Obišli smo čudo od stadiona u Tokiju, navijači Zvezde ga pamte iz 1991, od tad je uloženo preko milijardu evra

Svetsko prvenstvo u atletici zvanično je započeto jutarnjom sesijom ove subote. Tokio je drugi put dočekao da bude domaćin najveće smotre kraljice sportova posle Olimpijskih igara. Ono što je organizatorima još draže, za razliku od Olimpijskih igara 2021, sada će publika napuniti tribine, pre svega u večernjoj sesiji.

Te 1991. godine, kada je SP održano prvi put u Tokiju, na mestu današnjeg zdanja Nacionalnog stadiona, stajao je bivši stadion istog imena, koji je ljubiteljiam fudbala u Srbiji i posebno navijačima Crvene zvezde ostao u pamćenju. Da krenemo redom.

Novi Nacionalni stadion otvoren je 2019. godine pred Olimpijske igre, koje su umesto 2020, održane godinu dana kasnije. Koronavirus je bio svima poznati razlog pomeranja, a tada smo ceremonije otvaranja i zatvaranja, ali i atletiku pratili upravo ovde, tako da je mnogima mesto i dobro poznato...

Stari Nacionalni stadion, navijači Zvezde dobro pamte

Staro zdanje srušeno je 2015. godine, nakon 57 godina službe i Tokio je, kako to dolikuje modernom gradu, dobio novi stadion. Stari je ispratio veliki broj fenomenalnih događaja, između ostalog i Olimpijske igre 1964, kao i Svetsko prvenstvo u atletici 1991, gde je štafeta 4 x 400 predvođena Slobodanom Brankovićem osvojila četvrto mesto.

Ipak, nama najpoznatiji događaj održan na ovom stadionu se dogodio iste godine, ali nekoliko meseci kasnije. Naime, Crvena zvezda je nakon titule Kupa evropskih šampiona, doputovala i u Tokio kako bi odigrala meč Interkontinentalnog kupa i postala prvak planete.

Svi stariji navijači Zvezde sećaju se ovog okršaja protiv šampiona Južne Amerike, ekipe Kolo Kolo iz Čilea. Na kraju je rezultat bio 3:0 za srpski tim, a tog osmog decembra su se u listu strelaca upisali Vladimir Jugović dva puta i Darko Pančev jednom.

Nakon 57 godina službe, popularni "Kjokuricu Kjogiđo" srušen je i novi projekat je započet.

Novi Nacionalni stadion, elegancija vredna svakog dolara

Čuveni japanski arhitekta Kengo Kuma, koji je dizajnirao univerzitete u Tokiju i Kolumbija Univerzitet u Njujorku, dobio je i ovaj projekat i odradio je neverovatan posao. Radovi su trajali od decembra 2015. do novembra 2019.

Ono po čemu je ovaj stadion jedinstven jeste materijal koji je korišćen za gradnju. Naime u pitanju je drvo za gradnju, pretežno grede, koje se većinski mogu zameniti u svakom momentu, kada se za to pojavi potreba.

Drvo koje je korišćeno za gradnju dolazi iz svih 47 prefektura Japana, pa je na taj način ispraćena tradicija čuvenog hrama Meiđi u Tokiju, koji je sagrađen na sličan način.

Nadrstrešnica je izgrađena na poseban način, tako da neutralizuje negativne uticaje vetra. Ispod krova postoje solarni paneli, pomoću kojih se prikuplja energija, a kišnica se prikuplja u skladištima ispod stadiona i koristiza navodnjavanje travnate podloge i biljaka na stadionu.

Posebna pažnja date je i dostupnosti za one sa posebnim potrebama. Stadion je na kraju sagrađen sa ukupnim kapacitetom o 67.150 gledalaca, što raste na preko 80.000 kada se igraju fudbalske ili ragbi utakmice.

Ukupni troškovi za izgradnju ovog velelepnog zdanja iznosili su 1.400.000.000 dolara, ali je posao odrađen na vrhunski način. Lokacija je takođe poprilično dobra, sa više strana je metro dostupan, u šta smo se i sami uverili.

Tokom narednih devet dana pratite Telegraf za mnogo kvalitetnog sadržaja sa Nacionalnog stadiona u Tokiju, a mi se nadamo da ćemo biti i talični i da ćemo videti makar jednu medalju srpskih atletičara. Na OI 2021. Ivana Španović je bila blizu osvojivši četvrto mesto.

(Telegraf.rs)