Angelina Topić sumirala uspešnu sezonu, pa pomenula odnos sa ocem: "Ume da me vrati na zemlju kad sam..."

Jedna od najboljih srpskih atletičarki, Angelina Topić iza sebe ima još jednu zaista odličnu sezonu, ali i pored toga, i dalje stremi ka najvećim visinama.

Probila je magičnu granicu od dva metra, novi uspesi i medalje su tu, a na kraju još jedne interesantne sezone, sumirala je utiske u razgovoru sa medijima, na godišnjoj konferenciji Srpskog atletskog Saveza.

Preporučujemo

Za početak, otkrila je šta je ono na šta je najponosnija.

- Pa rekla bih da je to definitivno Svetsko prvenstvo koje se održalo u dvorani ove godine. Uspela sam da preskočim 1,99 metara, što je u tom trenutku bio rezultat koji je za centimetar manji od mog ličnog rekorda, budući da sam nešto pre tog prvenstva konačno uspela da prebrodim i onih 2 metra, tako da sam izuzetno ponosna i na to. Kao što sam već rekla, toliko mi je drago što sam konačno uspela u onome za šta već dugo vremena znam da sam sposobna, tako da eto ta neka dva momenta su mi ostala najupečatljivija - počela je Angelina.

Iako su rezultati odlični, smatra da uvek može bolje.

- Ja volim nekako da... iako volim i želim da napredujem, i želim da budem bolja nego što sam bila juče, opet nekako nekad primetim i sama da zaboravim koliki sam put prešla i koliko toga sam... koliko svojih snova sam već ostvarila. Naravno da želim da napredujem, treninzi ostaju isti, isti su od samog početka, samo se intenzitet pomalo povećava. Tako da videćemo, eto imamo sledeće sezone dva bitna takmičenja: to je Evropsko prvenstvo u dvorani i Svetsko prvenstvo napolju. To su neki glavni ciljevi i nadam se da ću tamo da budem najbolja.

Ne postoji određena visina u rezultatskom smislu na koju cilja.

- Rezultatski ne, nisam sad nikad imala sem tih 2 metra koji su mi bili neki onako dečiji san, jer sam uvek nekako videla tih 2 metra kao neki standard skakačica u vis. Tako da sad kad sam to prebrodila, eto pao je, što se kaže, jedan kamen s leđa i osećam se nekako mnogo i opuštenije što sam, što se kaže, završila sa time. Ali rezultatski ne, nadam se da ću naravno još napredovati i znam da u nogama imam visine i preko 2 metra, samo eto čekamo dan kada će sve da se poklopi i da ću uspeti u tome.

Upitana je i koliko joj znači podrška oca Dragutina Topića, i kako gleda na treninge sa njim.

- Naravno, naravno, kako da ne. Naravno da mi znači što je uvek prisutan sa mnom na takmičenjima. Nekako ume da me vrati na zemlju kada sam pod stresom, takođe i zna da mi podigne energiju kada vidi da sam, što se kaže, metoforički zaspala na takmičenju. Tako da naravno da mi znači što je tu, pretežno kao trener i što uvek može da me posavetuje. Našli smo neki zajednički jezik još na samom početku, tako da ne znam kako bih mogla da nastupam bez njega - podvukla je Angelina.

(Telegraf.rs)