Darijo Bašić Palković je 18. na kontinentu, Subotičanin debitovao na Evropskom prvenstvu

Srpski atletičar Darijo Bašić Palković debitovao je na Evropskom prvenstvu i zauzeo 18. mesto na 200 metara na kontinentu, a sa vremenom 21.17 sekundi bio je sedmi u svojoj grupi.

Subotičanin je bio jedini predstavnik zemlje u jednoj od dve najkraće discipline na otvorenom. Ovo će za njega biti dodatno iskustvo.

Preporučujemo

Darijo je ove godine postao šampion Srbije na 200 metara u Kraljevu, a trčao je vrlo često i ispod 21 sekunde.

Kako je Palković pričao pred EP

U intervjuu za Srpski atletski savez pred EP, Darijo Bašić Palković pričao je o sezoni i samom šampionatu.

Ove sezone napravili ste veliki iskorak i spustili lični rekord na 200 m na 20,75. Šta se najviše promenilo u vašem treningu i pristupu trci da biste došli do tog rezultata?

– Potpuno smo se fokusirali na sve veoma složene delove sprinterske trke i tome prilagodili rad na brzini, snazi i svim drugim neophodnim aspektima sprinta.

Lične rekorde na 100 i 200 m postavili ste istog dana – 10,45 i 20,75. Koliko vam je taj nastup pokazao da ste napravili iskorak u brzini i da možete još brže na 200 m?

– Otići sa 21,36 na 20,75 i sa 11,00 na 10,45 u istom danu bilo je potpuno nestvarno. Verovao sam u to od prvog treninga te sezone, ali jedno je verovati, a drugo videti te brojke na semaforu. To mi je bio jasan signal da sam napravio ogroman iskorak u brzini. Taj dan mi je otvorio oči i pokazao koliki potencijal zapravo imam, jer sam svestan da još nismo ni blizu našeg maksimuma i da mogu da budem još brži.

Iza sebe imate i lični rekord od 46,81 na 400 m. Koliko vam iskustvo iz dužeg sprinta znači u završnici trke na 200 m, kada treba sačuvati brzinu do cilja?

– Iako je upola kraća, trka na 200 metara ne može da se istrči u čistom, maksimalnom sprintu od početka do kraja. Iskustvo sa 400 metara izuzetno mi je pomoglo u pravilnom raspoređivanju snage i taktičkom vođenju trke. Pored toga, ta disciplina mi je donela specifičnu brzinsku izdržljivost. Zahvaljujući tome, u stanju sam da maksimalnu brzinu u samoj završnici zadržim znatno duže od većine konkurenata, što mi često donosi prednost u poslednjim metrima.

Na 200 m veoma su važni trčanje kroz krivinu i prelazak na pravac. Koji deo trke trenutno smatrate svojom najvećom prednošću, a gde još vidite prostor za napredak?

– Maksimalna brzina i sposobnost da je održim što duže moja su najjača oružja. Moj trkački put je specifičan – do pre dve godine bio sam 800-metraš, pa je prirodno da mi je start, odnosno početno ubrzanje, trenutno najveća mana. Tu vidim ogroman prostor za napredak i siguran sam da upravo tu mogu da skinem još dve do tri desetinke. To „mekano“ kretanje iz dužih pruga još mi malo smeta u krivini, gde moram da budem agresivniji. Ali, dugoročno gledano, drago mi je što već sada imam vrhunsku brzinu, jer se start i tehnika u krivini lakše usavršavaju, a brzina je ono što donosi pobede.

U Birmingemu vas očekuje veoma jaka evropska konkurencija. Koliko u takvoj trci možete da razmišljate o rezultatu i rivalima, a koliko je najvažnije da ostanete usredsređeni na svoju stazu i izvedete trku koju ste planirali?

– Razmišljanje o rezultatu i protivnicima samo skreće pažnju sa trke i stvara pritisak. Uvek se trudim da ostanem fokusiran, ali potpuno opušten. Ja taj mir pronalazim u veri. Pred sam start svesno skinem sav teret i očekivanja sa svojih leđa i prepustim ih Bogu. Tek tada mogu da postanem dovoljno smiren i fokusiran da trku izvedem onako kako najbolje umem, pa čak i bolje nego što mislim da mogu. Prosto imam osećaj kao da me nešto nosi kroz stazu – kao da ne trčim ja, kao da ne trčim sam. Iz tog potpunog prepuštanja i spokoja dolazili su moji najveći uspesi, pa sa istim stavom odlazim i u Birmingem.

(Telegraf.rs)