Samo krov Sinera spasava

Kao rerni. Eto, to vam je najbolji opis današnjeg dana u Melburnu. Skoro 40 stepeni, prekinuti svi mečevi izvan glavnih stadiona, ljudi poput prerijskih pasa skupljeni oko ventilatora i litre vode i znoja. U takvoj atmosferi pakla Janik Siner umalo nije pronašao novu stepenicu ka raju.

Odgovorno tvrdim - da nije postojala pauza i da se krov nije zatvorio na Rod Lejveru, Siner bi već sad kupovao suvenire za porodicu i čekirao kartu za avion. Ništa od osmine finala Australijan Opena ne bi bilo. Naglo je došao u situaciju iz koje je uspeo da pobegne samo uz pomoć mirne glave i dubokog uzdaha.

Preporučujemo

Od samog starta je Eliot Spiciri, Amerikanac koji nije bio baš prepoznat široj javnosti, igrao stabilno i pokrivao teren poput nekada slavnog Davida Ferera. Uz to što je, mora se priznati, znao da plasira takav viner da se i publika iznenadi.

Pri 2:1 u trećem setu, Siner se bukvalno jedva kretao. Odmah je počelo komešanje, već se zamišljala senzacija. On praktično u aktuelnom gemu nije ni pokušavao da se odrazi prilikom servisa. Nije išao na loptice koje nisu bile u opsegu njegovih dugačkih ruku.

I onda sledi brejk koji je upalio sve alarme. Ponovo se desilo Janiku ono što mu se bukvalno desilo i prošle godine u istom kolu i u istom momentu. Prošle sezone je povraćao protiv Holgera Runea, jedva prizivao čistu svest, ali isto kao i danas uspeo da se iskobelja nadljudskim naporima.

Mogu da se zakunem da je umesto Eliota Spicirija bio makar Top 20, možda čak i Top 30 igrač, Italijan ne bi izvukao živu glavu.

Stiže onda spas u poslednji čas - pravilo navlačenja krova zbog intezivne vrućine i Spiciri uz cinični uspeh shvata da će ići kući. Ništa nepravilno. Sve po pravilima.

Pravilo koje je Italijanu spasilo glavu. Prvo pauza zbog krova, a onda još 10 minuta pauze, a onda i klima koja je proradila na Rod Lejveru. Mašina je ponovo počela da radi punom parom i nepovratno pregazila protivnika.

Zašto je ovo bilo toliko bitno?

Jer Siner pretežno ima tu jednu prekretnicu gde ide ili levo u šampionski niz ili desno u ispadanje. Do sada je stalno išao za levom rukom.

Tako mu se desilo i na prošlom Australijan Openu kada je povraćao i hramljao protiv Holgera Runea, tako mu je bilo i protiv Grigora Dimitrova na Vimbldonu kada je nesrećni Bugarin vodio 2:0 u setovima i predao.

Jednostavno, ima taj jedan sudbonosni meč koji mu da duplu snagu za nastavak.

A, onda da se odgovori na pitanje - zašto je ovo bilo toliko bitno?

Jer projektovano ide na Novaka u polufinalu. Dolazi Đokoviću tačno stepenicu pred borbu za trofej. Kada je sačuvao dovoljno snage za jednog od dvojice, a mora stalno da igra protiv obojice.

Ne može da se osloni bukvalno ni na jednog kolegu da bi mu pomogao u misiji. Svaki put vidi oba imena kada dođe do polufinala.

Ako mu je verovati, Novak se dobro oseća. Telo je dobro istrpelo napore do osmine finala, ali svaka lakša pobeda mu ostavlja dodatni benzin za završnicu. Sve se meri u mililitrama i svaki mililitar je bitan.

Kakvu emociju bi tek Đoković imao kada bi video da Alkaraz ili Siner ispadnu sa turnira pre nego što on mora da zasuče rukave sa njima? To bi bio bust koji se meri već litrima. Pričali bi o raketnom gorivu već.

No... Siner je preživeo, Alkaraz je smiren i siguran, a sve manje prepreka ih deli. Nema veze, idemo dalje.

Gori Melburn.

Bukvalno.

Što zbog današnjih +40 stepeni celzijusa, što zbog završnice Australijan Opena.

(Telegraf.rs)