Prelepa Crnogorka bila klinički mrtva, rekorderka je svoje zemlje: "Danas smo doživeli veliko razočarenje"

Nakon što se Kristina Rakočević "odrekla"sportskog pasoša Crne Gore zbog toga što joj nije obezbeđeno da se nadmeće na Balkanskom prvenstvu, još jedna crnogorska atletičarka se javila i požalila, nakon šampionske titule koju je osvojila na Prvenstvu Crne Gore. U pitanju je državna rekorderka u bacanju koplja Marija Bogavac.

Atletičarka rodom iz Mojkovca, koja ima 29 godina, ove sezone je postavila nacionalni rekord od 56.32 metara u Nikoziji na Evropskom kupu u bacačkim disciplinama, gde je naša Adriana Vilagoš uzela srebro.

Preporučujemo

Najbolja u istoriji ove discipline kada je Crne Gora u pitanju, i osvajačica zlata na Igrama mladih zemalja prošle godine u Andori, odnosno pobednica čelendžera u Monaku iz ove godine, tokom karijere je prošla težak put. Bila je na tri različita koledža, ali je doživela i povredu koja joj je promenila život.

Povrede ligamenta lakta i ruptura kolena, operisala je obe noge, a alergijska reakcija na antibiotike pre par godina zamalo joj je oduzela život, pošto je bila klinički mrtva. Ipak, ona nije odustajala, pa je od 2023. opet napredovala i naplata je stigla ove godine.

Ipak, nije Marija Bogavac zadovoljna nakon šampionata zemlje održanog prošlog vikenda, pošto nije imala uslove da nastupi na stadioni koji su ostali sportisti koristili, pa su njih prebacili u drugi grad. Oglasila se na Instagramu, a najavila je gostovanja po tamošnjim televizijskim stanicama.

- Od svog prvog prvenstva 2013. godine, sa ponosom predstavljam Crnu Goru širom sveta - od Evrope i Amerike, pa sve do Novog Zelanda, uvek noseći crnogorsku zastavu i boreći se za boje svoje zemlje.

Na tom putu prošla sam kroz pet operacija lakta, ramena i koljena, borila se za život i spas noge nakon teške povrede zadobijene upravo baveći se sportom koji volim. Ipak, nisam odustala. Ove godine oborila sam nacionalni rekord Crne Gore i svoj lični rekord koji je punih deset godina stajao nepomično, čvrst poput Mauzoleja na Lovćenu.

Osvojila sam šesto mesto na Evropskom kupu bacača i zlatnu medalju na Evropskom Čelendžer prvenstvu. Uprkos tome, moja višemesečna obraćanja Atletskom savezu za pomoć oko priprema na Kipru, gde treniram od januara zbog nedostatka osnovnih uslova u svojoj zemlji, ostala su bez odgovora. Za sve to, smatrano je da je stipendija od 300 evra dovoljna za vrhunski sport i ostvarivanje evropskih i olimpijskih normi, dok su pojedini sportisti koji ne treniraju i ne takmiče se dobili veću podršku. A danas smo doživeli još jedno veliko razočaranje.

Državno prvenstvo nije moglo biti održano u Baru zbog nemogućnosti izvođenja bacačkih disciplina na fudbalskom terenu, pa je takmičenje premešteno u kasarnu u Danilovgradu. Nastupali smo praktično sami - sa svega dva takmičara, bez trenera, bez podrške porodice i prijatelja i bez atmosfere koja bi trebalo da prati najvažnije takmičenje jedne države.

Sudije su na teren stigle svega petnaest minuta prije početka takmičenja, ometajući proces zagrevanja takmičara, a sektor za bacanje postavljen je na neodgovarajući način, što je direktno uticalo na rezultate i dovelo u pitanje njihovu validnost.

Posle petnaest godina bavljenja atletikom i predstavljanja Crne Gore na najvećim međunarodnim takmičenjima, teško je prihvatiti da državno prvenstvo izgleda ovako. Ovo nije pitanje samo jednog sportiste ili jednog rezultata. Ovo je pitanje poštovanja prema atletici i prema svim sportistima koji svojim radom, odricanjem i rezultatima predstavljaju Crnu Goru.

Ne tražim privilegije. Tražim osnovne uslove za rad, dostojanstveno organizovana takmičenja i odnos koji će pokazati da se trud, rezultati i ljubav prema svojoj zemlji cijene.

JER LJUBAV PREMA DOMOVINI NEMA CENU, ALI ODNOS PREMA NJENIM SPORTISTIMA MNOGO GOVORI O TOME KOLIKO ONA CENI ONE KOJI JE PREDSTAVLJAJU - napisala je Marija Bogavac.

(Telegraf.rs)