Partizan se vratio tamo gde pripada: "Neuspeh" protiv Reala kao najava velikog uspona

Foto: Mileta Mirčetić

Smrknuta lica, spušten pogled, razočaranje... To je bila uobičajena slika navijača Partizana neposredno nakon završetka petog odlučujućeg meča četvrtfinalne serije Evrolige odigranog sinoć u Madridu (98:94 za Real). Od beogradskih kafića, do Kalemegdana, preko ostatka Srbije, a i šire. Maltene "dobijena" serija ispuštena je posle vođstva od 2-0 i istorijska šansa je propuštena.

Nakon početnog šoka usledila je lavina komentara, uglavnom propraćena podrškom za tim, koji je verovatno napravio veliki podvig ako se čitava sezona pogleda u globalu. Čini se da su navijači i pored svega ipak zadovoljni, a i generalno vlada mnjenje da crno-beli definitivno iza sebe imaju uspešnu sezonu. Barem u Evroligi jer, naravno, ona još uvek nije gotova i tek predstoje dvoboji za dugo čekani pehar regionalnog šampionata, koji godinama unazad završava u rukama košarkaša Crvene zvezde.

Preporučujemo

Pre nego što pun fokus pažnje usmerimo na ono što sledi, za vas smo pripremili malu rekapitulaciju Partizanove sezone u najjačem evropskom košarkaškom takmičenju. Možda najbolji opis glasi "od trnja do zvezda i nazad", ali taj put nazad se nikako ne može izjednačiti sa onim što je bilo na početku. Ali hajde da počnemo...

Ekipu su tokom leta napustili Dalas Mur, Rade Zagorac, Nemanja Dangubić, Rodions Kuruc i Dušan Miletić, a već po pojačanjima moglo se naslutiti kakvi su ciljevi.

Dante Eksum je nakon korektnog prvog dela 2022. godine u Barseloni želeo da igra na svojoj matičnoj poziciji plejmejkera, što ga je navelo da prihvati ponudu ekipe koja je to mogla da mu ponudi, Danilo Anđušić je odlučio da se vrati u klub iz kojeg se otisnuo u inostranstvo, Džejms Naneli je na zalasku karijere obnovio saradnju sa Željkom Obradovićem, dok je možda u tom trenutku i najzvučnije pojačanje bio Joanis Papapetru, godinama jedan od najboljih pojedinaca u Panatinaikosu. Partizan je dobio poziv Evrolige nakon, realno, godine u kojoj se nije mogao pohvaliti dobrim skorom u završnicama takmičenja u kojima je igrao, sa fokusom na šokantnu eliminaciju od Burse u osmini finala Evrokupa.

Foto: Mileta Mirčetić

4-9: Da li je ovaj tim sposoban za velike stvari?

Sve je počelo 7. oktobra u Berlinu. Veliko uzbuđenje vladalo je kako u timu, tako i oko njega. Velika želja svih bila je "domaći" povratak na evroligašku scenu po prvi put od aprila 2014. godine, ali žreb je umešao prste i crno-beli su otišli "na noge" Albi. Mnogo toga dobrog video je Željko Obradović u tom dvoboju, ali glavni utisak bila je katastrofalna odbrana. Domaćin je slavio 100:84 i već tada se pokrenula diskusija u vezi sa dometima ekipe koja je pretrpela izvesne promene na startu nove "kampanje". Na delu je viđen Eksum sa 22 poena, dobru partiju pružio je Anđušić, ali defanzivni propusti parali su oči i običnih posmatrača. Kada je Baskonija u Vitoriji "nemogućim" pogotkom Hauarda izborila produžetak i trijumf uz 103 postignuta poena, pa onda i Milano slavio u "Štark Areni" zahvaljujući Šildsu, činilo se da je problem zaista ogroman.

Savršena igra i pobeda nad Virtusom bila je signal da ovaj tim može više nego što se to činilo u prve tri utakmice, a zatim su usledile i dve "doktorske disertacije" Kevina Pantera kod kuće protiv Žalgirisa i u atinskoj "OAKA Areni". Učinak 3-3 posle šest susreta - reklo bi se da uopšte nije loše, ali kao da su ti trijumfi bili maska za ono što se videlo u uvodnim utakmicama.

Olimpijakos je u datom momentu bio prevelik zalogaj (87:58) što se nije moglo reći za Makabi koji je poklekao u beogradskom "grotlu" (96:88). Nakon osam rundi crno-beli više nisu imali "bek-ap" centra jer se Koprivica povredio, uz raniji hendikep na bekovskim pozicijama jer od samog početka nije bilo Avramovića koji je imao problem sa šakom. Obradovićeva trenerska filozofija i pređašnje iskustvo uticali su na takav način da na poziciji "jedan" klub nikoga nije tražio do povratka Alekse, ali zato je prihvaćeno rešenje na mestu visokog igrača u vidu Brodzianskog. Daleko od toga da je izostanak Balše previše negativno uticao na tim, ali svima je bilo jasno još i pre toga da crno-belima jeste potreban igrač koji bi u reketu pomogao već postojećim, a ispostavilo se da Slovak nije ni blizu pravo rešenje.

Foto: MN Press

Usledila su i dva neuspeha u Španiji protiv Barselone i Reala, ali ono što je još više moglo da zabrine sve pristalice i trijumf Valensije u dobro popunjenoj hali u glavnom gradu Srbije i na semaforu opet stotka u kategoriji primljenih "koševa". Već od sledećeg okršaja i prvog, velikog, istorijskog večitog derbija do tada stidljivi uzvici "Partizane odbrana" umesto "Partizane napadaj" postajali su sve glasniji. I crno-beli zaista jesu "zategli" defanzivu, ali sada već čuvena Nedovićeva trojka odzvanjala je u glavama svih ljudi kojima je klub blizak. Posle još jednog dramatičnog poraza od ASVEL-a i još jednog poteza o kojem će se pričati (promašeno slobodno bacanje Nanelija) tim je bio u vrlo ozbiljnoj negativnoj seriji od pet poraza i tada lošem skoru 4-9.

Prekretnica: Povratak otpisanih

Verovatno prelomni momenti sezone usledili su krajem 2022. godine. Aktuelni šampion Evrope Anadolu Efes gostovao je u "Štark Areni". Na tribinama "samo" 13 hiljada ljudi, kasnije će se ispostaviti najmanja poseta u čitavoj sezoni. Određeni broj ljudi već je izgubio nadu, pa se manjak entuzijazma osetio "u vazduhu" upravo u ovom duelu. Partizan je trojkom Nanelija ipak prekinuo crni niz i to je bilo okidač za ono što će uslediti u narednim rundama. Avramović se vratio na parket u Istanbulu i sa linije penala faktički srušio Fenerbahče, da bi zatim pao i Bajern.

Matijas Lesor je evidentno bio u formi karijere što je iz susreta u susret bilo sve važnije, jer je upravo unosio tu potrebnu dozu energije i činilo se da je on pravi lider. Monako je razbijen u 17. kolu (100:80) i već tada se probudila nada da je top osam runda realna opcija. Promenljiva forma i porazi u Tel Avivu i Valensiji uz pobedu nad Baskonijom donekle su razvodnili prethodno urađene stvari, međutim novi pozitivan "strik" u potpunosti je postavio crno-bele tamo gde se i očekivalo da će biti kada je sklapan roster. Tesno slavlje protiv Zvezde u "Pioniru", a onda i razbijanje ASVEL-a, Žalgirisa i Bajerna za prvi pozitivan skor - 12, potom i 13-11.

Karte koje su već tada unapred puštene u prodaju za preostale utakmice planule su roku od nekoliko sati, ali je Fener u prvom od 20000+ mečeva zahvaljujući Guduriću uspeo da se osveti. Nakon prelaženja preko Albe, obraz je osvetlan na italijanskoj turneji i pored možda i najgore napadačke partije u okršaju sa Armanijem. Sa učinkom 15-13 šest kola pre kraja računica je otprilike bila jasna, četiri pobede su dovoljne, ali na megdan dolaze najbolja imena evropskog sporta pod obručima.

Foto: MN Press

Nije dobro počelo u Istanbulu protiv Efesa, domaćin je imao 23:6, pre nego što je usledila rapsodija, kako šuterska tako i odbrambena za konačnih 84:97. Žalgiris i Baskonija bili su najozbiljniji konkurenti za plej-of mesta, ali kada su crno-beli u još tri rekordna auditorijuma u Areni srušili prvoplasirani Oli i Real uz poraz od Barse, apetiti su porasli pa se čak razmišljalo o poziciji broj pet. Do kraja ligaškog dela taj cilj nije ostvaren i pored trijumfa u Monaku i protiv PAO-a - ipak je taj poraz od Fenera na kraju bio presudan. Znalo se da će crno-beli umesto Monaka u nokaut fazi ići na Galaktikose.

Tako blizu, a tako daleko, ali...

Na papiru se znalo ko će biti ogroman favorit, kao što bi Real bio protiv bilo kojeg drugog tima na koji je mogao da naiđe. Kako to obično biva sa srpskim klubovima, zvao se on Partizan ili Crvena zvezda, hrabro se ušlo u prvi susret, rezultatska klackalica maltene čitavim tokom susreta i trenutak inspiracije Kevina Pantera za početak još većeg "loženja". Drugi meč - potpuno druga priča. Dominantna igra izabranika starog lisca Željka i Real koji je "samleven" pred domaćom publikom. Nažalost, nije se sve završilo kako je moglo i trebalo - ispovociran sukob Ljulja, nepotrebna reakcija kapitena Partizana, opšta tuča na terenu iz koje je jedini gubitnik bio srpski predstavnik. Meč koji je završen pre zvaničnog kraja iznedrio je četiri kazne, od kojih je uši najviše parala ona Kevinova od dve utakmice.

Utisak je da je domaćin bio nedorastao rival u prvom beogradskom dvoboju, dosta bolji u drugom, ali u atmosferi u kojoj je malo kome bilo do sporta i bez ključnog pojedinca ekipa nije uspela da izbori ništa drugo osim časnog neuspeha. Zonska odbrana bila je presudna, što se ne može reći  za odlučujući duel odigran sinoć. Sve je mirisalo na Fajnal for, +18 početkom treće deonice, a onda sumrak. Brzopleta igra, soliranje i forsiranje jednog čoveka uz iskustvo koje je plenilo iz ruku Ćaća i Ljulja. Jednostavno neiskustvo na koje čak ni Obradović svojim upornim ponavljanjem da se mora igrati kao da je minus deset nije urodilo plodom - Real je u triler završnici pobedio i zasluženo otišao u Kaunas.

Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Šta dalje?

Postavlja se pitanje da li je ovo na kraju zaista neuspeh? Ako posmatramo seriju sa Realom i posledenji meč - verovatno jeste. Ako gledamo širu sliku - sigurno nije. Tim koji jeste sastavljen za najviše domete realno nije projektovan za Fajnal for na početku kampanje. Top osam faza je, čini se, bila "puna kapa", a želje su rasle kako je ekipa krenula da beleži fenomenalne rezutlate. Jednostavno je u srži našeg naroda da se odmah ide ka nebesima. To je uvek bila češće dobra nego loša osobina, a i ovog puta bi trebalo na to gledati kao na pozitivnu stvar. Krila koja su plod "hajpa" u medijima i među navijačima vukla su ovaj sastav i do nekih podviga koji možda bez toga ne bi ni bili ostvarivi. U završnici izgleda da to nije bilo dovoljno, verovatno delom i zbog dešavanja na susretu broj dva četvrtfinalne serije, ali zaista bi bilo sve samo ne dobro na ovakav rezultat gledati kao na potpuni neuspeh.

Takođe, treba podsetiti gde je Partizan bio pre dve, tri, osam godina, a gde je danas. Možda na pragu da postane i redovan učesnik Evrolige, o čemu je Obradović i pričao na kraju sinoćneg meča. Za sam kraj ovog našeg malog puta kroz crno-belu evroligašku "odiseju" citiraćemo transparent sa tribina sa Željkovim rečima.

- Idemo tamo gde treba da završimo. 

(Telegraf.rs)