Ona je legenda naše atletike, otkrila kako su Srbi izigrali Hitlera, Angelina joj oborila rekord dug 38 godina
Nikada Srbija nije mogla da se poredi sa velikim svetskim atletskim silama, ali je naše područje bilo plodno tlo za vrhunske talente i radilice, one koji su uspeli da odskoče iznad drugih. Vera Nikolić u svoje doba, kasnije Slobodan Branković, Dragutin Topić, potom Olivera Jevtić, Asmir Kolšinac, Emir Bekrić, Ivana Španović, i u novije doba Angelina Topić, Adriana Vilagoš. Nećemo nabrajati sva imena, pošto ih je bilo još, ali ovo je samo dokaz da je naša zemlja uvek biti bitna na atletskoj mapi. Postoje, naravno, i oni koji nisu ispunili pun potencijal i opet imaju status čuvenih, poput Slobodanke Čolović, o kojoj smo već pisali, a u grupu bismo mogli i da ubrojimo Tamaru Malešev, veliko ime srpske atletike iz više razloga.
Novosađanka rođena 1967. bila je član jugoslovenskog nacionalnog atletskog tima, jedna od najuspešnijih atletičarki svoje generacije i rekorderka države u čak tri olimpijske discipline. Šampionka Mediterana i Balkana u skoku udalj, četvrta na Svetskom dvoranskom prvenstvu u troskoku, kao i juniorska rekorderka Evrope u skoku uvis, Malešev je tokom karijere ostavila dubok trag u jugoslovenskoj i srpskoj atletici.
Preporučujemo
Luka Modrić napušta Milan! Hrvat odbio produžetak saradnje, poznato gde nastavlja karijeru?
Šta Janakopulos nudi Željku Obradoviću: Otkriven plan za povratak Žoca u Panatinaikos
U njenoj bogatoj kolekciji rezultata nalazi se i zlato sa Evropskog prvenstva za juniore 1983. godine u skoku uvis, kao i srebro u skoku udalj na Mediteranskim igrama 1991. godine. Bila je državna rekorderka u skoku udalj, u troskoku, kao i u skoku uvis u dvorani sa 192 centimetra. Taj rezultat iz marta 1984. godine, ostvaren na prvenstvu Evrope gde je zauzela peto mesto, bio je i juniorski rekord Evrope, iako tada ni sama Malešev ni njeno okruženje nisu znali za njegovo postojanje, jer ga je Evropska atletska asocijacija naknadno priznala. Upravo taj rezultat bio je važeći državni dvoranski rekord punih 38 godina.
Trenerski put u atletici započela je uz Ferenca Kamasija iz Sremskih Karlovaca, dugogodišnjeg trenera koji je radio i u reprezentativnim selekcijama Jugoslavije. Njegov rad i iskustvo imali su važnu ulogu u razvoju Maleševe kao vrhunske atletičarke, posebno u periodu njenog uspona na evropsku scenu.
Barselona 1992. kao kruna bez obeležja
Nije Tamara nastupila na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. godine odlukom upravo Kamasija, koji je za "Dnevnik" govorio da to možda i nije bila najbolja odluka, ali da je tako rešio zbog njene povrede, ali se ona pojavila na najvećoj smotri svetskog sporta osam godina kasnije.
Na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine Tamara Malešev je nastupila u izuzetno specifičnim okolnostima, kao deo tzv. „bele ekipe”. Zbog međunarodnih sankcija Jugoslavija nije imala pravo nastupa pod svojim imenom i simbolima, niti je njena delegacija učestvovala u svečanom defileu na otvaranju Igara.
Tamara Malešev je u Barseloni provela, kako je kasnije istakla, „najjadnijih 16 dana u životu”. Takmičila se u skoku udalj, ali se nije plasirala u finale zbog povrede odrazne noge. U istoj reprezentativnoj grupi nastupali su između ostalih i Slobodan Branković, Dragutin Topić i Dragan Perić.
U razgovoru za NIN isticala je da je politika neizbežno prisutna u sportu i da su sve Olimpijske igre uvek imale neku vrstu političke senke, bilo kroz bojkote ili međunarodne sukobe. Smatrala je da je na Igrama 1992. trebalo da učestvuju sve zemlje bez zabrana, naglašavajući da je sport uvek bio pod uticajem političkih okolnosti, od ranijih bojkota do situacije koja je pogodila jugoslovenske sportiste.
„Krugovi Berlina 1936: Kako su naši olimpijci odbili da pozdrave Hitlera
Posle Olimpijskih igara i perioda sankcija, Malešev se odselila u Sjedinjene Američke Države, gde je i prestala aktivno da se bavi atletikom, iako je upravo u tom periodu postizala neke od svojih najboljih rezultata. Udala se i danas sa mužem i sinom živi i radi u Klivlendu, u saveznoj državi Ohajo, gde je završila postmagistarske studije iz medicinskih nauka i radi kao viša medicinska sestra.
Pored profesionalnog angažmana u medicini, Tamara Malešev se godinama bavi istraživanjem istorije atletike. Dugi niz godina vodi i uređuje Fejsbuk stranicu „Atletski savez Jugoslavije”, na kojoj objavljuje sportske priče, video-zapise i arhivske materijale iz istorije atletike bivše Jugoslavije. Upravo kroz taj rad došla je do ključnih saznanja koja su oblikovala njen istraživački projekat i knjigu „Krugovi Berlina 1936”, izdatu 2023. godine.
Knjiga predstavlja dokumentarni portret jedne generacije olimpijaca i obuhvata sudbine 21 atletičara Kraljevine Jugoslavije, među kojima su Ivan Vane Ivanović, Jovan Mikić Spartak, dr Veljko Narančić, Milan Stepišnik, Aleksa Kovačević, Jaša Bakov, Jelena Stojanović i drugi. Malešev je istraživala njihove živote pre i posle Olimpijskih igara, tragajući za podacima koji su u velikoj meri bili nepoznati ili izgubljeni.
Do ključnog otkrića o bojkotu nacističkog pozdrava došla je slučajno, uređujući pomenutu Fejsbuk stranicu, a zatim i kroz autobiografiju Ivana Vaneta Ivanovića „Memoirs of a Yugoslav”, gde je pronašla trag o događaju koji gotovo da nije bio zabeležen u domaćim arhivima. U tadašnjoj štampi postojala je tek jedna kratka zabeleška.
Prema njenim istraživanjima, upravo su Ivan Vane Ivanović i Jovan Mikić Spartak bili među inicijatorima ideje da se na svečanom otvaranju Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine bojkotuje nacistički pozdrav Adolfu Hitleru, tadašnjem vođi Nemačke. Iako su organizatori tvrdili da se radi o „starom olimpijskom pozdravu”, jugoslovenski sportisti su ga prepoznali kao nacističko salutiranje.
Od ukupno 49 država učesnica, delegacije devet zemalja nisu uputile pozdrav Hitleru, a za jugoslovenske sportiste nije bilo posledica, budući da je odluka, prema njenim navodima, bila usklađena sa predsednikom tadašnjeg Olimpijskog komiteta Stefanom Hadžijem.
Rekordi srušeni godinama kasnije
Rekordi Tamare Malešev su decenijama ostali deo istorije atletike, a kasnije su ih oborile nove generacije. Državni rekord u skoku udalj je sa tadašnjih 6,73 metara oborila Ivana Španović na Evropskom juniorskom prvenstvu 2009. godine u Novom Sadu, dok je rezultat u skoku uvis od 192 centimetra, koji je dugo bio i juniorski rekord Evrope i državni dvoranski rekord, oborila Angelina Topić 2022. godine. Taj rekord je bio posebno važan i star 38 godina. Naravno, ti rezultati su sada i na daleko višem nivou.
Majka Angeline Topić, Biljana Topić je takođe te 2009. godine postavila rekord u troskoku sa 14.56 metara, ali je rezultat Tamare Malešev u toj disciplini i ranije pomeran.
Na neki način nove generacije su zaokružile sportsku ostavština atletičarke koja je istovremeno bila i vrhunski takmičar, i hroničar zaboravljenih priča.
(Telegraf.rs)
Vesti u fokusu
Objavljena nova karta Evrope, mnogi su zapanjeni: Preko Srbije piše 90+2, a pogledajte Francusku
Živeo je samo 25 godina, stvorio legendarnu pesmu: Postao je simbol srpske sudbine i večnog pamćenja
Zvuči suludo ali radi: Trik od 0 dinara kako da naoštrite makaze u najkraćem roku
Novosadska firma obara rekorde: Od porodične kompanije do preduzeća sa prihodima od skoro 10 milijardi dinara
Na obali Zapadne Morave leži grad bogate istorije o kome se retko priča: U blizini je jedna značajna svetinja
Video: Ivana Španović sumirala utiske posle šestog mesta na Svetskom prvenstvu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
