On je najveća je legenda srpske atletike, nije se odvajao od krsta, ostvario najveći uspeh u istoriji sprinta

Najbolji srpski atletičar u novijoj istoriji Emir Bekrić gostovao je u podkastu „Sportcast“, gde se podsetio čuvenog finala Svetskog prvenstva u Moskvi 2013, kada je osvojio bronzanu medalju na stazi, u disciplini 400 metara sa preponama. Jedini je sa takvom medaljom u sprint disciplini u istoriji naše zemlje.

Srebrni i na Evropskom prvenstvu 2012. u Helsinkiju, podsetio se finala iz Moskve i onoga što je napisao sebi na ruci, odnosno na majici koja mu se ukazala.

Preporučujemo

- Mnogo sam poruka podrške i ljubavi dobio samo pred to finale. Ja sam to osećao, iako nisam imao... Moj telefon je bio kod trenera, bio je ugašen, jer nisam mogao ni da zamišljam šta se dešava na društvenim mrežama. Ja sam osećao tu energiju, osećao da su ljudi uz mene. Zato sam u tom trenutku pred finale otišao u ugao, uzeo flomaster i pomislio: „Šta da uradim? Okej – one love (jedna ljubav).“ I zato, kada gledaš finale, vidiš da sam stavio srce, ljubav, i piše „one love“.

- I video sam majku na cilju, požurila je i to onako i... Evo, i sad mi je emotivno. To su neke stvari koje... Znaš šta kažu, čovek nije svestan koliko može. To je to.

U Finskoj 2012. imao je cimera Asmira Kolašinca, koji je zajedno s njim Srbiji doneo medalju. On je u bacanju kugle osvojio bronzanu medalju.

- To je takmičenje koje nam je otvorilo vrata. Dve medalje na EP za srpsku atletiku i to baš iz naše sobe, gde smo bili cimeri. Voleo sam da budem sam i da imam svoj mir, tako držim stvari pod kontrolom. Ali kada imam cimere kao što su Asmir, Strahinja Jovančević i Elzan Bibić na Balkanijadi, čuješ kako se stvari rade na drugačiji način, zbližiš se s njima i ostanete prijatelji. Evo, on se oženio pre dva meseca, čestitao sam mu i poželeo sve najbolje. Jako sam srećan zbog njega.

Emir Bekrić obožava odbojku i bavio bi se njome da nije postao atletičar. Bio je i golman kada god je igrao fudbal, a uvek je oko vrata nosio krstić koji je ljubio i koji mu daje mir.

- Tako i treba, bez toga iskreno ništa. I sve nekako gubi smisao. Bez te vere, pravca i svetla koje te vodi. Bilo je perioda i kada nisam bio u tome, zbog buke i slave koje sam dozvolio. Onda vidiš kako stvari krenu nizbrdo. Imao sam i to životno iskustvo, da bih posle mnogo vremena shvatio da bez toga ne mogu. Govorim za sebe, poštujem svačije mišljenje. Kada sam se vratio, ponovo sam pronašao smisao. Dugi niz godina sam lutao i bio izgubljen. Kada tresneš o pod i obrišeš ga, shvatiš neke stvari – rekao je Emir Bekrić, između ostalog.

(Telegraf.rs)