nas ostale jedna Francuska i Španija, što nam govori da smo na pravom putu i nema razloga da ne nastavimo u tom pravcu.

- Nije bitno da li je u pitanju Evropsko ili Svetsko prvenstvo, za organizaciju jednog takvog takmičenja je potrebna podrška države, koju smo do sada uvek i imali i nadamo se da će tako biti i u budućnosti.

Član ste Saveza već 15 godina, u poslednjih šest imate i novu direktorksku funkciju. Kada uporedite sam početak i trenutnu situaciju do kakvih zaključaka dolazite? 

- Ogromna je razlika u odnosu na taj period, to više nije isti sport, to nije onaj isti Savez i ovo sada prevazilazi sve kapacitete koje smo uspeli da uspostavimo. Ja već godinama unazad pričam i apelujem da nam je potrebna još veća pomoć ako hoćemo da budemo veliki, najbrojniji, da osvojimo najveći broj medalja recimo na Olimpijskim igrama, onda moramo da ulažemo još više novca nego do sada.

- Nalazimo se u specifičnoj situaciji da imamo nikad više uspeha, ali je finansijska situacija poprilično teška. Potrebna je još veća podrška, posebno sponzora. Nažalost, vrlo malo njih je zainteresovano za ulaganje u atletiku, pa dolazimo u situaciji da nešto moramo da menjamo. Ili ćemo smanjiti broj takmičara na velikim takmičenjima, u tom slučaju ja neću biti u ovoj ulozi jer je jako teško objasniti nekom detetu koje je ispunilo uslove da ne postoje sredstva ili ćemo nešto promeniti. Imali smo jako nezgodnu situaciju sada pred juniorsko Evropsko prvenstvo, ali uspeli smo da pošaljemo sve naše sportiste i videli ste ishod.

- Verujem da će se stvari promeniti, da će nas svi razumeti i da ćemo ovu godinu završiti kako treba. Nakon toga očekujem da ćemo napraviti ozbiljan plan i strategiju za period od 2024. do 2028. godine. Ovu generaciju koja je ekstremno dobra i talentovana želimo da izvedemo na pravi put. Kada oni budu osvajali medalje za Srbiju onda ćemo svi biti srećni i zadovoljni.

U Budimpešti ste 1989. godine zauzeli četvrto mesto na Svetskom dvoranskom prvenstvu, što je za tadašnje, ali i za sadašnje prilike bio veliki rezultat. Kako je izgledao taj period u vašoj karijeri i kakvo je trenutno stanje kada su u pitanju trkačke discipline? 

- Dobro ste me podsetili na taj period mog života kada sam se bavio atletikom i tu ima jedna zanimljivost. Tih godina 80-ih u Budimpešti je bila jedina atletska dvorana u regionu. Svi malo bolji atletičari su dolazili ovde na pripreme. Mi do 2016. nismo imali krov nad glavom. Mnogo sam dana proveo ovde, takmičio se i imam jako lepa sećanja. Te 1989. sam ostvario jedan od najvećih ličnih uspeha. Došao sam kao totalni autsajder sa 36. rezultatom. Pobedio sam u kvalifikacijama i u polufinalu, ali sam u finalu za par stotinki ostao bez bronzane medalje, što je svakako jedan od najvećih uspeha u istoriji srpske atletike, svakako u sprintu.

- Verujem da će u budućnosti veliki broj naših atletičara ispunjavati norme i učestovavati na velikim takmičenjima i ulaziti u finala, posebno u trkačkim disciplinama jer mislim da je to jako važno za razvoj našeg sporta. Poznato je da mi medalje u 99% situacija uzimamo u tehničkim disciplinama, skakačkim i bacačkim. Tako je kako je, od 1992. i moje medalje, do 2013. i Emira Bekrića i eto sada Elzana Bibića na 3000 metara vidite da je jako veliki jaz. Međutim dolazi nova generacija u kojoj ima i sprintera i srednjeprugaša i dugoprugaša i verujem da ćemo u narednih nekoliko godina osvajati medalje.

- Isto tako sam siguran da ćemo u bliskom periodu ponovo organizovati veliko međunarodno takmičenje za seniore. Izlazimo iz dvorane, u njoj smo uradili sve što smo mogli da postignemo, imali i Evropsko i Svetsko prvenstvo i organizovali eto, kako kažu, najbolje takmičenje ikada. Sada je vreme da Srbija dobije i organizuje veliki turnir na otvorenom.

(Telegraf.rs)