Sport mu je pomogao da pobegne od gladi i siromaštva: Emotivna priča Darka Stošića MMA borca

Srpski MMA borac Darko Stošić pravi je primer da se vrhunski sportski rezultati ne prave iz životnog komfora. Još kao dečak shvatio je da mu sport, konkretno džudo, može dati izlaz iz životne situacije, jer njegovi roditelji, kao i većine mladih momaka iz provincije nisu bili imućni,  u vreme njegovog odrastanja, bavljenje sportom se uveliko plaćalo iz sopstevnih porodičnih resursa.

Svoju životnu priču Darko je podelio sa čitaocima Telegrafa i podcasta "Teorija zdravlja"

-Svaki sport je dobar da se trenira rekreativno. Profesionalni sport je nešto drugo, tu ulazimo u nezdravu priču. Sve dok je rekreativno bilo koji sport, džudo, atletika, fudbal, košarka, teretana, krosfit itd, sve je to korisno da se radi umereno, da se gradi telo, karakter. Džudo je odličan za motoriku male dece, za razvoj karaktera, socijalizacije. Ja sam kao klinac često išao na takmičenja, pa smo spavali po kućamo kod drugih ljudi -objašnjava Darko.

On je istakao da je počeo sa džudoom na klasičan način "vrbovanjem" trenera

- Trener iz lokalnog kluba je došao po mene i pitao da li želim da treniram. Mala je to sredina, svi smo išli u istu osnovnu školu, znamo se svi. Trener je došao da nas animira da tu  klinačku energiju usmerimo na trening. Nije bilo lako u početku, bilo je premišljanja, odustajanja, ali trener tu igra veoma važnu ulogu da te usmeri.

- Ja sam odlazio iz džudoa, pokušavao da igram fudbal. Ali, kasnije sam se vratio na džudo i nisam u početku imao neke rezultate, ali kako sam imao kontinuitet treninga jedne godine su krenule medalje i tu sam ja "zagrizao" i ostao 12 godina u tom sportu.

- Ja sam u džudou video izlaz iz svoje životne situacije. Borilački sportovi su sportovi siromašnih i gladnih momaka. Pošto nisam iz imućne porodice koja bi mogla da mi da izlaz u nekom drugom smeru, ja sam kroz džudo video izlaz u neki bolji život.

- Trenirao sam maksimalno i svu snagu uložio u to. Kasnije me je džudo odveo u Beograd u Crvenu zvezdu, gde sam imao takođe dobre rezultate. Nakon toga je usledio preokret i ja sam se našao u MMA i to je bio pun pogodak za mene.

Darko kaže da džudo nije komercijalan sport i da je MMA pravi izbor.

- Uglavnom olimpijski sportovi poput džudoa, tekvondoa, rvanja, nisu toliko komercijalni i kad si na početku nemaš mnogo sredstava za napredak, sve moraš sam da izguraš, osim kad napraviš neki rezultat. Tada se otvara sve i stiže i pomož od države i sponzora.

- Moji nisu imali da mi daju ni za pripreme  ni za takmičenja, ali su iz kluba ljudi bili pedagozi i pravi treneri, a pre svega dobri ljudi.Uvek se nađe neko da kupi kimono ili plati kotizaciju ako vide u tebi želju i potencijal. Život ti uvek namesti dobre ljude da pomognu u tim početnim koracima.

Nikad nije razmišljao o MMA

- Ja nisam ni znao za MMA dok nisam došao u Beograd. Tada je to bilo u nekom povoju. Ja nisam sebe zamišljao nigde drugde osim u džudou. Ali, život uvek ima neke druge planove za nas. Iako sam bio potencijal u džudou nije u to vreme to toliko bilo praćeno, meni je trebala stipendija, jer sam se dao 100% u to, i nisam mogao da radim uporedo i da treniram.

- Kad sam video da nemam perspektivu u džudou, razmišljao sam šta dalje i onda sam video da postoji MMA. Tu je već bila drugačija situacija, jer se plaćalo za svaku borbu, dok u džudou imaš samo medalje i pehare. Tu sam video svoj izlaz ponovo i tako sam se tu ostvario.

Burek pred trčanje

Darko ističe da je počeo da shvata važnost ishrane i vođenja računa o jelu kada je počeo da se bavi MMA sportom

- Kao što sam rekao, džudo nije komercijalan i kako nemaš neke prihode, moraš da se snalaziš kako znaš. Ja sam jeo u pekari tokom džudo karijere i hranio sam se koliko sam imao. Niti sam znao, niti sam imao, samo sam imao volju i želju.

- Dešavalo se da pojedem burek, pa odem na trčanje. Nisam znao ništa o ishrani, ali u mladim godinama metabolizam je brz, imunitet dobar i sve to sagoriš, ali kasnije kako se takmičiš na sve većem nivou moraš da vodiš računa. Kad sam prešao u MMA, tamo od neke osme, devete borbe shvatio sam da je to važan aspekt sporta.

Stošić ističe da sada mnogo više vodi računa o svom telu.

- Meni recimo nije žao da dam 50 evra za masažu, ili da odem u saunu. Ljudima je to čudno, to ne mogu da shvate, kažu "Daćeš 50 evra za to, a možeš da kupiš patike". Ali, moje telo je moj izvor prihoda i moja mašina s kojom radim. Nije mi žao da platim dobar ručak, masažu, saunu. Ali, kasnije kada si sve bolji i bolji, to mogu da ti budu sponzorski dogovori. Sad sam pred ovu poslednju borbu imao hiperbaričnu komoru, vitaminske infuzije i to je isto trošak 100 evra dnevno.

Odmor i oporavak

- Danas su svi zavisni od telefona, društvenih mreža. Pokušavam da iskontrolišem to, ali sad pred ovu borbu svi te zovu, cimaju,  moraš da se slikaš, da se pojavljuješ, a opet moraš da se fokusiraš na meč da ispromovišeš. Ja bez 8 sati sna ne mogu da odradim dobar trening, ali ne mogu da legnem rano. Sve zavisi kako kome odgovara, ja recimo ne mogu da zaspim ako legnem u 8 uveče. Takođe, imam problem sa uspavljivanjem jer mi treba sat vremena da uđem u san kaže Darko i ističe:

- Ja puštam telo da samo reaguje, uvek se budim bez alarma, čekam da ogladnim, ne jedem zato što moram da pojedem i slično. Jednostavno pratim svoj ritam -objašnjava Darko. i dodaje:

- Sad pred poslednju borbu sam sve odradio kako treba od priprema, spavanja, nutricioniste. Stvarno je sve bilo odlično, ali ništa ti to e garantuje da ćeš da pobediš. Ali, sve sam odradio kako treba i dogodilo se to što se dogodilo.

-Počeo sam pred ovu borbu da praktikujem da imam nutricionistu koji vodi računa o ishrani i svim parametrima - kaže Stošić.

Celu priču sa MMA šampionom pogledajte na početku teksta.

(Telegraf.rs)