Otac Angeline Topić ponosan zbog bronze na SP: "Ona je najbolja kada je najpotrebnije, ovo čekamo od Pariza"

Srpska atletičarka, Angelina Topić ispisala je nove stranice istorije naše atletike, pošto je na Svetskom prvenstvu u Japanu posle velike drame stigla do bronzane medalje preskočivši 1,97 metara!

Svi su ponosni na sjajnu srpsku atletičarku, a posebno njen otac i trener Dragutin Topić, koji je istakao da je veoma teško podneo Svetsko prvenstvo, i da je bilo potrebno mnogo rada i odricanja, kao i da se na medalju čeka od Olimpijskih igara u Parizu.

Preporučujemo

- Vidi, realno sam preživeo ovo nikako jer, ona ovo čeka od Pariza, i tada je trebala da uzme medalju, u najgorem slučaju da bude treća, i onda se desila povreda. Tada smo ušli u jedan limbo psihički, gde je ona potonula totalno, to niko ne zna, znam samo ja i naš stručni štab. Borila se da sebe pronađe ponovo, i to je proces koji traje evo 370 dana. I našla je sebe, i sad kad bi sabrao osećanja, jako sam srećam što je treća, a opet sa druge strane, mislim da je bilo vreme normalno, ona je bila spremna da skoči 2,03.  Da li bi to bilo zlato, srebro, bronza ili peto mesto, ne znam, ali meni je žao tih 2,03. Ona se ponašala jako profesionalno, shvatila je momentum, znala je da je važno zbog kiše da skače sve u prvom pokušaju. Ona je najbolja kada je najpotrebnije, i da je peta bila bio bih srećan. Ova bronza je nešto što fali porodici Topić, eto, Angelina je tu, i ona je odavno prevazišla i mamu i tatu, i ide nekim svojim putem, i zasluženo je.

- Meni je mnogo teško i ja sam na ivici da odustanem kao trener, kao njen otac, jer je teško rukovoditi svoje dete. Kada moraš da budeš trener, a trener mora da bude i džukela i koji će da kaže nešto što otac ne bi nikada. To sam joj rekao pre par treninga, nije bila svađa, već sam se ja svađao sa njom. Rekao sam joj to što sam mislio i što sam morao da kažem, kao trener. Ali, kao otac, nemam pravo to da joj kažem, kao trener moram, ali kao otac ne mogu. I meni je već mnogo teško. Ona je ekstra sportista, voleo bih da ima neki trener koji bi mogao da rukovodi mojom ćerkom. Ne znam kome bih je predao ,ali osećam da je vreme da budem neko ko će biti u senci, da gledam svoje dete. Teško je raditi sa nekim koga više voliš od sebe, na koga se oslanjašm kome treba da pružiš sve na svetu. To ko je prošao razumeće me, ko nije, ne mora. Hvala svima koji su podržavali nju, i ovo nije normalno. Ovo se naplatilo, a da li će još nekad u životu, znaš kako me je briga, ja sam uradio za moju porodicu ono što je bilo do mene. Ona ide sad dalje svojim putem, tu sam sine i idemo do kraja - zaključio je Dragutin Topić.

(Telegraf.rs)