Pešić pred Evrobasket još ne zna kojih 12 vodi, setio se i Italije: "Nije sramota što smo tada ispali..."

Košarkaška reprezentacija Srbije je na destruktivan način odigrala protiv Slovenije u Beogradskoj areni pred svojim navijačima. Orlovi su raširili krila, pokazali su svoj puni sjaj i slavili su sa 106:72 pred prepunom Arenom.

Selektor Svetislav Pešić se nakon meča obratio celoj državi.

Preporučujemo

- Dobro veče, utakmica koja je važna, svaka je. Mi smo u procesu priprema i mislim da smo dovoljno trenirali. Ovu utakmicu sa Slovenijom je bio fokus na našoj igri i odnosu prema igri zbog publike jer ne igramo ovde često. Igrali smo veoma ozbiljno. Držali smo distancu, sproveli smo plan u odbrani i napadadu. Slovenija je dosta oslabljena, puno igrača im nije ovde. Mi se ne bavimo protivnikom, samo ih analiziramo, sada vidimo koliko možemo dalje. Rekao sam da nam fali igre, možda bi nam bila potrebna još jedna utakmica. Treba nam jedna utakmica da napredujemo pred odlučujuću utakmicu sa Letonijom i Turskom, koja je poslednja. Nadam se da ćemo podići formu i da ćemo igrati kako treba.

Potom, dobio je pitanje o Vasiliju Miciću, koji je proveo dosta vremena van sastava, a koji je rekao da je samo jedan odsto spreman.

- On je sve rekao, ja sa njim nisam razgovorao. Dobro je videćemo. Videćemo kakva je sutra ujutru situaciju. Najvažnije je da prođe bez bolova i nadamo se da se psihološki nosi dobro sa povredom. On se vratio, pa ćemo da vidimo.

Pitali su novinari selektora šta je bilo teže - spremati ekipu za ovaj Evrobasket ili za prošlogodišnje Olimpijske igre, nije imao dilemu.

- Verovatno su teže bile pripreme za ovo Evropsko prvenstvo. Završili su mnogi sezone rano, jesu se odmorili, ali su izašli iz ritma svakodnevnog treninga. Već 7. jula počeli smo da radimo individualno sa igračima, ali morali smo da poštujemo pravila. Pred Olimpijske igre je bilo drugačije, jer su maltene iz sezone ušli u pripreme, nisu imali vremena za privatne planove, a posle Pariza imali su dovoljno vremena za regeneraciju pred klupsku sezonu. Ovo je bilo dosta izazovno, ali stvarno smo koristili 'nauku', testiranja i razgovore sa doktorima. Imamo po četiri doktora i kondiciona trenera, plus šest fizioterapeuta. Zamislite koliki je to tim. Povoljna je okolnost što se svi znamo, nema nekih nepoznanica, svi igrači znaju šta od trenera mogu da očekuju, znam i ja šta mogu od njih u 90 odsto slučajeva. Dobro smo trenirali, imali fantastične uslove. Možda nam je nedostajala još jedna utakmica, ali nadoknadićemo je to nečim drugim".

Na konstatacije javnosti da Srbija igra "brutalno" selektor nije bio oduševljen.

- Pre svega, nije sve baš tako kako izgleda. Novinari treba da spuste loptu, da pišu ono što treba i kako jeste, ne ono što se sviđa navijačima. U košarci se ništa nije promenilo, osim odbrane na kojoj mnogo radimo. Ne možemo da pobeđujemo najbolje ekipe bez najbolje odbrane. Oni nisu vanzemaljci, već odlični igrači i svi moraju da igraju odbranu. Videli ste koliko je ofanzivnih skokova imala Slovenija, koliko šuteva za tri... Nismo dobro zatvarali koš, nismo ulazili u fizički kontakt sa protivnicima i tu imamo velikih problema. Jokić je specifičan igrač koji te situacije rešava na drugačiji način, ostali moraju da poštuju određene principe. Odbrana se završava defanzivnim skokom, a počinje pritiskom na igrača sa loptom. Mi smo sličnih problema imali protiv Nemačke, ekipe koja ima atletiku, skočnost, kvalitet... Jesmo pobedili i ne potcenjujem nijednu pobedu, ali ne možemo ni da ih precenjujemo. Prvi poraz kad bude došao, onda će sve da bude obrnuto od 'brutalnog', kako se sada piše posle pobede. Mi smo mirni, u tišini radimo i ne opterećujemo se.

Osvrnuo se i na taj tim.

- Petrušev zakačio virus, dva dana ne može da hoda, smršao je. Ispraznilo do krajnje granice, ne može. Ja želim da kažem, tim se nalazi, imali smo u Parizu, tako je bilo i u Manili, ali i u Parizu smo došli u hotel, jedan je fasovao virus, pa je onda on bio u sobi, nije smeo da se pojavljuje. Drugi dan je došao Marinković, prvi je bio Nikola Jović, pa Milutinov. Igrali smo tri utakmice vezane, neki nisu mogli da igraju, to je to, da budemo zdravi. Da budemo zdravi, da krene bez povreda, ovaj virus da se promeni, ode dalje u ekipu. Sve je to moguće. Iz tih razloga moramo da sačekamo. Što bismo donosili odluke za 12, nema razloga. Oni su svi tu, svi rade, svi su zaslužili. Prvo moraju svi da budu zdravi, čekaj i trener nešto da uradi, j.... Trener ništa ne radi, opet pričamo o 12. Uzme tajm-aut na vreme. Uzme tajm-aut na vreme, da li sam dobro menjao? Da li sam na vreme menjao igrače, ovo ono? Da li sam kao u hokeju na ledu, blok jedan, blok dva, da li sam to radio na vreme? 

Na kraju 3/4 ste imali šut za 2 poena 22/26, 3/15, vodili ste sa 35 poena, dali su 72 poena. Podmlađena reprezentacija, da date Vasi još minuta u ekipu, na čemu je potrebna ta ekipa da radite?

- Pa, na timu koji može da se suprotstavi kao Nemačka, recimo. Već smo igrali, ali malo nam je. Trebalo je, hteli smo da igramo u Nemačkoj da igramo sa Turskom prvu utakmicu, a onda ako pobedimo da idemo na Nemačku, to je bio cilj. Oni su opredelili zbog TV prava, jer je u Nemačkoj zajednica turskih građana velika i zbog publike, zbog TV-a, oni su odredili da igraju sa Turcima, a nama je bila potrebna ta utakmica. Zato sam prihvatio da igramo Superkup, takvi su bili dogovori, morali smo da prihvatimo odluku iz razloga što televizija ponekad i bez našeg pristanka donese odluku. To je to. Turska je fantastična ekipa, najbolja posle Turkoglua, oni su kandidati za medalju, treba da se suprotstatvimo, da osetimo pritisak, fizički kontakt, da osetimo tenzije u našim zadacima i tako dalje. Šta je, tu je, šta da radimo.

Čestitke na pobedi, želim puno sreće na predstojećem Evrobasketu, rekli ste da bi bilo dobro da ima još jednu pripremnu, a igrate protiv slabijih protivnika pa na taj način da gradite formu za ostale utakmice? Kako ostali gledaju na Srbiju

- Slušajte da vam kažem, ja sam jedini trener, ja sam najstariji trener na svetu. Verovatno zbog toga što sam najstariji, takva je situacija, ja sam naučio da pre zore ne sviće. To je prvo, a drugo, naučio sam da iskažem respekt prema svakom timu, treneru, protivniku i tako dalje. E, sad. Kad vi pitate trenere naših mogućih protivnika, a Srbija? Oni odmah kažu da su najbolji na svetu, oni osvajaju zlatnu medalju, pa šta očekujet? A, kad mene pitaju Nemci, Španci, Turci, ja kažem da je teško reći jer ima šest do osam kandidata za medalju. Neću reći ko je tu favorit za medalju, teško je. Ja sam to pokušao da objasnim, teško je zbog toga jer evropska takmičenja, Olimpijske igre i Svetsko prvenstvo, to je jedna utakmica i može da ti odredi sudbinu. Imali smo fantastičnu grupno takmičenje u Češkoj, imali smo sedam, osam minuta loše igre i ispali smo od Italije. To nije bila sramota, to je fantastična ekipa. Oni su jedni od kandidata, tako da, mi verujemo u naše mogućnosti i mi verujemo da smo naučili iz prošlosti neko iskustvo koje imamo i pozitivno i negativno. Morate znati da u klupskom takmičenju, da li NBA ili Evroliga, kad su završnici igraju se do dve ili tri pobede. Teško je, dešava, ali je teško da ekipa koja je završila na prvom mestu ne pobedi i ne potvrdi. Teško je, ovde za utakmice te kvalifikacione utakmice. 

- Gledali smo Grčka protiv Letonije, treba da ih procenite sa Janisom, to je sjajna ekipa, tamo ima sjajnih igrača. Jedan od najboljih plejmejkera u Evropi, igrači Olimpijakosa, Panatinaikosa, kome nije strano, da ne govorim o Nemačkoj. Kad počnem da pričam o Nemačkoj, pomislite svašta. Najbolji plejmejker Evrope, najbolji igrač Evrope na toj poziciji je Šreder, iako je Nemac. Četvrti najbolji igrač Evrope je Franc Vagner, ne znate? On igra u Orlandu, priča se o Dončiću, Jokiću i Janisu,oni su ekstra klasa, ali ovaj je tu, on je blizu. On je četvrti najbolji igrač van Amerike, ako imaš ta dva igrača, imamo i mi dva igrača, to se ne postavlja pitanje, ali gospodo, drugi isto imaju. Prema tome, ja sam dužan to da kažem bez ikakvog razloga da vas ubeđujem i tako dalje. Ako meni ne verujete, a ja znam bolje od svih vas koji sedite ovde, znam. Ja bolje znam, zato me pitajte, učite, dolazite. Nemoj da se previše puvamo ovamo i tako dalje, da pravimo, da prodajete novine i sajtove. Ja pričam realno, kad se postave realni ciljevi, oni su teški. Kad postaviš realne ciljeve u sportu, pred porodicom, samo realne, njih treba ostvariti, to je teško. Komplikovano, ulaziš na stalne prepreke. Prema tome, to je to, mi to znamo, tako se ponašamo i verujemo u svoje mogućnosti. Mnogo više - hvala vam, ja mislim više nema pitanja.

(Telegraf.rs)