Kosta Kostić za Telegraf: "Uz veliki trud uspeh je zagarantovan, Novak Đoković nam je svima pravi primer!"

Srpski bokser Kosta Kostić nedavno je ostvario četvrtu vezanu pobedu u profesinalnom boksu, u meču koji je održan na Vidovdan na Velikoj humanitarnoj reviji borilačkih sportova.

Kostić je nokautom u prvoj rundi pobedio Mađara Mozesa Vasarhelija u Sportskom centru Enfild na Zvezdari, a tim povodom je govorio za Telegraf, gde se dotakao raznih tema vezanih za njegovu uspešnu karijeru.

- Osećam se, Bogu hvala, srećno i radosno. Četvrta vezana pobeda zaredom u profesionalnom ringu. Ova pobeda mi je najdraža, jer sam pobedio nokautom u prvoj rundi, i baš na Vidovdan, koji nama Srbima znači sve. Drago mi je da se nisam obrukao. Gledam da već zaboravim ovaj meč, jer je on iza nas, i da se fokusiram na dalje pripreme, za dalje mečeve. Tako da, kako su me bar učili moji treneri i otac, pobeda traje do trenutka kada je sudija podigao ruku - rekao je Kosta, koji je pričao i o narednim izazovima:

- Još uvek ne znam kada će biti naredna borba, možda bude ili u avgustu ili septembru. Još uvek ne znamo kalendar i plan kada će biti naredni meč. Čekamo da Bokserski savez Srbije objavi uskoro kalendar, naredne bokserske revije i spektakla, na kojem ću nadam se uzeti učešće u borbi - rekao je Kostić.

Kako ističe, najveću motivaciju da nastavi da se bori daje mu njegova porodica.

- Moja najveća motivacija i ono što me gura da nastavim da se borim, jesu moja dva anđela, moja deca, ćerka Anastasija i sin Atanasije. Gledam da imaju sutra svog oca kao uzora, da u životu treba da se bore, da nikada ne odustaju, da se uvek vode borbom podignute glave, da u gardu idu kroz život. Moja porodica je za mene svetinja - rekao je Kosta, koji je kroz karijeru imao velikih problema sa povredama i poteškoćama, ali je iz njih izlazio jači, te je nastavio da se bori.

- Povrede su neizostavne u svakom sportu, tako i u boksu. Razne povrede sam imao u amaterskoj karijeri - polomljen prst, uganuće zgloba, polomljenu ruku... A povrede koje su me sačekale baš, kao neki ispit, da li si ti za to ili nisi, jesu u profesionalnom boksu. Na drugom profesionalnom meču u Italiji mi je pukla vilica. U gornjoj vilici imam titanijumsku pločicu od četiri šrafa. Oporavak od šest meseci do godinu dana, da bih se vratio u ring, i rekao sam, okej, tu sam, idemo dalje. Ali, život je pun iskušenja, naišla je još jedna prepreka, a to je benigni tumor na jetri koji su otkrili, i Bogu hvala, odstranjeno je, sve je prošlo kako treba. Nakon tog oporavka, nakon kompletne discipline i pristupu svemu tome, vratio sam se u ring i hvala Bogu ostvario tri pobede zaredom. Ili jesi ili nisi. Ako je ono što želiš ispravno, ako ide uz Božiji blagoslov, mislim da sve ide kako treba. Kad čovek ima želju, veru i volju, zaista može sve - ističe srpski bokser.

Pored sjajne bokserske karijere, Kosta radi na tome da skloni mlade sa ulice, učeći ih pravim vrednostima.

- Trenutno se bavim držanjem individualnih treninga boksa, ljudima koji žele da se rekreiraju, da višak svoje energije oslobode na treningu, da izgube po neki kilogram. Ranije sam pre par godina osnovao besplatnu školu boksa, sa temom “Udari džak, a ne vršnjake”. Sada nam je u planu, sa mojim trenerom Aleksandrom Vujičićem, koji je osnivač Bokserskog kluba Kolektiv u Zemunu, koji je savremen klub sa 300 kvadrata, sa ringom, teretanom, svlačionicama, sa velikim parkingom, da u toj sali zajedno, pošto imamo sličan pogled na boks, na sport, gledamo da dosta dece privučemo, kako iz Zemuna tako i iz ostalih delova grada na besplatnu školu boksa. Našao sam sa kim ću to raditi, ono što sam ja osnovao i što sam kratko držao, jer nas je sprečila Korona, ali sada neće imati šta da nas spreči. Imam stvarno veliki motiv i želju da utičem na decu. Bazirani smo na srednjoškolski uzrast. Stalno ponavljam, i možda sam ljudima malo postao dosadan, ali dosta smo svedoci nasilja, verbalnog, fizičkog i vršnjačkog… da ne idem dalje, nasilje nad slabijim polom, nad ženama… to mora da se zaustavi. Sve je do nas, i kad kažemo “šta ja tu mogu”, pa možemo. Dosta toga možemo zajedno, kao pojedinci, da utičemo da se to smanji. Prva stvar je bavljenje sportom, tako da ćemo uskoro napraviti zvaničan poziv, da ne pozivam sada decu i mlade. Uskoro ćemo pozvati svu decu po školama, osnovnim i srednjim, da dođu u salu, da treniraju, zaista sa temom “Udari džak, a ne vršnjaka, jedan više u sali, jedan manje na ulici”. Sa još većim učešćem u sportu, a ne da na velikom odmoru puše cigaru, poju alkohol, ili ne daj Bože da rade neke druge stvari koje ne želim da pominjem - rekao je Kosta.

On ističe da se boksom bave plemeniti ljudi, i da mu je ljubav prema tom sportu usadio otac.

- Na mene je uticao moj otac. On je meni i mojoj braći usadio ljubav prema sportu i prema boksu. Objasnio nam je šta je boks, uvek nas je učio čojstvu i junaštvu, a baš je to boks. To je plemenit sport, ali, volim da citiram Miroslava Popovića, koji je osnivač Srpskog profesionalnog saveza Srbije, i on je znao da kaže “Boks nije plemenit sport, ali boks treniraju plemeniti ljudi”. To je jedna jako divna rečenica koju je Pop rekao. Dakle, meni je otac usadio ljubav prema boksu, a neki uzor koji mi je bio u svetu boksa jeste sa prostora bivše Jugoslavije - Marijan Beneš. A kada sam ja ušao u sport, kada sam istraživao najviše ko mi se dopada, to je Kanelo Alvarez. On mi je broj jedan što se tiče profesionalnog boksa - rekao je Kosta, koji ističe da nam sjajan primer pravog sportiste daje Novak Đoković:

- Van boksa, najveći uzor i pravi primer je, složićete se, Novak Đoković. On nam je primer kako treba da se ophodimo prema sportu, prema sebi, prema svom telu - ističe Kostić.

Pored Alvareza, Kosta je pričao i o drugim bokserima koji ga inspirišu.

- Od boksera na našoj sceni, najviše sam voleo da gledam Gearda Ajetovića. Onda, braću Stevanović, Džonija Stevanovića i brata Ćelu, oni su stvarno bili surovo dobri bokseri, i boksovali su na svetskoj sceni. Ponavljam, tu je Alvarez, Bivol, Beterbijev. Uživam da ih gledam, zatim Golovkina. Čuo sam da se Pakjao vraća u ring, on je takođe plemenit, i možemo da vidimo koliko je pomagao svojim ljudima na Filipinima. Ne gledam samo stvari u ringu, već i druge, kako je dobar prema svom narodu, i koliko je spreman da pomogne drugima - kaže Kosta.

Pored boksa, Kostić gaji veliku ljubav i prema životinjama, te je trenutno apsolvent na Fakultetu veterinarske medicine.

- Išao sam u srednju veterinarsku školu. Još kao mali sam imao ljubav prema životinjama, i tako sam hteo da budem veterinar. Nakon srednje, upisao sam i veterinarsku fakultet. Još sam student, ali Bože zdravlja, završiću i studije. Sve što u životu počnem, sve i završim, tako da jeste se malo odužilo, i mogu da nađem puno opravdanja, da sam postao otac dvoje dece, ostvario sam dosta nekih sportskih uspeha… trenutno se vodim kao apsolvent na Fakultetu veterinarske medicine, još malo je ostalo do kraja, i verujem da ću oskoro dobiti zvanje doktora veterinarske medicine, ako Bog da - istiće Kosta.

Za kraj, srpski bokser je imao poruku za mlade.

- Svima koji se bave sportom bih poručio da ne odustaju nikada u životu, da ako su počeli nešto da rade, ako su počeli da treniraju, da budu istrajni i uporni, da ne dozvole da ih nešto iz zdrave priče odvuče. Moraju da postoje iskušenja, mora da postoji bol i patnja, ali da to mora da se pobedi. Mi moramo da budemo borci. Nemojte se ljutiti što ću biti patriotski nastrojen, ali, mi smo Srbi, i mi ne znamo za povlačenje. Mi imamo u našoj istoriji knezove, Miloša Obilića, kneza Lazara, cara Dušana… pa, ne smemo zbog njih da odustanemo, oni su nam najveći uzori. Kada vidimo njih, kada vidimo ko je sve u našoj istoriji iza nas, ne smemo mi da odustanemo. Nije lako, teško je, ali kada se pobedi, kada se prebrode prepreke i iskušenja - da li su to povrede ili nešto drugo, samo treba da kažemo “okej, ja sam izabrao ovaj put, idem dalje, uz slavu Boga, mogu i pobeda i uspeh je zagarantovan, u bilo čemu". Naravno, u zdravoj priči, nebitno da li je sport ili obrazovanje, sve se može kad se hoće, sa verom u Boga, sve može - zaključio je Kosta Kostić.

(Telegraf.rs)