Veliki presedan kakav atletika na pamti, put Ivane Španović, Angeline Topić, Adriane Vilagoš biće nikada teži

Svetska atletika objavila je kvalifikacione propozicije za Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine. Poznati su kvalifikacioni periodi, broj mesta po disciplinama, kao i norme koje će atletičari morati da ispune u borbi za olimpijsku vizu.

Program će obuhvatiti 23 discipline u muškoj i isto toliko u ženskoj konkurenciji, uz dva mešovita takmičenja. Jedno od njih, mešovita štafeta 4 x 100 metara, debitovaće na Olimpijskim igrama, dok će se takmičenje u mešovitoj štafeti 4 x 400 metara takođe naći u programu.

Preporučujemo

Sistem kvalifikacija zasnivaće se na dva načina dolaska do olimpijske vize. Očekuje se da će 40 odsto atletičara izboriti plasman ispunjavanjem zadatih normi, dok će preostalih 60 odsto mesta biti popunjeno na osnovu svetskih rang-lista. To predstavlja promenu u odnosu na raniji model, u kojem su ova dva kriterijuma bila zastupljena u jednakom odnosu.

Ispunjavanje norme, međutim, neće automatski garantovati plasman na Igre. Ukoliko više takmičara od predviđenog broja ostvari traženi rezultat u određenoj disciplini, prednost će imati oni sa najboljim rezultatima u kvalifikacionom periodu, sve do popunjavanja kvote. U tom slučaju neće biti dodatnih mesta dodeljenih na osnovu svetske rang-liste.

Ipak to je poprilično teško očekivati, s obzirom da su norme "jezive", te da je u većini disciplina verovatno norma nešto što će na samim OI doneti i medalju.

Kvalifikacioni periodi

Period za ostvarivanje rezultata razlikovaće se u zavisnosti od discipline. Za maraton će trajati od 1. novembra 2026. do 30. aprila 2028. godine, dok će atletičari u desetoboju, sedmoboju, brzom hodanju, štafetama i trci na 10.000 metara rezultate moći da ostvaruju od 19. decembra 2026. do 18. juna 2028. godine. U svim ostalim disciplinama kvalifikacioni period počinje 19. juna 2027. i završava se 18. juna 2028. godine.

Norme su određene na osnovu rezultata sa prethodna četiri velika takmičenja, Svetskih prvenstava 2022, 2023. i 2025. godine, kao i Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine. U obzir su uzeti rezultati najboljih atletičara, trendovi u pojedinačnim disciplinama i očekivani napredak u narednom periodu.

Šta možemo očekivati od srpskih atletičara?

Plasman na Olimpijske igre naravno, žele i srpske atletičarke i atletičari. Poslednji "skok" mogla bi upravo tamo da ima i legendarna Ivana Španović, koja poseduje bronzanu medalju sa najveće smotre svetskog sporta. Norma u troskoku, njenoj novoj disciplini je 14.50 metara, što je iznad nivoa njenog ličnog rekorda.

Kada je Angelina Topić u pitanju, nakon peha u Parizu, želja da u Los Anđelesu upiše dobar rezultat još je veća. Za početak, norma u skoku uvis od 1.97 metara za nju je sasvim realna.

Isto važi i za Adrianu Vilagoš, koja je ostala bez finala u Francuskoj, ali je bila najkvalitetnija srpska predstavnica tokom prošle letnje sezone. U bacanju koplja norma iznosi 63.80 metara, takođe i više nego realno za postići. Taj rezultat bi čak mogao da bude dovoljan i za medalju...

Milica Gardašević u skoku udalj, te Armin Sinančević u bacanju kugle takođe sanjaju novi plasman na OI, što važi i za Mariju Vučenović, koja se takođe bavi bacanjem koplja.

Za kraj, ne smemo da zaboravimo Luku Boškovića, koji je možda i najgore prošao kada je norma u pitanju. Rezultat od 8.30 metara niko u istoriji naše zemlje nije skočio osim Nenada Stekića. Ipak, treba napomenuti da svi naši atletičari imaju priliku da se plasiraju i na osnovu rang-liste, tako da same norme ne moraju da budu velika briga, iako predstavljaju prepreku.

Posebne kriterijume za maraton, brzo hodanje i štafete pronađite na zvaničnom sajtu Svetske atletike.

(Telegraf.rs)