Dragutin Topić o svom "sinu", talentu koji se pojavio posle 50 godina: "Kao i Angelina, želja mi je..."

Da vredan rad uz talenat donosi pun pogodak primer je Luka Bošković, srpski skakač udalj. U klubu Dragutina i Biljane Topić stasao je momak, koji ima 19 godina i zauzima četvrto mesto na rang listama u Evropi ove godine.

Početkom juna, Luka, koji je svoj potencijal najavljivao tokom prethodnih godina, prvi put u karijeri na zvaničnom takmičenju skočio je preko 8 metara. Tih 8.14 bili su dovoljni da ispuni normu za Evropsko prvenstvo, ali on nije stao.

Preporučujemo

Nakon što se probio na treće, uskoro je usledio i skok na drugo mesto večne liste skakača udalj u Srbiji, pošto se okitio srebrnom medaljom na Balkanskom prvenstvu, preskočio 8.19 metara, pobedio evropskog dvoranskog šampiona Božidara Sarabojukova, a ostao samo iza neprikosnovenog Miltijadisa Tedoglua.

A onda je došao i Memorijal "Boris Hanžeković", još jedan istorijski skok od 8.23. Sve se dogodilo u roku od tri nedelje. Naslednik čuvenog Nenada Stekića se konačno pojavio.

Za zvanični sajt Srpskog atletskog saveza, za koji je pričao i Luka, govorio je Dragutin Topić, koji je otkrio kako je pronašao Luku, momka kojeg zove svojim sinom.

Kako ste prepoznali Lukin potencijal?

- Luka je došao kod mene na preporuku svog nastavnika fizičkog vaspitanja. On ga je video kao skakača uvis. Nisam žurio. Jeste bio visok i brz, ali sam mu tada dao nadimak Hajdi.

Zašto Hajdi?

- Delovao je nezgrapno, bez koordinacije, kao da je bio na klompama, a ne u patikama. Odlučio sam da budem strpljiv i da krenem, kao i sa Angelinom, od učenja tehnike trčanja, uz osnove motorike i koordinacije. Takmičenja su tada bila u trećem planu. Posle dve godine mukotrpnog rada nametnuo se svojom upornošću, brzim savladavanjem sve težih i zahtevnijih vežbi i bukvalno je eksplodirao. Kada je, nakon samo tri izlaska na jamu sa peskom, skočio sedam metara, znao sam da je pravi! Izuzetno je brz, ima osećaj za ritam i tajming. Malo je krut, ali i to postepeno ispravljamo. Ima glavu za velika takmičenja i ne preza od konkurencije.

Karakter pokazuje i na takmičenjima, ali i u životnim situacijama?

- Verovatno mislite na onu situaciju od pre tri godine kada se povredio. Na takmičenju u Beogradu, zbog greške organizatora koji nije prekopao pesak, prilikom doskoka povredio je meniskus i morao je na operaciju. Minut nakon operacije pozvao me je i rekao: „Hvala što ste mi platili operaciju, rekla mi je mama. Sve je prošlo u redu. Kada počinjemo sa treninzima?“

S obzirom na to da je Evropsko prvenstvo za mlađe seniore naredne sezone, fokus ostaje na Evropskom prvenstvu u Birmingemu 2026?

- Moje pulene od malih nogu učim sledećem: velika takmičenja imaju jedan osnovni cilj – ulazak u finale. Sav fokus je na kvalifikacijama, a kada se one uspešno prebrode, nebo je granica. Dakle, korak po korak. Maštanja i strategiju za finale ostavljamo tek kada uspešno ostvarimo prvi cilj.

Kako izgleda vaša vizija Boškovićeve karijere?

- Učim ih da se norme, rezultati i novac ne jure, već da oni postaju plod kvalitetnog treninga, oporavka i pravovremene razmene informacija sa trenerom, u ovom slučaju sa mnom. Od naše koherentnosti zavisi sve. Da bih rukovodio treningom, moram da znam sve – od dnevnog umora i emotivnog stanja, pa do brojnih drugih faktora uspeha. Pred Lukom je niz godina tokom kojih će sam trasirati svoj put.

Popločan medaljama?

- Ne volim da razmišljam o medaljama. Doduše, želja mi je da se plasira na Olimpijske igre, pre svega zbog iskustva, jer je ono nezamenljivo u svakoj karijeri. Znam gde još može da napreduje u treningu. Bože zdravlja, radovaćemo se svi zajedno uspesima ovog preskromnog momka, koji je nogama čvrsto na zemlji, osim kada izađe na borilište – tada i te kako ume da raširi krila za daleki let - ispričao je Dragutin Topić.

(Telegraf.rs / SAS)