Da li smo poslednji put gledali Bogdana Bogdanovića i Nikolu Jokića u dresu Srbije?

Košarkaška reprezentacija Srbije, kao prvi favorit za zlatnu medalju, eliminisana je sa Eurobasketa posle košmarnog meča sa Finskom u osmini finala, a  ovaj duel označio je i "zbogom" za deo igrača i ostavio za sobom brojna pitanja na koja će srpska košarka u celosti morati da reši na adekvatan način, kako bi tim stabilizovao i krenuo mnogo bolje ka novim takmičenjima.

Noć u Rigi je prošla. A, koliko god teško pala svima kojima je košarka u srcu, moraće da se zaboravi brzo, jer novi izazov - kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, tek predstoji, kao i izbor selektora, ali i igrača koji će krenuti u pohod ka Mundobasketu, a samim tim, i ka Olimpijskim igrama u Los Anđelesu.

Preporučujemo

Foto: Filip Plavčić

Stefan Jović završio je svoj "poslednji ples" u nacionalnom timu na način kojem se niko nije nadao i on je neko o čijoj će se karijeri u nacionalnom timu pričati sa nostalgijom.

Sa druge strane, kapiten Bogdan Bogdanović i najbolji košarkaš današnjice Nikola Jokić ostaju " na klackalici" i samo vera navijača, ali i splet okolnosti, mogu da ih vrate među Orlove, a razlog je ovoga puta, više nego opravdan - godine.

Bogdan Bogdanović 

Čekao je, želeo trofej, borio se za zlato u nacionalnom timu, smejao se, plakao i tugovao sa saigračima Bogdan tokom karijere, ali se nije dalo. As Klipersa i kapiten Orlova osvojio je srebro 2017. godine na Evropskom prvenstvu, dva srebra u Španiji i u Manili na Mundobasketu, kao i srebro u Riju i bronzu u Parizu na Olimpijskim igrama.

Sada, Bogdan ima 33 godine, a prvi naredni izazov za Srbiju jesu kvalifikacije, a ako se plasiramo Svetsko prvenstvo u Kataru 2027. godine. Za velikog borca, kapitena, momka koji je primer za sve saigrače kako se nosi dres sa nacionalnim grbom biće to možda i poslednja prilika, naravno, ako zdravlje posluži, jer je znanje nesporno, a verujemo, i želja.

Foto: Filip Plavčić

Nikola Jokić

Tu je i Nikola Jokić. Sada hvaljen, često kritikovan, momak iz Sombora dokazao je i najvećim kritičarima koliko mu je stalo do Srbije, dresa, himne, saigrača. Proliven znoj, ubačeni koševi, motiv, želja i trud koji je pokazao tokom svakog boravka u reprezentaciji nikog nisu ostavili ravnodušnim. Probao je Jokić da povuče i sam "pogura" Orlove koliko je moguće, ali se isprečila Finska i stala na put istoriji.

Danas, Nikola Jokić ima 30 godina, u punoj je snazi, a na svojim leđima ima i ogromna očekivanja Denver Nagetsa, u kojima je prva zvezda tima i sa kojima ima ugovor do 2028. godine, u kojoj se održavaju Olimpijske igre u Los Anđelesu.

U idealnim uslovima, Jokić bi mogao da nastupi na Svetskom prvenstvu, ali treba imati i snage i motiva i volje. Do Mundobasketa, mnogo faktora bi moralo da se ispuni i poklopi, jer nas put do tamo vodi preko teških kvalifikacija u kojima nas čekaju Bosna i Hercgovina, Turska, Švajcarska, a onda Litvanija, Italija... Čekaju nas i FIBA prozori, sa kojima smo umeli da "mučimo muku".

Foto: Pedja Milosavljevic / Alamy / Profimedia

Foto: MN Press/Marko Metlas

, teret će na svojim leđima od ovog septembra morati da preuzmu mlađe snage, da pokažu da su zrele da naslede legende. I njima, i navijačima ostaje nada da ćemo biti na najvećim takmičenjima u godinama koje slede. Možda se kockice i poklope, za Bogija, Jokića i sve nas...kada se najmanje nadamo.

(Telegraf.rs)