Poslala je poruku treneru i saznala da je umro, sada ova atletičarka i zbog njega želi medalju na SP

Iako nije među glavnim favoritkinjama za trku na 100 metara s preponama na Svetskom prvenstvu u atletici u Tokiju (13–21. septembar), 23-godišnja Južnoafrikanka Marion Furi, dvostruka osvajačica medalja na Afričkom prvenstvu, privlači pažnju svojom neverovatnom životnom pričom. Život mlade atletičarke podseća na disciplinu kojom se bavi – stalne prepreke, padovi i ponovni usponi.

Roditelji su joj se razveli kada je imala osam godina, a starateljstvo je preuzela baka Ana-Marija, koja ju je uvela u sport i podržala da trenira atletiku i netbol. Upravo tada je Marione sa samo 13 godina, obećala baki da će jednog dana nastupiti na Olimpijskim igrama.

Preporučujemo

Preselila se u Pretoriju kako bi trenirala sa Huanom Stridom, trenerom koji je značajno promenio njen razvoj.

- Na početku je delovao nervozno, ali kad ga upoznate, bio je blag. Voleo je da se šali i obožavao je sladoled - ispričala je Marion za zvanični sajt Svetske atletske federacije.

Napredak je ubrzo postao vidljiv – od rezultata 13,47 sekundi 2021. godine, stigla je do 12,55 sekundi u julu 2023.

- Nisam očekivala da ću ovako brzo stići na ovaj nivo. Prve godine sa trenerom Stridom trčala sam preko 14 sekundi, pa odjednom 13,8 i od tada sam procvetala – rekla je Marion.

Osvojila je bronzu na Afričkom prvenstvu 2022, srebro godinu dana kasnije, a četiri puta bila je šampion Južne Afrike. Međutim, povrede su usporavale njen put – 2023. doživela je povredu kvadricepsa, pa je morala da uvede redovne terapije. Pred Olimpijske igre u Parizu prošle godine oborila je nacionalni rekord (12,49), ali je ostala bez sna zbog problema sa smeštajem, a u polufinalu ju je nesrećno zaustavila sudarka Britanka Sindi Sember.

Najveći udarac stigao je u martu ove godine – njen trener Huan Stridom preminuo je od čira na želucu.

- Poslala sam mu poruku o trci, ali mi nije odgovorio. Njegova supruga mi je kasnije rekla da je, uprkos svemu, bio veoma srećan zbog mog rezultata – otkrila je atletičarka.

Dva dana kasnije trčala je u čast preminulog trenera.

- Bilo je veoma teško, ali smo svi istrčali i onda se zajedno pomolili. Posle svake trke trčala sam ka tribinama da razgovaram s njim, ali njega više nije bilo – emotivno je ispričala Marion.

Nedugo zatim usledila je nova nesreća – na mitingu u Hengelu pala je i slomila ključnu kost na dva mesta. Usledila je operacija, ali i poruka nade.

- Prvi dani su bili teški, bilo je sumnje. Oporavak traži vreme, strpljenje i unutrašnju snagu. Naučila sam da nazadovanja nisu kraj – ona su samo pauze, prilike da se resetuješ i ponovo podigneš. Napredak nije linearan, ali je uvek moguć - napisala je.

(Telegraf.rs)