Dan kada su Plavi "stradali" u "Tiganju": Gde su, šta rade akteri najgoreg i poslednjeg meča na Euru
Selekcija naše zemlje na današnji dan pre 21 godinu odigrala poslednji meč na Evropskom prvenstvu, verovatno i najgori ikad. Od tada nas, treba li na to podsećati, nema na kontinentalnim smotrama
Srpski reprezentativni fudbal zaostaje za Evropom 20 godina, tačnije 21 - jer tačno toliko godina, precizno u dan, naši najbolji fudbaleri "uporno odbijaju" da se plasiraju na kontinentalni šampionat.
I papagaji već znaju, znaju i deca koja su već odrasla, osamostalila se: poslednji put igrali smo u Holandiji i Belgiji 2000. godine, posle toga nas nema nigde, nije nas bilo u Portugalu, pa u Austriji i Švajcarskoj, izvisili smo i za Poljsku i Ukrajinu, potom i za Francusku, a ništa se po pitaju Srbije na Eurima nije promenilo ni kada je plasman na završni turnir postao jednostavniji nego ikada.
Ostaće, dakle, i dalje zapisan taj mučni 25. jun 2000. godine kao poslednji čin Srbije/Jugoslavije na Euru, tačno na današnji dan poraženi smo i poniženi u grotlu "Tiganja", Holandija je dala šest, a mogla je još toliko. Ispostavilo se da je taj poraz bio samo početak našeg daljeg lutanja i silnih neuspeha kojima i danas svedočimo u vođenju fudbala, lige, selekcije igrača, rukovodstva, struke - ništa se nije promenilo.
Elem, u daljim redovima, red je da se danas podsetimo "junaka" stradalnog poraza od Holandije: gde su i šta rade danas dve decenije posle članovi ekipe koju je tog leta bilo izuzetno zabavno gledati u grupi, ne i u četvrtfinalu protiv Holanđana, kada je đavo došao po svoje.
Selekcija predvođena legendarnim Vujadinom Boškovim krenula je Euro sa burnim remijem protiv Slovenaca, od 0:3 do 3:3, pobeda nad Norvežanima (1:0) nam je i donela prolaz dalje, pa još jedan spektakularan meč, goleada i poraz od Španaca (3:4) nam nisu poremetili taj cilj, ali su nam doneli "Lale" kao rivala u četvrtfinalu, nažalost.
JUGOSLAVIJA je meč sa Holanđanima počela u sastavu: Kralj, Đukić, Mihajlović, Komljenović, Saveljić, Jugović, Govedarica, Stojković, Mijatović, Drulović, Milošević
Sa klupe su ušli Dejan Stanković, Darko Kovačević i Jovan Stanković.
Gde su, šta rade, čime se bave akteri poslednje utakmice naše reprezentacije na Euru koja se desila na današnji dan
Ivica Kralj - Dugogodišnji čuvar gola naše reprezentacije je posle igračke karijere ostao u fudbalu. Nije sebe video u trenerskim vodama, latio se karijere fudbalskog agenta koja mu je trenutno "zamrznuta" jer je prihvatio poziv svog Partizana da preuzme skauting službu. Prethodno je, od 2015. godine, sve donedavno, bio predsednik FK Mačva.
Miroslav Đukić - Jedan od najboljih štopera koje smo imali u to vreme, dvostruki finalista Lige šampiona sa Valensijom, nakon igračke karijere posvetio se trenerskom pozivu. Od 2007. godine, kada je preuzeo mladu selekciju Srbije, je "u sedlu", potom je dobio posao u Partizana, pa u "A" selekciji Srbije, posle čega su usledili angažmani u Muskronu, Erkulesu, Valjadolidu, Valensiji, Kordobi, Al Šababu, ponovo Partizan i Sportingu. Trenutno je bez angažmana.
Siniša Mihajlović - Još jedan od roterdamske kanonade,igrač koji je uz saigrače iz odbrane i Kralja, imao najviše posla tog dana. Za Mihu se znalo i tada, ostaće u fudbalu posle igračke karijere, znalo se i da će svoj temperament, karakter i fudbalsko znanje staviti u službovanje pokraj klupe. Tako je i bilo. Miha je danas jedan od najuspešnijih srpskih trenera, duže od decenije je prisutan u jakoj Seriiji A gde je promenio nekolicinu klubova i pamtimo ga, naravno, po solidnom vođenju reprezentacije Srbije.
Slobodan Komljenović - Još jedan štoper, član "roterdamske postave", koji se okrenuo trenerskom poslu. Komljenović, koji je 1998. na Mundijalu u Francuskoj bio otkrovenje naše selekcije, vratio se u rodni Frankfurt gde je kroz razne mlade selekcije krenuo da uči naraštaje fudbalu. Bio je trener mladog tima Ajntrahta, vodio je i mladu generaciju FSV Frankfurta, da bi potom preuzeo seniore nekolicine niželigaša, Viktorije Ašafenburg, Alemanije Hajbah i Rot-Vajs Frankfurta.
Niša Saveljić - Kršni Crnogorac je tog dana u Roterdamu bespomoćno gledao kako oko njega zuje šutevi Overmarsa, Klajverta i ostalih vedeta Holanđana. Pet godina kasnije rođeni Podgoričanin je stavio tačku na svoju igračku karijeri, i to u Partizanu, a danas je "sebe našao" u Americi gde je kao direktor angažovan u klubu "Brejkers", kao glavni i odgovorni za "izbacivanje" talenata i za reprezentaciju Sjedinjenih Država.
- Nisam došao u Ameriku na odmor, već da pobeđujem. To podrazumeva pronalaženje i razvoj igrača za sledeći nivo u reprezentaciji. Neće svi igrati profesionalno, ali će mnogi iskoristiti igru za edukaciju i da vide svet. Ali na putu do uspeha, važni su treninzi, želja za učenjem, prava posvećenost koja dolazi isključivo iz ljubavi - rekao je Saveljić o svom poslednjem angažmanu.
Vladimir Jugović - "Zvezdino dete sa druge planete" živi život kakav se samo može poželeti, miran i povučen, u Beču, i danas baš kao i prvog dana od kada se penzionisao. Distancirao se od fudbala.
Dejan Govedarica - Najsimpatičniji lik iz roterdamskog stradanja, solidna karijera u Holandiji i zapažene igre u "Erediviziji" su mu tog leta donele status startera kod Boškova. Bio je i strelac u meču sa Špancima. Nakon igračke karijere, i on je zaveslao trenerskim vodama, doduše i dalje čeka na samostalan angažman. Vodio je U17 i U19 selekcije Srbije, a bio je i pomoćnk Piksiju u Gvangdžou.
Dragan Stojković - Znamo svi dobro gde je i šta radi danas Piksi - između ostalog pokušava da nas odvede na Evropsko prvenstvo, pre toga i na Svetsko, i zasad mu dobro ide. Piksi je godinu dana posle meča sa Holanđanima završio igračku karijeru. Fudbalu "posle fudbala" se isto tako pasionirano posvetio i nakon izlaska iz kopački. Bio je predsednik Zvezde, predsednik FSS-a, ali je ono pravo tek usledilo - trenerski poziv. U Nagoji je "pekao zanat" pet godina, isto toliko je bio angažovan u Gvangdžou, a danas je šaf našeg nacionalnog tima.
Predrag Mijatović - Od Peđe se mnogo očekivalo tog dana u Roterdamu, magija, neki njegov potez, gol, za nadu ili makar samo da se izbegne bruka. Da ne boli toliko. Nije Mijat, kao ni ostali, tog dana bio u elementu, plavu boju je progutala moćna narandžasta sila. Jedan od najboljih srpsko-crnogorskih igrača ikada, danas je u najslobodnijem tumačenju ambasador svojih omiljenih klubova Partizana i Reala, ne eksponira se, a može se čuti da je i dalje vrlo aktivan u menadžerskom svetu.
Ljubinko Drulović - Sećamo se koliko nam je sreće doneo golovima sa Slovenijom u prvom kolu Eura, bio je udarna pesnica sa krila našeg tima, igrač u čiju smo se "desnu spoljnu" kleli. I Drulović se uklopio u sivilo tima koji je "stradao" u Roterdamu, i za njega su Holanđani pronašli protivotrov. Danas, Drulović uspešno brodi trenerskim vodama, a poslednji angažman imao je kao selektor U23 selekcije Uzbekistana. Podsećamo, Drulovićev najveći uspeh bio je osvajanje upravo Eura, za omladince doduše, 2013. godine.
Savo Milošević - Uz Stojkovića i Mihajlovića, sigurno najpriustnije trenersko ime u nas. Savo je bio jedina svetla tačka holandsko-belgijskog Eura, najbolji strelac uz Klajveta sa 5 postignutih golova -dao je jedini gol tog dana u Roterdamu. Savo je baš nedavno sebi isposlovao novi angažman posle kraće pauze od odlaska iz Partizana, postao je trener ljubljanske Olimpije i tako okrenuo novi list u svojoj karijeri, nadamo se još jedan uspešan i plodonosan.
UŠLI SA KLUPE
Dejan Stanković - Tada još golobradi Stanković bio je na startu svoje velike karijere, tog leta je i isposlovao transfer u Lacio iz Zvezde, a ostalo je, kako kažu, istorija. Danas, posle grandioznog igračkog opusa, Stanković se potvrđuje i kao odličan stručnjak. Gledaćemo ga na klupi Zvezde drugu sezonu zaredom.
Darko Kovačević - I tog dana na "Tiganju" Darko je bio u senci Sava Miloševića, rezerva, ali je dobio šansu da odigra koji minut i tako i sebe upiše u almanahe srpskog fudbala, kao član "čuvene" postave. Kovačević se posle igračke karijere poptuno posvetio ulozi fudbalskog agenta, živi u Grčkoj, gde je početkom prošle godine, preživeo napad vatrenim oružjem u Atini.
Jovan Stanković - Nedavno je ovaj Piroćanac ispričao situaciju sa jednog treninga na Euru, tačnije tuču sa Dejanom Stankovićem zbog grublje igre Dekija na treningu. Da su takav odnos naši imali protiv Holandije, možda nam se ne bi dogodio debakl, ali to već potpada pod kategoriju "šta bi bilo ,da je bilo". Jovan Stanković, koji je bio simbol Majorke i u tom klubu proveo svoje najbolje igračke godine, ostao je tesno vezan za Španiju. Posvetio se trenerskom pozivu. Bio je asistent u Beira-Maru, Atletiku sa Baleara, potom je smaostalno vodio Sinđelić, mlađe katgorije Zvezde, potom Iskru i španskog niželigaša San Fernanda, gde i danas radi.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Kadeti Srbije se plasirali na Evropsko prvenstvo: Veliki uspeh izabranika Radovana Krivokapića
Omraženi sudija nam više neće suditi: Feliks Brih završava internacionalnu karijeru
Bernardeski pljunuti Eminem, digao rodni grad na noge, oženio se 48 sati posle titule sa Italijom
"Rašford bolje da vežba penale, nego da se meša u politiku": Političarka se izlanula, pa izvinjavala
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
