Legendarni Erol Zimerman se vratio u Glory, pa za Telegraf otkrio: "Dolazim u Srbiju, nedostaju mi splavovi"

Legendarni Erol Zimerman se vratio u Glory! Posle dugo godina, ponovo ćemo ga gledati na najvećoj svetskoj pozornici, pošto će nastupiti na velikom Glory Collision 8 događaju u Arnemu!

Zimerman će se boriti protiv Aleksa Simona, a uoči meča, legendarni kik-bokser govorio je ekskluzivno za Telegraf.

Prvo je otkrio u kakvom je raspoloženju stigao.

- Dobro sam, hvala - počeo je Zimerman.

Iako se  vraća posle dugo godina, nije previše emotivan.

- Nemam nekih posebnih emocija. Samo sam srećan što mogu da pružim fanovima ono što žele. Dugo su skandirali moje ime ovde na Glory-ju, da žele da me vide ponovo. Ali nikada nismo dobili poziv. A sada sam tu i tu sam da pokažem ljudima šta su propustili. Mislim da je to to.

Pripreme su prošle dobro.

- Pripreme su prošle dobro. Dobro smo trenirali u Dubaiju i Holandiji, sa mojim timom, i jedva čekamo subotu.

Nije previše zainteresovan za turnir.

- Ne znam, ne marim za turnir. Jedina stvar zbog koje sam zapravo došao ovde je da se borim sa Rikom (Verhovenom). Sada je otišao, pa ćemo videti posle borbe.

Što je protivnika tiče...

- Kao što kažem u svim intervjuima, nikada ne gledam protivnika. Nikada ne gledam šta rade. Čuo sam da je on „Strongmen“ ili tako nešto. I rekao sam im takođe, nećeš me podići ili tako nešto, moraš da ojačaš ruke, pa želim da vidim kako će tvoje pesnice da govore. Znam da sam jak, znam šta mogu da donesem, pa ćemo videti šta on može.

Da li će ga protivnik ugorziti jakim udarcima?

- Videćemo u subotu.

Pokušaće da opravda nadimak...

- Nadamo se. Dolazim tamo... Slušaj, ja sam Erol Zimerman. Zovu me „Drobilica kostiju“. Ja nisam kao Riko. Ja ne dolazim u ring, kavez, nije bitno... Ne dolazim tamo da se grlim i da skupljam poene. Dolazim da te ubijem, razumeš? Biće kao pljačka banke usred bela dana. To je moja misija. Ulazim, što brže mogu, želim da izađem.

Tokom duge karijere, nikad nije osetio pritisak.

- Ne, nikada nije bilo pritiska. Mislim da je pritisak bio kad sam bio dete, sa 11 godina, uvek sam puno pričao, želim da se borim, dajte mi najvećeg momka, i onda sam ušao i uradio to. Tako da... Radim to toliko dugo da živaca i svega toga više nema. Ponekad bih voleo da sam malo nervozan ili napet. To imam samo kada krenem ka ringu, kada čujem svoju pesmu. To je kao tempirana bomba, sada moram da uđem u ring, moram da ga gledam u oči i vreme je za akciju. Ali danas, pre nekoliko nedelja, nisam zauzet borbom. Zauzet sam borbom samo kada pričam o njoj ovde ili u subotu kada moram da prošetam do ringa. Sutra kada se vidimo licem u lice, ali to su delovi sekunde. I onda se opustim, fokusiram na druge stvari. A onda u subotu sam potpuno fokusiran na borbu jer inače osećam da previše energije izlazi iz mene. Zato sam zaista momak koji živi u trenutku i u trenutku ćemo pucati u njega.

Ne zanima ga konkurencija...

- Brate, kao što sam rekao, borim se sa svima, ne marim. Tako da... nije bitno.

Uporedio je kik-boks i MMA.

- Ovo je lako, MMA je malo teži jer na zemlji možeš da ideš dalje i postoje drugi trikovi i stvari koje možeš da uradiš. Ali ovo je kao vožnja bicikla, za mene. Razumeš? MMA je malo teži na zemlji i tim stvarima, ali „stend-ap“ (stand-up)... Mogu da stojim sa svima širom sveta. Nije me briga ko si.

Planira još jedan MMA meč...

- Da, nadam se da ću uraditi još jednu. Mislim da ću se boriti ponovo u KSW-u. Sa Arturom Špilkom ili... Nadam se. Tražio sam revanš. Naravno, pravim glupu grešku tamo malo. Ali, znaš, ponekad Bog ima planove. I Bog je bio sa njim tog dana, razumeš? Tako da ćemo videti, ali mislim... Artur će se boriti sa..., kako se zove... Artur... Artur Vžosek. Mislim da će se boriti zajedno i možda onda, ako pobedim ili izgubim, dobiću ga. Mislim da su to planovi, ali ne znamo šta će budućnost doneti. I možda želim da radim malo boksa. Voleo bih da radim malo boksa, znaš, moj prijatelj...

Ipak, ne želi egzibicioni meč.

- Želim da radim profesionalno ili nešto, nije bitno, znaš. Jer radio sam sve, MMA, kik-boks dugo vremena. Ali želim takođe, nije me briga... možda „Misfits“ boks ili nešto...

Upitan je i o meču s Džejkom Polom.

- Puno poštovanja za ono što radi, znaš. To je jedina stvar koju mogu da kažem, puno poštovanja. Znaš, kada sam bio mlad, moj rođak me je pitao: „Hej, ti i Majk Tajson, ko će pobediti?“. Rekao sam rođaku: „Ja ću pobediti“. I sada u ovim godinama, moguće je da se boriš sa ovim momcima. Tako da puno poštovanja i priznanja.

Iako ima iza sebe bogatu karijeru, protiv dva imena bi voleo još jednom da se bori...

- Ne jednu. Želim Remija. I želim Rika. Samo ta dva.

Otkrio je potom i zašto...

- Znaš, sve ostale borbe su dobre, ali... znaš, u jednom trenutku Remi Bonjaski, niko nije mogao da ga nokautira. Pobeđivao je sve, pa sam želeo da budem onaj ko ga je nokautirao, ko je pobedio protiv njega. I onda je on stao. Pobedio je protiv mene. Sada sa Rikom, to je pomalo ista priča. Ja sam poslednji koji ga je nokautirao i posle toga on samo pobeđuje i pobeđuje i pobeđuje. Zato, posle svih ovih godina, vraćam se i uništiti ovog momka je za mene isto kao pobediti Remija u to vreme. Jer ima dobro ime. I poštujem ono što je uradio u sportu. To nije moj stil, nije agresivan, nije šoumenšip, ali on radi sve što je neophodno da pobedi i moraš to poštovati.

Najavio je i dolazak u Srbiju...

- Videću. Rade Opačić je sada u teretani, trenira sa nama. Možda posle borbe odemo. Moram da odem na reku još jednom. Splavovi mi nedostaju.

Prethodni put je u intervjuu pevao "A gde žuriš", a kako kaže, nije učio nove pesme.

- Ne, ne, ne. Ostajem pri starim pesmama.

Ipak, fali mu srpska hrana.

- Da, nedostaju mi ćevapi. Ali u Dubaiju jedem puno ćevapa. Imaju ih i tamo, tako da je dobro.

Imao je i poruku za navijače.

- Želim da kažem svim svojim fanovima, uključite se na DAZN, kupite svoj PPV, gledajte me, uzmite svoja pića, uzmite svoj čips pre nego što se borim, jer će se borba brzo završiti - podvukao je Zimerman.

(Telegraf.rs)