Ivana Španović ispisala istoriju Srbije, zbog ovoga je kraljica naše atletike, a samo je on još to uspeo

U noći između petka i subote po srpskom vremenu, u Tokiju će biti započeto Svetsko prvenstvo u atletici, jubilarno dvadeseto izdanje, koje ćem sa vama ispratiti sa lica mesta. Japan će treći put biti domaćin, Tokio drugi, posle 1991. godine, dok je Osaka ugostila turnir 2007.

Srbija će već u prvoj jutarnjoj sesiji gledati Armina Sinančevića u bacanju kugle, opet istog dana u finalu ako se plasira, a uveče po japanskom vremenu nastupiće i Milica Gardašević u kvalifikacijama skoka udalj.

Preporučujemo

Osim njih, tu su i Adriana Vilagoš i Marija Vučenović u bacanju koplja, Angelina Topič u skoku uvis i najveća u istoriji Srbije Ivana Španović, ali u troskoku. Upravo je oko nje i centriran kratak pregled istorijata Srbije i bivše države na planetarnim smotrama kraljice sportova.

Svetska prvenstva u atletici zvanično postoje od 1983. godine i Helsinkija. Jugoslavija u bilo ko obliku nije uspela da osvoji nijednu medalju u istoriji, a od raspada države Srbija ih ima četiri. Tri od četiri osvojila je neponovljiva Ivana Španović.

Priča za nju kada su Svetski šampionati u pitanju krenula je upravo uspešno u Moskvi 2013. godine, kada je na debiju osvojila bronzano odličje u skoku udalj, koji je sada ostavila iza sebe. Tamo je došla bez seniorskih uspeha u karijeri, do tada.

Samo su čuvena četvorostruka šampionka sveta na otvorenom i zlatna sa Olimpijskih igara Amerikanka Britni Riz sa 7.01, kao i Nigerijka Blesing Okagbare sa 6.99 bile bolje od njenih 6.82, što je tada bio nacionalni rekord.

Bila je to prva medalja u istoriji za našu zemlju na SP, da bi samo četiri dana kasnije, Emir Bekrić napravio podvig nad podvizima na 400 metara sa preponama i do dana današnjeg krunisao jedino SP za nas sa dva medalje.

Godinu dana ranije je osvojio srebro u Helsinkiju na Evropskom prvenstvu, a onda istrčao još jednu sjajnu trku, sa vremenom 48.05 oborio rekord Srbije i završio samo ispod Džeuea Gordona iz Trinidada i Tobaga i Majkl Tinsli iz SAD sa 47.69 i 47.70 sekundi.

Nakon dve bronze, treća je došla prirodno, za Ivanu Španović već na narednom Svetskom prvenstvu u Pekingu. Srpkinja je završila ispod Tijane Bartolete iz SAD i Šare Proktor iz Velike Britanije, koje su sa 7.14 i 7.07 bile prva i druga, dok je Španović sa 7.01 prebacila magičnu granicu i donela novi državni rekord.

Vlasnica i dva zlata na Svetskim dvoranskim prvenstvima, kao i po jednog srebra i bronze, čekala je na narednu medalju osam godina kada su planetarne smotre na otvorenom u pitanju. I dočekala je zlatan sjaj!

Bili smo sa vama i u Budimpešti na prošlom Svetskom prvenstvu i ispratili heorinu srpskog sporta do najvećeg uspeha u istoriji naše kraljice sportova. Zlato kao kruna karijere kada je skok udalj u pitanju.

Posle dva neverovartna skoka preko 7 metara, drugog od 7.14, što je i danas državni rekord, Ivana Španović je definitivno postala ikona našeg sporta u globalu, ne samo atletike. Tara Dejvis-Vudhol iz SAD i Alina Rotaru-Kotman iz Rumunije su sa 6.91 i 6.88 bile daleko od nje...

Dakle bilans Srbije do sada je jedna zlatna i tri bronzane medalje i one su otišle u ruke pulenke AK Vojvodina, odnosno bivšeg atletičara Partizana. Nova generacija nadolazi, Ivana će probati da bude konkurentna u troskoku, Adriana Vilagoš je u krugu glavnih kandidata da pomeri bilans Srbije već u Tokiju, a to bi mogla da uradi i Angelina Topić ako se sve kockice poklope.

Milica Gardašević i Armin Sinančević su ranije pokazivali svoj potencijal i ukoliko bi donekle pomerili svoje granice mogli bi da iznenade, a navijaćemo i za Mariju Vučenović da ispuni svoje snove. Realnost je da bi Srbija mogla da bude zadovoljna ako osvoji jedno ili dva odličja. Srećno!

(Telegraf.rs)