Da li je vreme za stranog košarkaša u reprezentaciji Srbije?

Košarkaška reprezentacija Srbije neslavno je završila ovogodišnje učešće na Eurobasketu, pošto je u osmini finala poražena od selekcije Finske (86:92), pa je tako ostala bez šansi da se bori za odličje ovog vikenda u Rigi.

Iako smo pre početka ovog Evropskog prvenstva bili svrstavani među glavne favorite za pobedu na takmičenju, uz možda i najkompletniji roster predvođen najboljim igračem današnjice, Nikolom Jokićem, kao i kapitenom Bogdanom Bogdanovićem - nešto nije kliknulo.

Preporučujemo

Sve je poremetila povreda Bogdanovića na meču sa Portugalom, potom su se na iste požalili i Aleksa Avramović, ali i Tristan Vukčević, a selektor Svetislav Pešić otkrio je i da je tim muku mučio sa virusom.

Bilo kako bilo, rezultat je jedino što će se posle nekog vremena pamtiti sa ovog takmičenja, a on nije bio onaj kakvom smo se nadali. Sa druge strane, neke reprezentacije uspele su da naprave iskorak, a velika debata se na ovom Evropskom prvenstvu vodi i o naturalizovanim, stranim košarkašima u timovima.

Foto: Filip Plavčić

Dobar deo reprezentacija na ovom prvenstvu imao je barem jednog stranog igrača u timu, a čak je i većina njih napravila iskorak u odnosu na neka prethodna takmičenja. Primer za to su svakako selekcije Poljske, ali i naše komšije iz Bosne i Hercegovine.

Podsetimo, Bosna i Hercegovina je morala da bira pred ovo Evropsko prvenstvo, a u vezi sa naturalizovanim igračima zbog činjenice da Luka Garza nije dobio "čiste" papire od FIBA. Na kraju je odluka pala na Džona Robertsona, a uz njega su komšije stigle do osmine finala, gde su poražene od Poljske.

I upravo je ovaj tim možda i najbolji primer da strani igrač može dobro da se ukomponuje sa ostalima. Džordan Lojd bio je predvodnik Poljske u grupnoj fazi, pa je Igor Miličić sa njim od tima koji je gotovo sve gubio u kvalifikacijama napravio ekipu koja je došla sve do četvrtfinala Eurobasketa, a tamo na momente namučila i jednu Tursku.

I Kiprani su imali naturalizovanog igrača u vidu Darala Vilisa, Finci su u sastavu imali Džejkoba Grandisona koji je rođen u San Francisku, a ni Gruzija nije mogla bez stranca, pa je Kamar Boldvin bio važan deo sastava tima Aleksandra Džikića.

Dalji pogled kaže da se Izrael oslonio na Kadira Keringtona, Crna Gora na Kajla Almana, Slovenija je trebalo da u rosteru ima Džoša Niba, koji se povredio na pripremama, a Turska ima Šejna Larkina.

Foto: Filip Plavčić

Kroz istoriju se sećamo i kako je Bo Mekejleb sa Severnom Makedonijom činio čuda, a sada za naše južne komšije nastupa Ti-Džej Šorts, mada oni nisu bili deo ovog Eurobasketa...

Sve u svemu, kada se podvuče neka crta, Srbija je od ekipa koja ima nešto jače rostere uz Letoniju i Litvaniju, jedna od retkih koja je na ovom prvenstvu nastupala bez stranca u svom timu.

Očekivano će za sledeći ciklus uslediti i velike promene. Mnogi od igrača koji su nastupali u Rigi su već u godinama, Svetsko prvenstvo je tek za dva leta, a dolaze i nove nade srpske košarke.

Među njima su pre svega Nikola Topić i Bogoljub Marković, dosta se priča i o momcima koji su otišli da nastupaju na koledžima.

Ali da li je vreme da i Srbija dovede stranog košarkaša u reprezentaciju? Vreme će pokazati...

(Telegraf.rs)