Slavko Panić, zvezda u trejl svetu: Juri po strminama i šumama, mišići nisu dovoljni - njegov duh je kao stena

"Trčanje kroz prirodu, na planinskom terenu, preko divljih terena, visokih trava, niskih trava, preko reka, potoka, isušenih rečnih korita, nadmorskih visina koje prelaze 2.000 metara. Sve to daje vam neku draž, adrenalin, to lepo izgleda i nikad mi nije bilo žao nijednu avanturu koju sam prošao u životu, na trejl trčanju i u planinarenju, ne žalim ni za jedan momenat", ovako za "Telegraf" govori Slavko Panić, srpski reprezentativac u trejl trčanju, atletskoj disciplini koja je u Srbiji tek u povoju, ali zajedno s uličnim trkama postaje sve popularnija.

Priroda pokreta i potrebne veštine za planinske i divlje staze potpuno se razlikuju od onih koje se podrazumevaju za ulične trke. Ne samo što je napornije kada se menja nagib, već je potrebno angažovati mnogo više mišića stabilizatora i to u poduhvatima koji traju satima (ultramaratoni su nekada i preko 100 kilometara). O tome kako izgleda trening i život trejl trkača, priča nam Slavko Panić, koji kao elitni trkač već ima "rezervisano" postolje.

On je svoju sportsku karijeru započeo u biciklizmu, ali je, iako mlad i u punoj snazi, morao da se povuče iz zdravstvenih razloga. Međutim, kada se jednom uđe u svet sportova izdržljivosti – nema nazad. Otkrio je trejl trčanje i veoma brzo se probio na vrh.

"Ja sam otkrio taj svet 2018. godine, krenuo sam sa PD 'Pobeda' kroz školu planinarenja i završio sam obuku za planinare, nakon toga sam išao na planinarsku orijentaciju. To mi je dosta pomoglo u početku. Imao sam redovne akcije koje su bile na oko dve nedelje. To mi je bio neki polazni korak, tih godinu dana sam obišao dosta planina u zapadnoj Srbiji, Šumadiji i istočnoj Srbiji i dosta ljudi sam upoznao, što mi je kasnije donelo i nove kontakte", kazao je Panić.

Priključio se treking ligi, danas Treking i trejl ligi Planinarskog saveza Srbije i iskustvo treninga u biciklizmu prilagodio novom sportu, potpuno samostalno analizirajući svoje telo.

"Vi morate, pored treninga trčanja, da radite i trening snage, konstantno iz dana u dan, kako bi vaše telo bilo dovoljno jako da podnese napore koje vam priroda zadaje. Jer, da biste izvukli neku uzbrdicu, vi morate da imate jak gornji deo tela, jake trbušnjake, jak kor, da biste to mogli da iznesete, a da se ne pogrbite, tj. da se ne povredite. Kod trčanja na asfaltu imate malu nivelaciju u tempu, u trejlu je specifično što ne možete brdo da trčite, ma primer, dve sekunde sporije nego što ste trčali ravnicu, tu odstupanja u intervalima mogu da budu i po minut-dva, u zavisnosti od izazova koje vam je priroda dala", kazao je naš sagovornik.

To nije samo nagib. Možda je padala kiša i za sobom ostavila "živo blato" koje se lepi za trejl patike ili je staza prekrivena travom, klekom, obrasla žbunjem. Te uslove nemate u gradu i zato se trening improvizuje.

"Morate da budete spremni i za uzbrdice i za nizbrdice, samim tim je potrebno da imate jaka kolena i mišiće koji vam drže kolena, da ih ne biste povređivali. Znate da u fudbalu stradaju meniskusi i ligamenti zbog naglih promena pravaca s kojima se fudbaleri susreću. Morate da imate kombinovane treninge i trčanje i teretanu 2-3 puta nedeljno", objašnjava Panić.

Ali, kada ga vidite na terenu, deluje kao pero. U milisekundi donosi se procena za naredni korak. Druga važna karakteristika trejl trčanja jeste trajanje – ovakvih koraka ima na desetine hiljada, jer staze su od 35 do 70, 80, pa i preko 100 kilometara. To ne treba da izdrže samo mišići, već i srce, stomak, svi sistemi u telu, a kruna svega toga je – duh.

Da biste pripremili telo za takav izazov, potrebno je da pažljivo birate namirnice i da se hidrirate.

"Morate da razmišljate kako ćete se hraniti nedelju dana pre takmičenja, jer vi kad trčite trku od 5 kilometara ne morate da imate velike depoe glikogena u organizmu, dok u trejlu možete da sagorite preko 3.200 kalorija na tri sata aktivnosti. Postoje okrepne stanice na svakih desetak kilometara i dobro je da tada popijete vodu, ja pijem tri do pet gutljaja, ni celu čašu, ali bitno je da se hidrirate dobro i do 48 časova pre trke. Koristi se voda s elektrolitima i obična voda, jer vi kroz znoj gubite određene minerale i ne smete da napravite disbalans u mineralima. Na primer, ako mnogo pijete magnezijum, možete da snizite sadržaj natrijuma u telu, sve mora da bude u optimalnoj dozi", do detalja objašnjava naš sagovornik.

Važno je nešto i pojesti usput. Najbolje su urme, med, jednostavni šećeri bez masti i proteina, trećinu banane...

"Onda je jednostavniji metabolički odgovor tela. Proteinska čokoladica je jako nezgodna, jer se duže razlaže, protein se odlaže u varenju. Vama treba energija koja je brzo iskoristiva, zato takmičari koriste gelove, a meni je mnogo efikasnija kesica meda", dodaje Panić.

Ali, ništa od toga nema smisla ako niste spremni da istrpite bol i ako nemate volju da snagom uma pobedite svaku krizu na terenu.

"Psihički morate da budete jaki, to je osnova za sve u životu. Krize se prevazilaze tako što zaboravite na bol, morate da imate jaku psihologiju, vaše telo boli, mišići vam kažu da stanete, ali ako zamaskirate bol u glavi, mislite na nešto drugo, verujte, nećete osetiti ništa", kazao je Slavko i napravio paralelu sa svakodnevicom:

"Ako vi postupate tako prema sebi, ako sebe tretirate na taj način u treningu, tako ćete tretirati i posao. Ozbiljne kompanije traže sportiste, jer se smatra da oni imaju veću odgovornost. Ako vi postupate prema sebi i svom fizičkom zdravlju odgovorno, bićete uspešni i psihički zdravi".

Sedam godina u svetu trejla Slavko Panić razvija svoj metod treninga, baziran na iskustvu biciklizma. Rezultati sami dolaze.

"Izdvojio bih Tara ultra trejl 2023. godine, kada sam prešao 77 kilometara i napravio ogromnu razliku u odnosu na drugoplasiranog, čak 42 minuta. Nisam bio svestan šta sam uradio, ali mnogo sam simpatija dobio i pozitivnih komentara nakon te pobede i mnogi ljudi su me prihvatili. Na Bjelasica trejlu sam pobedio dve godine zaredom na stazama od 45 i 62 kilometara. Bjelasica je prelepa, to bih svakome preporučio, trči se oko glacijalnih jezera, meni je to impozantno, jer ja sam geograf po struci i terenski sam istraživač", ispričao nam je Panić.

Postigao je rezultate i u regionu, a kao reprezentativac je bio i u Španiji, gde nažalost nije trčao zbog povrede, ali je bio podrška našem timu koji je na Pirinejima proveo sedam dana i ostavio solidan rezultat i našao se u prvoj polovini tabele među 75 zemalja.

Istakao je da je kod nas ovaj sport došao relativno kasno i da je važno motivisati, ali i podržati podmladak. Život sportiste, posebno kada ste tinejdžer, znači mnogo odricanja i ulaganja, a medalja je često jedina satisfakcija.

"Ovo što radi naša selektorka Snežana Đurić i trener u reprezentaciji omladinaca Dule Krstić, je jako dobra stvar. Naša deca su bila u Italiji na omladinskom prvenstvu, a u Češku je otputovala masters selekcija", priča nam Slavko.

Upravo su iz Češke stigle lepe vesti, naša proslavljena trejl trkačica Ljiljana Krasić iz PK "Mosor" iz Niša osvojila je zlato u kategoriji žena od 50 do 54 godina, a prošle godine zlato je osvojila u Italiji.

Slavkov savet za sve je – krećite se, šetajte i po dva sata dnevno, aktivirajte krvotok i limfu.

"Spavaćete kao beba, neće vam biti potrebne nikakve tablete, sad je popularan melatonin. Vozite bicikl, on ne opterećuje koštano-zglobni sistem, a simulira penjanje uzbrdo. Jedite vlakna, dakle pre svega povrće, pa voće", savetuje naš sagovornik.

Takmičenja u trejlu i u planinskom trčanju (vode se kao dve odvojene discipline kod nas) otvorena su za sve rekreativce, pa i sami možete sresti Slavka ili Ljilju i pozdraviti ih na postolju. Osetićete sve ovo što je govorio naš sagovornik – borbu sa sopstvenim telom i snagu svoje psihe.

(Telegraf.rs)