Hoard progovorio o ratu u Izraelu i nestalom bratu: „Šokantno – sirene, skloništa, samo se molite“

KošarkašMakabija iz Tel Aviva, Džejlen Hoard, govorio je o ratu u Izraelu i situacijama koje je doživeo uz sirene, skloništa i stalna putovanja, ali i o četiri dana agonije kada je njegov brat nestao u Čikagu.

Makabi Tel Aviv se, nakon kratkog boravka u Tel Avivu, zbog rata vratio u Beograd kako bi nastavio obaveze u Evroligi, a Hoard je u potresnom intervjuu za „L’Equipe“ prvi put otvoreno pričao o tim iskustvima. Takođe je govorio o šoku koji je doživeo kada je njegov brat Ilajdža nestao u martu.

Preporučujemo

Na pitanje kako izgleda igrati u zemlji zahvaćenoj ratom, Hoard je rekao:

- Igram tamo već četiri godine i osećam se prihvaćeno. Doživeo sam slične situacije ranije. Šokantno je – sirene, skloništa, stalno kretanje. Ove godine je bilo posebno ponovo igrati pred našim navijačima, makar na kratko. To je veoma osetljiva tema i ne želim da zauzimam stav.

Potom je govorio o nestanku svog brata, priznajući da je početkom marta prošao kroz izuzetno teške trenutke. Tokom meča reprezentacije Francuske protiv Mađarske, Hoard je igrao iako je tek saznao da mu je 23-godišnji brat nestao.

Usledila su četiri dana agonije, koja su se završila srećno zahvaljujući velikoj mobilizaciji košarkaške zajednice, uključujući Geršona Jabuselea i Viktora Vembanjamu. Ilajdža je pronađen iscrpljen na ulicama Čikaga, po velikoj hladnoći, sa ozbiljnim problemima sa nogama, zbog čega je hospitalizovan. Nedavno se vratio u Francusku kako bi nastavio oporavak.

Hoard, koji ove sezone beleži prosečno 12,1 poen i 7 skokova, objasnio je kako je uspeo da igra uprkos svemu:

- Tada je prošlo tek nekoliko sati i nisam bio svestan šta se dešava. Mislio sam da nije ništa ozbiljno, da je možda ostao na aerodromu. Bio sam zabrinut, ali sam verovao da ćemo ga pronaći. Posle utakmice sam shvatio da je situacija ozbiljnija i tada me je mnogo više pogodilo.

- Rečeno mi je mnogo stvari odjednom. Saznao sam i da se tim seli u Beograd. Sve se desilo u nekoliko dana. Odlučio sam da odem kući u Monpelje umesto u Srbiju. Morao sam da budem sa porodicom. Bilo je previše emotivno. Osećate se bespomoćno.

- Pokušavao sam da ga dobijem, ali poruke nisu stizale. Bio sam u šoku. Stalno smo dobijali informacije od oca koji ga je tražio u Čikagu. Ne znate šta da radite osim da se nadate i molite. Objavili smo nestanak na društvenim mrežama i reakcija je bila ogromna. Jabusele je pomogao kontaktima sa policijom, a Vembanjama se takođe uključio. To me je duboko dirnulo.

Na kraju, opisao je trenutak kada je saznao dobre vesti:

-Bio sam sam u sobi kada mi je majka poslala poruku da su ga pronašli. Bio je sam negde u gradu. Otac je krenuo po njega. Posle dana provedenih na hladnoći, nije mogao da hoda. Noge su mu bile ozbiljno povređene. Danas osećamo olakšanje. Bio sam istovremeno srećan i tužan zbog svega što je prošao. Još ga nisam video uživo, ali se čujemo telefonom. Ne znam tačno šta se desilo i ne želim da ga pritiskam. Najvažnije je da je sada sa nama.

(Telegraf.rs)