Moćne reči Ivane Španović, najbolja srpska ateltičarka poručila: "Želim još jednu medalju, meni je ovo..."

Srpska atletičarka Ivana Španović godinama je sinonim za uspeh u skoku udalj, disciplini u kojoj je osvojila čak 15 medalja na najvećim seniorskim takmičenjima. Ipak, pred Evropsko prvenstvo u Birmingemu nalazi se u potpuno drugačijoj ulozi, sada će se za odličje boriti u troskoku.

Najtrofejnija srpska atletičarka iza sebe ima impresivnu karijeru u skoku udalj, tokom koje je osvojila pet evropskih zlata, uz po jedno srebro i bronzu. Na otvorenom je evropska šampionka postala u Amsterdamu 2016. i Minhenu 2022. godine, dok je u Cirihu 2014. stigla do srebrne medalje.

Preporučujemo

Posle prošle sezone odlučila je da napravi veliki zaokret i potpuno se posveti troskoku. Već ove godine oborila je državni rekord u dvorani rezultatom 14,41 metar, a sada je očekuje najveći izazov u novoj disciplini. Kvalifikacije Evropskog prvenstva na programu su 10. avgusta od 20.55, dok će se finale održati tri dana kasnije.

U razgovoru za sajt Srpskog atletskog saveza, Španovićeva je govorila o formi, očekivanjima i ambicijama pred šampionat Starog kontinenta.

Na pitanje da li rezultati iz poslednjih takmičenja pokazuju da formu podiže u pravom trenutku, odgovorila je:

- Zimski deo sezone bio je sjajan. Ušla sam u takmičarski ritam, došla do nacionalnog rekorda i šeste pozicije na Prvenstvu sveta u dvorani. Letnji deo bio je neplanski isprekidan kada je reč o takmičarskom ritmu, usled nekoliko faktora, ali smo Čele, trener Goran Obradović, i ja ostali fokusirani na tempiranje forme za Prvenstvo Evrope u Birmingemu.

Foto: SAS/Lična arhiva Ivane Španović

Govoreći o trenutnoj spremnosti, priznaje da još uvek upoznaje novu disciplinu.

- U ovoj konstelaciji najvažnije je da sam zdrava i da smo podigli formu. Međutim, nepunih godinu dana rada na troskoku prilično je kratak period da bismo sa sigurnošću znali koji je to nivo i za šta sam spremna, kao što smo navikli da znamo dok je u pitanju bio skok udalj.

Iako je ranije nastupala u troskoku, ističe da je sada sve drugačije.

- I meni je sve ovo novo. Zato ima samo dodatnog uzbuđenja, jer je sve jedna velika nepoznanica. A kako nema sigurnosti, uvek je realno da se dogodi bilo šta. Meni je važno to što mi ne manjka adrenalina, takmičarskog fokusa i duha, kao ni iskustva, i oslanjam se na to da ću sve to iskoristiti u datom trenutku.

Posebno je izdvojila značaj priprema u Sloveniji, gde je zajedno sa trenerom Goranom Obradovićem sarađivala sa Marijom i Matijom Šestakom.

- Pripreme su bile dobre. Nekadašnja troskokašica Marija Martinović, našoj publici poznatija pod tim devojačkim prezimenom, a već godinama Šestak, i njen suprug, uspešni trener Matija Šestak, naši su prijatelji. Od njih smo Goran i ja naučili mnogo toga. I ovog puta dali su nam značajne savete u vezi sa izvođenjem određenih tehničkih detalja, koji mogu da mi olakšaju borbu sa, kako volim da kažem, bočnim vetrovima. Oni su sastavni deo svake nove adaptacije, a svaka adaptacija zahteva vreme.

Na Svetskom prvenstvu u dvorani osvojila je šesto mesto, a među Evropljankama je tada bila najbolja.

- Od trenutka kada se takmičenje završilo, to više nije bilo važno, jer smo se okrenuli letnjoj sezoni i očekivali da će se situacija promeniti.

Foto: SAS/Lična arhiva Ivane Španović

Smatra da se konkurencija u međuvremenu dodatno pojačala.

- Jeste. Devojke su ovog leta ostvarivale lepe daljine, što sam očekivala i od sebe. Međutim, imali smo nekoliko neplaniranih otkazivanja takmičenja, pa na ovo Evropsko prvenstvo ne odlazim sa rezultatima koje sam mislila da ću ostvariti, već sa petim rezultatom među najboljim Evropljankama.

Na pitanje da li bi novi državni rekord mogao da znači i novu medalju, nije krila ambicije.

- Ukoliko budem izvela skokove tehnički kako treba, to je svakako rezultat koji ću juriti ukoliko želim da se popnem na pobedničko postolje. To svakako želim i daću sve od sebe.

Španovićeva priznaje da joj upravo neizvesnost predstavlja dodatni motiv.

- Volim takmičenja. Volim tu vrstu neizvesnosti i primenu veština u datom trenutku, pogotovo onda kada nije baš sve onako kako smo računali da će biti, kada postoji nešto unutar nas ili neki spoljašnji faktor koji čini sve što može da nas udalji od borbe. Svako takmičenje je drugačije, svaki pokušaj je borba, a svaki njegov početak i kraj donose neku novu lekciju kojoj se kasnije treba vraćati sa radoznalošću.

Za razliku od godina provedenih u skoku udalj, sada joj je prioritet da najpre izbori mesto u finalu.

- Iskustvo iz skoka udalj je jedno, a ovo je sada nešto sasvim drugo. Iako sam najstarija po godinama, praktično sam najmlađa ako gledamo koliko dugo treniram troskok. Tehniku skoka udalj približili smo savršenstvu, dok je troskok trenutno smešan kada ih uporedim. To me svakako ne demorališe, jer znam kako proces izgleda i kako sve funkcioniše. Jedino što je karakteristično za nestabilnu tehniku jeste to što ne možete sa sigurnošću da znate koliko je nešto realno i kada je ostvarivo. Zbog toga idemo jedno po jedno: prvo kvalifikacije i plasman među 12 najboljih, a zatim finale kao potpuno novo takmičenje.

Prvi put u karijeri između kvalifikacija i finala imaće tri dana pauze.

- Jeste. Meni je ovo prvi put u karijeri da između kvalifikacija i finala imam toliki razmak.

Na kraju se osvrnula i na pitanje završetka karijere, istakavši da još uvek ne razmišlja o povlačenju.

- Ja i dalje sve ovo obožavam! Raduje me, ispunjava me i pruža mi uvid u to u kom smeru želim da idem posle sportske karijere. Najlepše od svega je što nemam zdravstvenih problema. Istina, zbog povrede Ahilove tetive morali smo mnogo toga da promenimo u treningu, pa koristimo manje trenažnih sredstava, ali, uprkos svemu, ne vidim lepši način od ovoga da trajem dok trajam. I sve to u novoj disciplini, među najboljima na svetu. Sve je dobro. Godine čine svoje, baš kao što je i prirodno.

(Telegraf.rs/SAS)