Četiri stvari zbog kojih smo ispali sa Eurobasketa: Ne može Jokić sve sam, kako smo branili šut za tri...

Košarkaši Srbije poraženi su noćas od Finske u Areni Riga u osmini finala Eurobasketa (86:92), tako da su time okončali svoje učešće na ovogodišnjem Evropskom šampionatu.

Nije to bio rezultat kakvim smo se nadali, ali su nas porazi, prvo od Turske, a potom i od Finske na kraju "izbacili" sa ovog Eurobasketa.

Preporučujemo

Postoji ona narodna izreka da je "lako biti general posle borbe", a taktički se čini da je Srbija podbacila u nekoliko kategorija i da je upravo to na kraju i presudilo da se rano "spakujemo" za povratak kući.

Šut za tri poena rivala, reagovanje centarske linije na skoku, preveliki pritisak na Nikoli Jokiću kroz meč... Sve to dalo je onu finalnu slagalicu zbog koje smo na kraju morali da pružimo ruku i čestitamo protivniku.

Loša odbrana šuta na perimetru

Ako je Turska bila opomena, onda Finska zaista nije smela da se dogodi. Šutirali su Turci čak 18/31 za tri poena, upozorili nas šta rivali mogu da nam urade kada se nešto lošije brani perimetar, ali mi tu lekciju nismo baš iskoristili.

Naprotiv, Finskoj smo dopustili da šutne čak 42 trojke (čak više i od šuteva za dva poena), dali su 15, što rezultuje sa 45 ubačenih poena. Od toga su nažalost mnogi šutevi ponovo bili otvoreni.

I dok su protiv Turske to koristili Šejn Larkin i Čedi Osman, ali i Alperen Šengun, ovde je to radio Lauri Markanen zajedno sa Valtonenom, Litlom, Salinom... Previše prostora dalo je samopouzdanje Susijengiju da može da dođe do senzacije.

Skokovi i centarska linija

Nije sve blistalo ni u reketu. Skok je bio takođe jedna od problematičnijih kategorija na meču sa Finskom, kao i protiv Turske, gde najviše "bole" ona tri ofanzivna skoka rivala posle slobodnih bacanja na oko tri minuta do kraja meča.

Tada je Turska povela, a na ovom meču je krenulo sa 3:11 u kategoriji skokova u korist Finaca, da bi se sve u jednom momentu druge deonice preokrenulo i bilo je 19:18 za nas.

Šta se potom desilo, ostaće misterija, tek Finci su imali 35 skokova, nasuprot 31 našem, od čega je čak 14 bilo ofanzivno. Ne treba ni napominjati koliko je Jantunen poena dao iz takvih situacija, baš kao i Markanen.

Foto: Filip Plavčić

Ne može Jokić sve sam

Nažalost, ispostavilo se da Nikola Jokić nije mogao da iznese sam sav pritisak koji je na njega pao u poslednje dve utakmice ovog prvenstva. Ogromnu potrošnju imao je as Denvera, borio se i doslovno "tukao" sa rivalima, međutim, drugi igrači ga nisu ispratili.

Tek poneki blesak smo videli tu i tamo od Nikole Jovića, Ognjena Dobrića... Međutim, unutrašnja linija koja je trebalo da olakša posao Jokiću je malo podbacila.

Petrušev i Milutinov nisu najbolje nadopunjavali minute "Džokera" protiv Finske, ali i na nekim prethodnim mečevima. Delovalo je da igramo prazno kada Nikola Jokić nije na terenu, a uostalom, i statistika najbolje to pokazuje.

Povreda Bogdana Bogdanovića

I za kraj, deluje da je taj kobni meč sa Portugalom i povreda Bogdana Bogdanovića nešto "poremetila" u našem timu. Kao da je neko gumicom izbrisao onu lepršavu igru koju smo imali tokom pripremnog perioda.

Jasno je koliki je uticaj Bogdan kao kapiten imao na sam tim, a vrlo je verovatno da je i njegov odlazak na neki način potresao i uzdrmao sve igrače. Nije to delovalo najbolje na terenu nakon toga, pošto smo na mišiće dobili Letoniju, potom slavili nad Češkom, pre poraza od Turske.

Sad ostaje ono glavno, šta bi bilo kad bi bilo, odnosno da je Bogdan ostao u timu... Da li bi se svirala ista pesma posle subotnje večeri u Rigi?

(Telegraf.rs)