Možda je ovako i moralo da bude

Da je neko pre Eurobasketa prosečnom navijaču u Srbiji rekao da će se na jednoj od utakmica grupe, desiti sve što i protiv Portugala, verovatno bi ga odmah proglasili ludim i barem jednom sočnom psovkom objasnili da je to praktično nemoguće. Ali, moguće jeste i dešava se. Naročito kada si toliko dobar, kada te "hvale i proglase za apsolutnog favorita i kada te ubede te da si unapred osvojio zlato. E, nisi. Orlovi su pokazali da su ranjivi, a sada je vreme da te rane "poližu" i polete... onako kako umeju jer su zasluženo drugi na svetu.

Isključenje Petruševa, povreda Bogdana i nesmotrena i nepotrebna histerija Vase Micića bacili su u drugi plan pobedu od 80:69, +11 o kojoj se sada i ne priča. Navijači u Srbiji, posebno oni u Letoniji, pokušavaju na sve načine da doznaju o kakvoj je povredi reč, kakva je kazna, štaa se sve desilo. Nema "puvanja", nema priča o "gaženju", nema prepotetnog hvalisanja kako "nismo bili jači od Istanbula i Indijanapolisa" i kako ćemo da se "prošetamo" kroz turnir.

Preporučujemo

Pa naravno... Za sve u životu zadnjica mora da se oguli debelo, pa je tako i na Eurobasketu. Na kraju, i Ameri su morali da se dobro pomuče kako bi Srbiju pobedili na Olimpijskim igrama.

Kada se prethodni put ovako nešto desilo, kada se desio Poceko u Nemačkoj, i kada smo bili svedoci 14 minuta "mraka" protiv Italijana na prošlom Eurobasketu, povratka nije bilo. Posle "gaženja" rivala u Češkoj, Berlin je bio preterano surov, pa je naredna tri dana svako u Srbiji pričao samo o ispadanju apsolutnih favorita. Naravno, i o krivcima...

Ovoga puta je ipak drugačije. Kazna za Petruševa nije prestroga i takva je da obuhvata uslovnu suspenzija od jedne utakmice u naredne tri godine i novčanu kaznu. O povredi Bogdana će se tek znati više i to je ono što zaista brine. Brine i preterana zavisnosti igrača od Jokića...

Brine i Vasa... Zato bi sve ovo trebalo da bude pouka. Da se ne desi nikad više. Orlovi imaju cilj, a ovoga puta, povratka ima. Možda je "apsolutnim favoritima" i svima nama, ovaj šamar i bio potreban. Da se saberemo, da se smirimo, da nastavimo korak po korak, da ne potcenimo nikoga i da igramo i navijamo srcem. Ne zaboravljamo ni Istanbul, ni Indijanapolis, ni sve medalje i sva srebra, ni Pariz.

Ništa strašno, i idemo dalje sa napim momcima do cilja.

Od 17 sati se igra meč sa domačinom Letonijom, i on će dati odgovore na brojna pitanja.

Možda je ovako i moralo da  bude...

(Telegraf.rs)