Ivana Španović došla nadomak elite u novoj disciplini, najavila pohod na zlato, Olimpijske igre opet u priči

Najbolja srpska atletičarka u istoriji Ivana Španović ostvarila je veliki rezultat na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Torunju, gde je u troskoku osvojila šesto mesto i najavila velike stvari u novoj disciplini.

Ona je u sredu pričala na konferenciji za medije u organizaciji Srpskog atletskog saveza, a potom i dala grupnu izjavu za medije.

Na samom početku razgovora sa predstavnicima medija, Ivana je podsetila sve na svoju tranziciju na troskok i ponosna je na rezultat.

- Neverovatno je da o tome pričamo posle par meseci mojih novih treninga, ali drago mi je što sam posle ozbiljne povrede prvenstveno uspela da se vratim u ozbiljnu fizičku formu i na nivo na kom sam bila poslednji put osvajanjem zlatne medalje u Budimpešti 2023, a pogotovo onda što sam se bacila u vatru pokupšavajući da svemu tome priđem i u troskoku. Mnogo sam srećna što sam se odlučila na taj korak. Sa jedne strane mnogo smo zadovoljni onim što smo postigli za svega par meseci treninga, u konkurenciji koja jeste, to mi posebno imponuje.

Svesna je, ipak, da je vreme potrebno da bi se sve stvari slegle.

- Sa druge strane, neke stvari, pogotovo tehničke prirode, ne može rad od par godina da se kompresuje u rad od par nedelja. Mislim da je ovo EP na leto u pravo vreme i da će biti sasvim dovoljno, a onda i vremenski period iza nas, gde sam ja uspela te neke tehničke stvari da približim mom stilu trčanja i skakanja i da se oslobodim tog nekog osećaja da praktično jurim rezultat, već da samo izvedem što bolji skok, koji sasvim sigurno obećava borbu za medalju.

Upitali smo je i za činjenicu što je bila najbolja Evropljanka na SP, ali nju raduju i druge stvari, posebno prostor za napredak.

- To je jedna lepa činjenica, možda lepša od te da sam celu sezonu dobro skakala, imala sam kontinuitet skokova od preko 14 metara, što s jedne strane samo po sebi dobro, a sa druge, uz tehnički loše skokove, uspela sam da ostvarim te daljine, što je još bolja vest i to je nešto za šta se Goran i ja u radu hvatamo. Kada vidimo da na određenom nivou, što je viši nivo, tu se prostor za napredak sužava, ali kod nas taj prostor je ogroman, što je sjajno. Ja sam neko ko je radoholik, potpuni fanatik usavršavanja. Znanja imamo, iskustva imamo, imam sve što je potrebno za trening kod kuće, u Srbiji gde jednostavno volim da budem i gde želim da se spremam, tako da mislim da će sve biti kako treba.

Zanimalo nas je kako izgleda čitav proces njene tranzicije na troskok i dobili smo potpuno iskren odgovor.

- Iskreno, mislim da mi je ta pauza od povrede dobro došla, da se psihički malo odmorim i da se recentriram, da napravimo neki novi plan. Najlepše od svega je, u svakom poslu misliš da ima nešto još i ta neka ambicija u nekom momentu postane, onako, pomalo opsesivna bez ikakve potrebe, jer na kraju dana očekivanja su tu samo jer smo mi ti koji postavljamo standarde i tiču se samo nas isključivo i do nas je da li ćemo to nešto izvesti do kraja ili ne. Jako sam, baš sam koleginici rekla, imala sam vodu do ušiju koliko sam imala osećaj da imam tremu i da sam... Baš sam se, imala sam osećaj neke velike skromnosti sa kojom sam počela sportsku karijeru, osećala sam zahvalnost na prilici da budem tu, da se takmičim sa najboljim troskačicama sveta, koje gledam i dalje sa ogromnim poštovanjem i divim se umeću, jer je to izuzetno teška disciplina.

Pričala je zatim i o poštovanju za suparnice i tome da kod nje ne postoji negativna energija.

- Drago mi je da neke od njih znam lično, pričamo dosta, što nailazim na to da nema loše energije jer smo konkurentkinje. Nikada nije ni postojala jer ja to mislim da ne treba tako da se doživljava. Svako dobije svojih pet minuta, da li će iskoristiti ili ne, ima mnogo faktora koji na to utiču i zbog toga ne mislim da ima potrebe za lošom energijom, za bilo čim lošim. Ja sam neko ko se nudi u nekom momentu sa rešenjem u toku samog takmičenja, i onda kada se meni to dešava, osećam se zahvalno i to znam da iskoristim na pravi način. Sveukupno jedno prelepo iskustvo i zahvalna sam što sam tu.

Pred takmičenje u Torunju objavila je fotografiju sa stadiona u Bydgoszczu, gde je pre 18 godina osvojila juniorsko zlato.

- Pa, apsolutno da, ja sam se sada vratila u Bydgoszcz, nisam ni znala da ćemo biti tamo smešteni, a ne u Torunju. I onda kada sam sutradan shvatila kada smo išli i stigli. Sutradan sam išla sa Strahinjom, pa sam rekla 'hajde idem i ja, taman malo da vidim'. Tada sam shvatila da dolazimo na stadion gde sam pobedila pre 18 godina, bukvalno pre pola života. Neverovatno je koliko, mislim da svi imamo taj osećaj da vreme užasno brzo ide i da ste skoncentrisani na jednu stvar, sve ostale prolaze mimo nas i nekako su me porazi uvek učinili da se vratim u sadašnji trenutak, da osetim tu vrstu zahvalnosti na svemu što se dešava trenutno, na svim ljudima, na svemu što je dovelo do toga da se taj trenutak desi. To na kraju dana nema cenu, uspeh nema na kraju dana veze sa rezultatom ni sa medaljama.

Na leto se vraća u Birmingem, još jedan grad uspeha za nju. Ovog puta će takmičenje biti totalno drugačije.

- Radujem se, tamo sam uvek lepo skakala. Atmosfera je stvarno fenomenalna. Jedino što je nespecifično za to takmičenje je to što ćemo mi imati kvalifikacije, dva dana pauze i onda treći dan finale. To se nikada nije desilo i to će biti kao dva takmičenja u nedelju dana, ali eto, opet to je razlog više da moj trener Goran Obradović pokaže čaroliju u tempiranju forme, a ja da to samo ispoštujem.

Na kraju je dobila pitanje vezano za Olimpijske igre u Los Anđelesu i da li je cilj učešće na njima.

- Ako sam zdrava i sve bude kako treba, nema razloga da ne. Ono što, eto, prvi dokaz koliko meni troskok u odnosu na skok udalj poslednjih godina prija je to što ja posle velikog finala poslednjih godina meni treba par dana da se fizički oporavim, jer imam osećaj kao da me je neko motkama pretukao, dok recimo dan posle troskoka nisam se tako osećala i osećam da imam dosta prostora za napredak. To me posebno raduje i inspiriše i eto, Goran i ja smo napravili plan. Sa jedne strane bih volela da ga ispoštujemo, sa druge i ne.

Na kraju je dodala da je raduje što će sledeće godine skakati na daskama.

- Ono što bih svakako volela, s obzirom na moj stil skakanja i na moju konstituciju i sve to, jeste da se oprobam u troskoku u dvorani na daskama, a sledeće godine će biti takva sezona. Tu bih, ustvari, mislila na daskama ove godine još brže napredovali i došli do nekih daljina, ali mislim da se sve na kraju odvija kako treba, tako da ne preispitujem mnogo, samo radim to što treba – rekla je u opširnom razgovoru Ivana Španović.

(Telegraf.rs)