Legendarna hrvatska atletičarka neutešna, nije mogla da zaustavi suze: "Kao beba sam, je**te zašto se meni..."

Hrvatska "kraljica diska", jedna od najlegendarnijih atletičakri ikada - Sandra Elkasević, tokom svoje karijere je osvojila sve što se osvojiti može. Dva zlata na Olimpijadama, isto toliko na Svetskim prvenstvima, sedam Evropskih prvenstava... Mogli bi nabrajati do sutra!

Sada je Sandra pokazala svoju veličinu, podsetila na to zašto je najveća svih vremena u svojoj disciplini, jednostavno, kada imate 35 godina i toliko osvojenih odličija, a želite silno medalju i na ovom Svetskom prvenstvu, zaslužuje samo poštovanje. Na kraju, nije uspela - bila je peta.

Preporučujemo

Posle takmičenja vidno su je savladale emocije, u Tokiju nisu mogli mirno da gledaju kako lije suze jedna od najboljih u istoriji, žalila je Sandra za nekim bacanjima, kao i odlukama.

- Zagrevanje je bilo dobro, imala sam 64 unutra u prva dva. Bacila sam 65, znala sam da je to tek prvi hitac, a druga dva sam baš išla u fulu. Svaki drugi je bio bolji od prvog, žal ostaje, jer to su hici koji prelaze oko 67,8 metara. Onda sam povlačila kukove, pokušavala samo rukom, a tu nema snage, jer sve ide od njih. Na kraju, završila sam kao peta, bila sam četvrta u zadnjoj seriji. Videla sam da ulazim u poslednji hitac, bolje da ga nisam ni bacila... - rekla je Elkasević, pa potom nastavila:

- Sve je okej, oni su sami u tome izgubljeni, ne znaju da li se menja... Nisu oni krivi, trebalo je da ugrabim priliku kad mi se pružila. jedan od ta dva hica da su prošla bilo bi drugačije. Ali, Bože moj, neću reći da je vreme za nove nade, ljuta sam i povređena, kao što bih rekla uvek. Žao mi je što nismo pokazali ono što smo radili poslednja dva meseca, delimično smo pokazali u kvalifikacijama, a ne mogu se ne rasplakati... kao malo dete. ne, okej, proćiće ovo, sad taj osećaj biti peti na svetu u sezoni u kojoj sam rekla da uzimam odmor i da se hoću odmoriti. Kad budete tako blizu a ne dobijete to, onda boli. Sve je to sport, atletika, moraš imati tu sreću.

Otkrila je za čime žali.

- Žao mi je ta dva hica, ne znam koji mi je lepši bio od ta dva, ali najvažnije što sam se vratila i pokušala. Znala sam da se rešava u prve tri serije, dugo traje, velike vrućine, ne možeš držati fokus. Alman je bacila dalje, ona je u grču, 16. joj je Svetsko prvenstvo, ne može da osovji zlatnu medalju. I kada je videla da niko od nas ne može, da sam se ugasila i bacila 65 metara i drati se, ona je prebacila. Ali nisam došla loviti nju, došla sam prebaciti sebe. Da svi budu ponosni, jer smo se trudili i radili... Nakon Amerike smo ušli u karantin, cela sezona je bila divlja. Valjda mi fail takmičenja na velikim nivoima, tako je lepo bio ritam lep kuk, ruka, kao u dobra stara dobra vremena. Plakala sam ja i kao klinka 2009. je**te, teško je biti ja u mojoj glavi, sad bih sebe najradije išamarala. Plaćem kao da sam došla kao veliki favorit, a došla sam kao 11. znam koliko vredim

Pomenual je malo indirektno i sreću.

- Činjenica je, sve je dobro što sam bila zdrava. Nisam bila favorit, jesam sam sebi, znala sam koliko mogu. Kubanka nas je jedino iznenadila, to su sve... neću biti bezobrazna, uđe ili ne uđe. Imam iskustva imam svega, što se meni tako ne otkine, je**te, da ni ja sama ne znam da se otkinulo. Bacila, ne dere se, i onda kao 63, ali neću da pričam. Kao beba sam...

I dalje Sandra ima veliku želju da se bori i ne odustaje od svog voljenog sporta.

- Da posle 16 godina Svetskih prvenstava plačem što sam peta. Zato što i dalje imam istu želju. Svaki trening i svako takmičenje su mi kao prvo, ne mogu verovati od 2009. isto ono klinka balavica plačem. Nije meni žao kad bacim daleko, imam problema sa tom mrežom, kao da sam morbidna... Nestrpljiva sam, treba mi takmičenja velikih, od te želje se počnem sklanjati, ne znam... Idi kući, odmori se i opet. Birmingem Svetsko prvenstvo i to je drugačija priča, otići kući, isplakati se večeras, u Japanu smo, evo Marija 14. ja 5., u kompletu ide. Srećna sam jer smo uspeli da se vratimo, što smo zdravi, ali smo se kasno spremali. Kunem vam se Bogom, da je drugi ili treći hitac prošao mrežu mi bi imali drugu priču. Ali, nije. Zato kući sada da se popravi šta nije valjalo - zaključila je Sandra.

(Telegraf.rs)