"Hoću da svi vide koliko smo mi Srbi hrabri...": Miloš Cvjetićanin za Telegraf pred Glory Collision 8

Ljubitelje borilačkih sportova predstojećeg vikenda očekuje pravi kik-boks spektakl! U holandskogm gradu Arnemu, na stadionu čuvenog Vitesea, biće održan možda i najveći Glory događaj u godini - Glory Collision 8, a imaće i Srbija svog predstavnika!

Reč je o jednom od najboljih naših kik-boksera, Milošu Cvjetićaninu, koji ne samo da je oduševio sve svojim izdanjima na teškaškom turniru, već je postao i prava superzvezda promocije.

Ovog puta, momak iz Petrovaradina, nastupiće u okviru poluteškaškog mini-turnira, a tim povodom, govorio je ekskluzivno u intervjuu za naš portal.

Kako je sam istakao, srećan je što se ponovo bori.

- Dobro je, hvala na pitanju. I pre svega da ti kažem ćao i drago mi je što te vidim. Ovaj, dobro je, ništa... Navikao sam se već na toliko aktivnosti u godini i toliko često, tako da ovde sam nekako domaćin, već kao da sam kod kuće - počeo je Cvjetićanin.

U ovoj godini bio je vrlo aktivan.

- Malopre što sam rekao i ovom momku, ovaj sport mi je sve trenutno u životu i nekako ceo svoj život sam uputio ka tome. Tako da, šta god da mi se pruži, to nikako ne odbijam naravno, nego šta god da je ispred mene, idem onako punom snagom na to. Između ostalog, tu su tako ove godine zapali ti turniri što se po eventu dešava, biva eto dva meča, sad opet u subotu po mogućnosti dva i u februaru po mogućnosti tri. Tako da meni je to u suštini zanimljivo. I ono što kažem, što više aktivnosti, to manje razmišljanja o nekim lošim stvarima, tako da što aktivniji da si onako, to je nekako mnogo bolje.

Vremena za pravi odmor još uvek nema.

- Ja planiram već jedno godinu dana da se oporavim, ali kako mi naleću novi mečevi, novi izazovi, nemam vremena. Tako da nekako navikao sam se na to i s tim idem u svaki sledeći meč. Tako da, nekako kad gledaš povrede ili „povredice“, nije nešto što može toliko da me spreči u nekom mom zadatku koji je ispred mene.

Ovog puta, radiće poluteškaški turnir...

- Pa iskreno da ti kažem, nije to toliko teško, nego navikao sam se bio sada da ne skidam kilažu i to, što je kao jedna obaveza više sada. Ali videćemo u subotu šta će biti. Ja isto mislim, osećam da sam mnogo brži nego inače, ali videću kako će mi se telo ponašati u subotu u ringu na 95 kila. Mislim da će to sve da bude okej. Tako da ono, opet kažem, šta god da je u pitanju i koji god da je izazov, ja sam ono ja i pružam ono što učim i sa čime ulazim u ring. Tako da videćemo da li će biti neke razlike, ali mislim da ono, šta god da se uradi, može samo da se gleda sa pozitivnije strane, da sve može da bude na bolje.

Samim tim, i borci bi mogli biti nezgodniji, eksplozivniji...

- Pa vrlo je moguće, nikad ne znaš. Svi borci u svetu su nekako i slični, ali u isto vreme su i mnogo različiti. Nikad ne znaš šta koji može da ti pruži. To što kažeš, eto eksplozivniji, brži, što u odnosu na njih možemo reći da su hajde možda malo slabiji u odnosu na superteškaše. Ali baš Zoran i ja pričamo da je ovo jedan od onako možda od težih turnira, najteži u mojoj karijeri do sada. Pošto stvarno svi borci su... Džem je onako treći tamo, ili drugi koji je bio u poluteškoj kategoriji, jedan od najboljih boraca, treba da bude sledeći izazivač za titulu. Tu je Boapea isto koji se borio za titulu u kategoriji ispod, i ovaj četvrti momak Juri Fernandez, isto vidim da je dobar borac. Tako da biće baš onako zanimljiv turnir i skroz verujem da će se desiti neočekivane stvari kao i uvek. Pogotovo od mene, zato što i ja ono što radim, veoma često sam sebe iznenadim.

Protivnik poznat - Džem Kaseres, kog je već pobedio nedavno.

- Verovatno je imao neke promene u pripremi za ovaj meč, tako i što mentalno, što fizički, što je i normalno u suštini. Ali mislim da on kao borac i ja kao borac, da mi gledamo nekako više naš stil da stavimo u taj ring. Tako da ne verujem da će tu biti neke razlike, osim tih nekih finesa koje se pružaju, kao što su na primer kako da se brani ili kako da kontrira i tako dalje. Ali gledajući ovako generalno, znamo šta radi, verovatno on zna i šta mi radimo. Ali opet kažem, kako Zoran i ja radimo i sami sebe iznenađujemo šta sve radimo i sa rukama i sa nogama, tako da mislim da ću iznenaditi sebe, a tako i njega.

Što se priprema tiče...

- Mi radimo sve stvari kao inače. Zoran i ja treniramo pun gas, ne stajemo svaki dan. Zoki je tu, koji onako bukvalno oštri sva moguća moja oružja i to. Ja sam samo tu bukvalno kao da on drži džojstik, a ja samo slušam njegove komande. Tako da pripreme uvek teku jako dobro. I što je najbitnije, ono što često govorim, da nije bitno da uživamo samo u cilju, odnosno u tom završetku meča, nego u celom putu do toga, odnosno u tim pripremama. To što onako nama nekako pruža jako veliku lepotu i to, tako da u pripremama poprilično uživam.

Postao je Miloš Glory-jeva superzvezda, ali pritiska nema.

- Pa zapravo... zapravo ne. Zato što prija mi u smislu to i ljudi koji mi prilaze. Prija mi u smislu da vidim da osećaju onako sigurnost da mi priđu i da osećaju slobodu da razgovaraju sa mnom, što meni mnogo znači. Što i ja nekako isto pokušavam da pružim ljudima koji me prate. I nekako gledam da ne pokušavam da se pravim da sam dobar čovek, svi mi pravimo greške i to. Ali nekako to je ono što sam njima rekao malopre, da pokušavam da budem što iskreniji sa svima koji me prate. Tako da, ako nekad budem imao neke onako loše namere ili nešto, svi će to znati, u smislu svi smo mi ljudi i grešimo i ispravljamo greške. Tako da nekako ta, hajde da kažemo popularnost, mi mnogo znači. Daje mi jako vetar u leđa i podršku. I što bi Zoki rekao, da imam jako veliku odgovornost prema našem narodu, i naravno tako se osećam i mislim da sam ja taj pravi čovek koji treba to da preuzme.

Uporedio je turnir sa popularnom igricom.

- Ja sam sebi rekao šta god da je, šta god da se dešava, da pokušavam da ne budem iznenađen, koliko god da je to teško naravno. Jer ti kada pogledaš, stvarno svi ovi borci koji su ovde su toliko različiti. Opet kažem, neka suština je svuda ista, svi smo mi tu fajteri, imamo neki stil, onako svi smo udarači, ali toliko smo nekako različiti. Toliko i visinski, eto težinski, mentalno, tehnički... Baš onako ima tako različitih stvari što stvarno ovaj sport čini jako zanimljivim. Znaš da sam bio prvi put, kad sam trebao da se borim sa Kačabom koji je teži od mene 60 kila, rekao da je ono bukvalno ovaj turnir kao Mortal Kombat. To je baš jedan moj prijatelj iz Petrovaradina rekao, odakle sam ja inače, da bukvalno kreće Mortal Kombat kako su započeli ovaj turnir, ovaj "light heavyweight standing".

Uveren je u svoju pobedu na turniru.

- Pa naravno, vidim sebe kao pobednika, ali ne ono kao da pričam samo optimistično. Nego gledajući kada bi, mislim da kada bi stavili sve nas borce u neku simulaciju i kada bi pustio kompjuter da odredi ko će da pobedi, mislim da bih ja sve pobedio. Ali ipak, s druge strane, ovo je pravi život, nije igrica. Tako da utiče tu mnogo stvari, kao što su i emocije i ovo i ono, razumeš, sa čime se mi borimo u glavi. Ali opet, nekako smatram da sam ja tu najveći favorit. Da li nekog priželjkujem, prizivam? Ne mogu da ti kažem da nekoga konkretno, ali ko god da naiđe... To je sport, prosto nekako bih voleo da se svi međusobno tu borimo jedan sa drugim, to je i neki smisao turnira. Tako da videćemo ko i šta. Ja sam tu da pokažem šta umem i šta znam, tako da videćemo.

Očekuje se 30.000 ljudi, ali treme nema.

- Kada bih razmišljao o tome tako, onda bih verovatno imao tremu. Ali gledajući iz ove perspektive dokle sam došao i kakvu podršku imam, ne vidim razlog za tremu u tom smislu naravno. Ono što mislim u sebi jeste, fokusiram se na meč, koji god da je u pitanju, i naravno da nekako naš narod prikažem u najboljem svetlu u celom svetu. Hoću da nam svi vide kako smo zapravo hrabri i koliko smo u stanju da ne odustajemo, koliko god da nas neko gazi. Tako da što se tiče neke treme, samo me uzbuđuje i voleo bih da nas svi vide, ljudi što više, i da znaju ko su Srbi, odakle dolaze i šta je zapravo Srbija.

Uporedio je Balkance sa borcima iz ostatka sveta.

- Nas odavde sa ostatkom sveta? Pa nekako mi samo treba da malo više ubacimo vere u sebe, što ja onako pokušavam individualno samim sobom da radim i što mislim da mi onako poprilično uzvraća dosta dobre stvari. Tako da bi to onako poručio i ostalim borcima, sportistima, generalno ljudima, da baš to što nas svi okolo i gaze i ugnjetavaju i smatraju za nas da smo ovakvi i onakvi, mislim da to baš treba da nam bude jak vetar u leđa, da im pokažemo suprotno. Znaš?

Za kraj je imao i poruku za fanove.

- Pre svega zahvalio bih im se na ovolikoj neverovatnoj podršci. I ja često pominjem koliko nekada i dalje ne mogu da verujem šta se sve dešava i baš sam onako ponosan na sve. I koliko na sve, toliko i na sebe i na svoju porodicu naravno, koji su uz mene. Tako da stvarno mi je to neverovatna stvar koju radim. I eto još jednom samo kažem da im se zahvaljujem što su dozvolili meni da imam ovu odgovornost da nosim boje naše zastave kroz ceo svet . podvukao je Cvjetićanin.

(Telegraf.rs)