Bledi kralj

Foto: Telegraf.rs

Eto. Posle 33 trijumfa u nizu i šest godina totalne nepobedivosti, Novak Đoković je eliminisan na Australijan Openu i pre borbe za trofej. Do sada je važilo pravilo da, ukoliko uđe u polufinale, odmah osvaja i titulu. Sada je to, sa ovakvim bledim izdanjem, bilo nemoguće.

Svaki poraz Đokovića se gleda kao malo čudo. Svaki poraz Đokovića na Grend slemovima se gleda kao prilično veliko čudo. Svaki poraz Đokovića na Australijan Openu se gleda kao iskonsko i neverovatno čudo.

To je sa stanovišta generalnog mišljenja i onog karijernog okvira, ali današnji dan je iz minuta u minut ukazivao da se iz tog iskonskog i neverovatnog čuda rađa jedan sasvim normalan momenat - Novak nije bio ni deseti deo onog Novaka kojeg znamo.

Da se ne oduzima od uspeha novopečenom Grend slem finaliste Janika Sinera koji je ponovo ostao strpljiv protiv Đokovića, nije bio kao svi ostali oslepljen veličinom protivnika.

Videlo se još u Torinu da će Italijan biti problem za Srbina. Prvo ga je tamo dobio, pa izgubio, ali dovoljno okrnjio da pomisli da može. Onda je u Malagi spasao tri vezane lopte u singlu i ponovo ga savladao, a onda i u dublu izbacio Srbiju. Praktično, nedavno smo dobili jednog čoveka koji je u kratkom periodu dokazao da se ne boji.

Pred dolazak u Australiju, papir je govorio da je Karlos Alkaraz drugi favorit, ali se glasno po teniskim kuloarima govorilo da je to ipak Siner.

E, sada, da se vratim na ono gde je Đoković propustio svoje novo finale u Melburnu.

Verovali ili ne, Đoković je na kraju susreta imao čak 54 neiznuđene greške!

To je skoro duplo više od mirnog protivnika (28), a da je pritom imao samo jedan više viner.

Kao što sam mnogo puta prednjačio u hvalospevu prema najvećem sportisti svih vremena naše zemlje, tako ću vam sada reći da je ovo bilo verovatno najgore izdanje Novaka u poslednjih pola decenije. Čak se i ono finale US Opena protiv Danila Medvedeva ne može staviti u taj rang jer je Rus bio svemoćni zid, neko ko je prikazao tenis života u tim momentima.

Ovde... Ovde je Siner je bio taman toliko dobar da bude duplo bolji, a nije ni bio najbolji.

Jednostavno, to nije bilo to.

I kada dobije priliku, Novak je bekhend slao preko osnovne linije, a forhend u mrežu.

Nije bilo zdravstvenih smetnji, a da ovako loše zaigra kralj tenisa potrebno je da se poklopi milion loših stvari.

I pored toga je osvojio treći set i ponadao sve svoje ljubitelje da sledi onaj legendarni preokret koji melje protivnika i opominje sledećeg da nije moguće igrati protiv njega sa mislima pobede.

Ne sme mladi talas još ni pomisliti o eventualnoj smeni koju toliko priželjkuje, pa ni posle pada najtvrđeg bastiona u Melburnu.

Ali, teniska ogromna pomerenja jesu u toku.

Zbog sve te vladavine koja je uslovila i ugnjetavanje svih ostalih na turu, sada su dva od tri tenisera u polufinalu Australijan Opena u mogućnosti da osvoje svoj prvi Grend slem u karijeri. Onaj treći igrač bi bio tek na drugoj tituli najvećih turnira.

Sve ima istorijski kontekst ukoliko Novak pobedi ili izgubi, jednostavno smo u proteklim godinama naviknuti na to.

Šta dalje?

Ništa, idemo dalje.

Ostala su još tri Grend slema samo ove sezone i zbog jedne partije neću da sudim i merim, jer se, kažu, tri puta meri da bi se seklo.

Ovo je jedna mera koja nam se ne dopada.

Teško je izbrisati svoje navike, pogotovo ako vam je navika da osvajate jedan veliki turnir na početku svake godine.

(Telegraf.rs)