I on je ponos Srbije u atletici! Marko Ristov otkrio za Telegraf kako je postao najmlađi direktor SP

Foto: Telegraf

Najveći sportski događaj ove godine, ali i u istoriji Mađarske Svetsko atletsko prvenstvo ulazi u svoj četvrti dan. Veliki broj sportista već je završio učešće, neki poput Ivane Vulete okitili su se zlatnim medaljama, međutim glavni utisak i dalje je nivo organizacije takmičenja.

Čak i najsitniji detalji su uglavnom ispoštovani, a publika je sve to prepoznala i u velikom broju ispunila tribine tokom svakog od tri dana, što je glavni pokazatelj da je odabir Budimpešte pun pogodak.

Preporučujemo

Srbija se pored devetoro sportista može podičiti i time da je u gore opisanom aspektu takođe "dala" svog predstavnika. I to ne bilo kakvog, već onog, za organizaciju najvažnijeg, direktora takmičenja.

Marko Ristov je sa 27 godina postao najmlađi čovek kojem je u "kraljici sportova" poverena ta uloga na Svetskom prvenstvu na otvorenom i tako dokazao da su godine nekada samo broj, posebno kada već posedujete izuzetno iskustvo u onome čime se bavite.

Direktno sa novog Nacionalnog atletskog centra u Budimpešti Marko je za Telegraf govorio o tome kako izgleda njegov posao, sa kakvim problemima se suočava, ali i kako je tu dospeo i sa čim sve mora da se nosi.

Foto: Telegraf.rs

• S obzirom na to da ste jako mladi, kako ste došli u situaciju da imate tako bitnu ulogu u organizaciji velikog atletskog turnira?

- Priroda posle je stresna i napeta. Al tako je odavno, preko deset godina sam u atletici. Krenuo sam kao atletičar, prebacio se na suđenje jedno vreme. U organizaciju sam se uključio 2017. u Beogradu kada je održano Evropsko dvoransko prvenstvo. Direktor velikog takmičenja sam prvi put bio na Svetskom dvoranskom prvenstvu takođe u Beogradu prošle godine.

- Pogodilo se takođe, pošto sam i međunarodni sudija, da sam u međuvremenu bio direktor takmičenja na mlađem juniorskom Evropskom prvenstvu. To se dogodilo tako što je direktor koji je prvobitno određen dobio koronu tri dana pre početka takmičenja. Ja sam uskočio. Slična situacija se dogodila i na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Istanbulu ove godine, dva dana pre početka sam uskočio. Pozvali su me da dođem u ponedeljak i pripremim se već za utorak.

- Za aktuelno Svetsko prvenstvo dobio sam poziv još krajem prošle godine. Ponuđena mi je uloga direktora takmičenja i naravno pristao sam.

• Kako su izgledali Vaši atletski počeci i da li je otac uticao na to, pošto je i on atletski sudija?

- Sam početak je ustvari bio plivanje. U četvrtom razredu sam prešao na atletiku, kojom se tata odavno bavio. U nekom momentu je on bio sudija i ponovo je polagao za licencu. Tada sam i ja išao sa njim, pa sam i ja položio za atletskog sudiju, pa je u suštini tako sve i krenulo. Sa ljudima iz svog kluba, trenerima, trenutno radim i u Savezu, ali i mnoge druge stvari poput organizacije Beogradskog maratona, naših takmičenja, prvenstava. Ništa nije bilo ciljano, jednostavno se desilo, postepeno.

Foto: Nikola Tomić

• Koliko je rad u Srpskom atletskom savezu uticao na proboj na svetsku scenu?

- Posle Evropskog prvenstva 2017. nekako sam se okrenuo više atletici pošto su studije bile u pravcu molekularne biologije. Počeo sam i da radim sa sudijama u SAS, tu od skoro i preuzeo sektor takmičenja i naravno Balkanijade sada već od te 2017. Dosta je to bilo izazovno, pa je doći ovde sa takvim iskustvom bio jedan veliki bonus i pomoć u rešavanju problema na jednom ovakvom takmičenju.

• Sa kakvim vidovima problema se suočavate tokom jednog dana obavljanja ovakvog posla?

- Konkretno ovde satnica po kojoj radimo se pravi na 30 sekundi, tako da kada krene takmičenje sve mora biti po protokolu. Naravno, radi se sa mnogo ljudi i treba ih kontrolisati na terenu. Dosta elektronike, dosta kablova, jedna greška negde dok se uoči, šta je, kako je. Rešavati problem odmah, da li kasnimo, da li da ubrzamo, da li da usporimo, da pomeramo... I eto tu prvu sesiju započeli smo sa kišom i olujom u suštini pa smo pomerili takmičenje za sat vremena. Tokom takmičenja fokus je najviše na tome. Kažem, dosta ljudi je uključeno, na vezi sam sa 15-20 ljudi u istom momentu, tako da je najveći problem u ustvari iskordinisati sve ljude i da sve to bude u tih 30 sekundi kada nešto treba da se desi.

Foto: Instagram.com/marko_ristov

• Kako biste uporedili organizaciju dvoranskog i takmičenja na otvorenom, ima li tu neke razlike?

- Ima razlike, izazovno je i jedno i drugo, svako sa nekim svojim specifičnostima. Ovde je, ja bih rekao, malo lakše s obzirom da je na otvorenom, dosta je veliki prostor, nije fokus na jednom mestu, tako da ima dosta prostora za manevrisanje i ispravljanje grešaka, za razliku od dvorane gde se sve nalazi na jednom mestu, sve se vidi, pa je prostor za grešku ili manji ili on uopšte ne postoji. Na otvorenom je opet duplo veći program, traje troduplo duže nego u dvorani, više sesija, više disciplina, mnogo takmičara, više rundi, pa je sa te strane izazovnije. Zaključak je da i jedno i drugo ima svoje za i protiv, ali tu su negde, sve je izazovno na svoj način.

• Kakvi su vam planovi za budući period, ukoliko uopšte imate prostora za planiranje?

- Ovo je trebalo da bude naredni period bez ikakvih takmičenja, ali to se nije desilo. Upalo je ovo prvenstvo i još neke stvari koje sam radio tokom godine. Za sada nemam nekih većih planova. U Savezu sa kolegama trenutno radimo, bar što se tiče tog takmičarskog, sudijskog i stručnog dela, na programu za naredni olimpijski ciklus. Što se tiče međunarodnih takmičenja imam ih u sudijskom smislu redovno jednom, dva puta godišnje. U ovom drugom smislu videćemo, ako me pozovu prihvatiću, ako me ne pozovu onda bih voleo jednom u životu da dođem da gledam takmičenje, nešto što se do sada nije desilo.

(Telegraf.rs)