Ekskluzivno! Antonio Plazibat pred Glory Collision 8: "Protivnik izgleda kao mali medved, uzbuđen sam..."

Ljubitelji borilačkih sportova u Evropi, ali i regionu, ove subote mogu da uživaju u pravom borilačkom spektaklu! Glory Collision 8 događaj biće održan u holandskom gradu Arnemu, a u glavnoj borbi večeri videćemo dobro poznato ime regionalne scene - Antonija Plazibata!

Plazibat će se boriti protiv Nordina Mahjedina u okviru meča koji vodi u finale teškaškog turnira, a uoči duela govorio je ekskluzivno za Telegraf.

- Pa dobro je, hvala Bogu, nazad sam. Zdravlje napokon valja. Ne bih rekao... Rekao sam već sto puta, nije bio težak period. Slomljena ruka i mala neka pauza, ovo-ono, to su gluposti realno, ima sto gorih problema od toga. Praktično se nisam borio, ali bio sam deo Glorija (Glory) konstantno. Komentarisao sam više događaja, bio sto puta ovamo na vaganju, u ovom hotelu, ista snimanja, zezancije, sve... Tako da, kao kod kuće sam sada kad sam došao ovamo. Uzbuđen sam zato što se vraćam. Nedostaje mi sve i jedva čekam. Ništa drugo, doslovno samo jedva čekam - počeo je Plazibat.

Dotakao se i povrede...

- Pa šta, sa sportske strane desilo se najgore što se može desiti. A sa druge, životne strane, bilo mi je top. Iskreno. Nije mi bilo teško, nije mi ništa... Radio sam sve stvari koje nemam priliku da radim dok sam posvećen sportu sto posto. Što se tiče s druge strane, ono, blagoslovilo me i finansijski, i poslovi, i neke stvari što su se desile, sve. Tako da ne žalim ni malo. Čak mislim da mi je super došlo to što sam odmorio i glavu i telo ove dve i po godine. Taman pauza, sad možemo dalje i to je to.

Iako se nije borio, bio je vrlo aktivan.

- A jeste, to je sad, pošto je to skakanje postalo viralno. Ali iz tog skakanja su se na kraju desile dve te humanitarne akcije, „Najluđi skakač“. Skupili smo koliko na kraju, nekih 40-50 hiljada, blizu 50 hiljada evra. Nemojte me držati sada za reč, ne znam tačno, nisam nikad sabirao. Ali ono, top je uživanje... Kad dođem na more, ja inače, nije ono da se kupam, nego ili skačem ili ronim, nešto moram da radim. Mora biti neka akcija da bih išao na more. Ne mogu samo doći, sunčati se ili igrati ili tako nešto. Ako to radim – poludim. Tako da, ne idem na more ako neću ići nešto da radim. Možemo ići da igramo glavomet, fudbal, vaterpolo, žmurke, skakati, roniti... tražiš školjke, bilo šta. Samo da ne stojim na plaži i ne pijem kafu i ne blejim u dan, u ono sunce. Jer ako to radim, puknem psihički, ne mogu to, gadi mi se. Svaka čast ko može, meni ne prija. I onda, tako da je to zapravo iz toga... I ovaj tu prijatelj što je sa mnom, on je tu, ono... Mi bi tamo otišli i van toga što smo snimili tih par videa što je neki postao viralan. Otišli bi tamo i skupilo bi se nas 10-15 prijatelja, sedeli, uzeli onaj ručni frižider, napunili leda, pića – baš puno pića, puno i čipseva, grickalica i svega toga i delili ljudima. Tamo ko bi došao od dece, ovo-ono: „Evo ti pij to, uzmi...“. Počastili bi ljude, ništa drugo. I to je to, i dobro druženje bilo na kraju, dva-tri sata popodne izgubimo malo se zabavljati i to je to. Tu smo snimili par videa, to je bilo kako je bilo. I onda iz toga je sad došlo i to da je tamo i taj Spid (Speed) došao. I onda je sad tu još veći cirkus nastao i to je to.

Da mora da bira između skokova u vodu i tuče...

- Ma borba, sto posto. Normalno. Iako, kažem, volim to da skočim, to je ono, tih sekundi dok gore padaš osećaš se kao kralj, lepo je. Neko voli adrenalinske sportove, neko ne voli. Meni to, ono, užitak je to, zezati se. Ali borba sto posto. I zabavnija, i više emocija, više užitka, više sreće, više tuge, više svega.

Protivnik mu je dobro poznat.

- Mislim, ja otprilike znam sve šta mogu očekivati od njega. Samo ne znam šta ću očekivati od sebe, to je to. Jer, ne osećam nikakvu „zarđalost“ (ring rust), ne osećam nikakav pritisak, ne osećam ništa. Sve je savršeno, stvarno sve kako treba, sve je super. Ali, eto, to je jedino pitanje – kako će se to sve desiti u subotu? Hoću li ja nakon tolike duge pauze, hoće li to uticati na mene, neće? Da li je malo... Većinom veće pauze takve su imale najviše uticaja na borce zbog toga što su borbe 12 rundi i onda on ima period, on može prvih 3-4-5 rundi osetiti i nastaviti dalje da radi i to je to. Drugačije je ovo, ovo su tri runde, ovo je praktično sprint. Tako da videćemo kako će se to... Ja stvarno mislim i osećam da će sve biti najbolje i da ću ja biti najbolji i da će to sve biti odlično. Ali to neću znati do subote. U subotu kad završi borba videćemo. Kad budemo pričali nakon, da li je bilo dobro ili nije bilo dobro. I hoću li ja moći da se pokažem onakav kakav jesam ili ću biti gori, ili ću biti bolji, ili će uticati na mene, neće? Trenutno nemam nikakav osećaj negativan u vezi toga, nemam osećaj da išta utiče na mene, ono... osećam se kao za svaku drugu borbu, sve je odlično. Ali eto, videćemo. To je zapravo najveći upitnik. Znam šta mogu očekivati od njega: brze kombinacije, kondiciono uvek u drugoj rundi on bude realno malo gori, treću rundu malo na početku bolji onda opet gori. Prvu rundu je on najbolji. Te kombinacije šta radi, brzi udarci nogom, treba paziti da te nešto ne bi iznenadilo. Ovako ne izgleda impresivno, ništa, izgleda stvarno kao mali medved, ali je užasno... a jeste, ono, mislim brat... (smeh). Ali ono, tanke nogice, veliko telo, tanke rukice, al' užasno brz, eksplozivan i motorički sposoban. Čak baca kružne udarce... Slično Katinasu (Catinas) u tome, samo nije pogodio kao ovaj zadnji kružni on. Ali ono, užasno brz borac i sve. I nije neki nokauter jednim udarcem. Ako te pogodi, čisto teška kategorija, j****a, od svih ćeš nastradati, pa čak i nižih kategorija. Ali nije taj fazon, ide više na te kombinacije i to je to. Sad samo pitanje kakav ću ja biti, to je sve.

Prokomentarisao je i ostatak turnira.

- Pa nemam pojma. Tu može biti svašta. Ti imaš likove kao što su Kuki (Cookie) i Big Seksi (Big Sexy), šta su na kraju... divovi. Realno, ovaj ima 133-4 kile, ovaj ima 140 i nešto kila – onome Big Seksiju ja mislim da ga pucaš u glavu da bi šetao deset koraka iza. A mislim, brat može primiti u glavu, to nije normalno. Sad dokle će on moći da prima tako, ne znam. Ali može da prima nenormalno. I zanimljivost, ima dva promenjena kuka, zato ne može bacati udarce nogom (kickove). Brat, to... kapiraš? Ali ono, čovek je div. Ne izgleda on toliko zgodno ili nešto, ali tako izgledaju ljudi koji su, koji su tako veliki, ono jednostavno malo je nezgrapan i to, ali je ogroman. I onda imaš likove poput njih, pa s druge strane imaš Hroma i Katinasa (Catinas) šta su ono, poluteškaši, koji su užasno brzi, eksplozivni, lepo rade, atletski izgledaju, vrte kružne, skaču kolena i sve. Tako da tu može biti svega. Ja mislim da će biti vrhunski mečevi.

Protivnike ne bira..

- Pa sa svima njima, iskreno. To je ono, nemam sad nekog da sam...

Radio bi i balkanski okršaj...

- Pa sa svima njima bih voleo. A sada, da bih hteo da radim... Znam i Miloša, znam mu trenera. Trenirali smo skupa sad kad sam bio u Novom Sadu nešto, ugostili me, prihvatili, sve super. Zoran, znam ga dugo, znam mu brata Mišu još duže. Ono, mogu sve samo sve najbolje reći, o Zoranu, Miši, Milošu, celom tom timu, ekipi. I sad da želiš tako da se boriš s nekim, da može tu biti neka "zla krv" i da nešto imaš da te ono... nema. I onda da je to sad borba koju biram – ne bih birao radi toga što mi je ono, drago ovako kao čovek. Ali ako će se desiti, mi smo na kraju organizacije i to je to. On hoće biti prvak, ja hoću biti prvak. Ako do toga treba doći – doći će. Da bih to birao da radim, ne bih radi toga što ono, eto... to je ono, razumeš me.

Osvajanje teškaškog turnira bi bila kruna...

- Pa da, ti postaješ teškaški prvak, to je to. Kraj priče. Do kraja života možeš šetati ulicom i govoriti: „Ja sam bio tata“. I ja sam prebio sve. I ja sam bio najjači. U tom trenutku bićeš najjači stand-up borac na svetu. Kako god se to sviđalo, ne sviđalo, šta god se desilo, kako god osvojio. Tako da normalno da je to kruna, to je ono, to je ono šta mi svi želimo na kraju. Da nije toga ne bi se niko od nas borio.

Samo reči hvale imao je za čuvenog trenera Majka...

- Pa moje mišljenje... normalno, to je subjektivno jer, van toga i volim Majka (Mike)... Ja mislim da je on najbolji trener za kik-boks u... pa realno od Tom Harinka, nakon Tom Harinka dolazi on, i tu je možda još Ivan Hipolit bio u doba K-1 isto ubica od trenera. Možda sam zaboravio nekoga, Kor Hemers... možda sam zaboravio nekoga, ali to je to. Ali pogotovo ovo zadnje Glori (Glory) vreme i sve, ako izuzmemo Rika i njegovog trenera koji radi tehnički samo sa Rikom, Majk je tu sigurno najveće ime. I, ono, zvezda tog trenerskog smisla. I po mom mišljenju najbolji trener, jedan od najboljih trenera na svetu generalno. I van toga što je to moje mišljenje ili ne, rezultati to pokazuju. Čovek ima svetskog prvaka, ja mislim od kad je krenuo da se bavi u svim sportovima, svugde, svagde, radio sa svima. Svi likovi koje sanjaš da upoznaš kao dete, on ih je trenirao, sarađivao s njima, radio ili nešto tako. I radi toga ima i ogromno znanje. I tu ono, daje meni samopouzdanje da to šta radim, da to valja. I razlika, šta bih ja rekao, u poređenju sa našim trenerima ili drugim trenerima koje vidim – nije sve tako komplikovano. Jednostavne stvari se ponavljaju, to je to, tako pobeđuješ na kraju i gotovo. Normalno, da ubaciš neke stvari i sve, ali ja mislim danas radi trenda što borilački sport napreduje toliko i postaje sve veći i veći, uključujući UFC i sve što se desilo...

- Uključilo se i puno ovih kondicionih trenera, ljudi koji hoće da poboljšaju to i na neki način zarade pare tu. A sa tim se, ja mislim, javila lavina gluposti, kao što je bilo u fudbalu. Kapiraš, gde rade ljudi svakakve gluposti... Mislim postoje, ne znam, zadnja glupost koju sam video su ove vežbe reakcije sa ovim, znaš kad stave ova neka svetla pa... Vežbe reakcije uglavnom, takve neke stvari. I okej, to sve može pomoći ako nešto možeš da radiš ovo-ono, ali... Ali ti, borba kao borba, koja je razlika? Ti nisi u Formuli 1 pa da ti čekaš da se svetlo upali pa da ti kreneš. Kapiraš? Tući ćemo se i to je zajednička stvar svega toga. Hoćeš biti dobar u tome ili nećeš? U tom nekom dubljem nivou razmišljanja je ono, to prepoznavanje šablona i koliko dobro ti prepoznaješ šta tebi protivnik radi, i koliko dobro reaguješ na to, i koliko dobro čitaš situaciju i vidiš zapravo korak unapred kao u šahu. Tako da, i sad je krenulo to sve s tim borilačkim sportom i ono, primećujem da je počelo komplikovanje žestoko na najjače što se tiče svega.

- A onda se ode u kampove poput Tajsona Fjurija, Mejvedera ili najpoznatije borce sveta i atlete... I ono, prvog Mejvedera čuješ šta govori ono, ove fokusere... „Šta radite ovako, nemojte raditi, pogrešno ih radite“. Čovek je to rekao u deset intervjua, u deset godina zaredom: „Nemojte raditi te fokusere, vidim da radite, pogrešno ih radite, ne znate“. Čime je to rezultiralo? Da celi svet radi iste fokusere kao Mejveder što je on svima rekao da pogrešno rade. Lud čovek, mislim. I onda tako imaš i Tajsona Fjurija, bio je Babić kod njega, on mi priča često o tome, kapiraš... Lik sparinguje 3-4 puta nedeljno i radi ono, direkt, jedan, jedan-dva, to je to. I onda dođeš negde sa strane i vidiš zapravo tu tešku komplikaciju. A zašto ovo sve pričam? Hteo sam uglavnom reći da nije ništa toliko komplikovano i da ne radimo mi ništa specijalno kod Majka, da je to sad otišlo, da mi imamo neke tajne šta mi radimo. Jednostavno je na kraju krajeva samo rad. Radiš, odmaraš još bolje i ponavljaš neke osnove, na to se nešto uvek doda i to je to.

Reči hvale je imao za regionalnu scenu.

- Pa to je eksplodiralo, nije eksplodiralo samo, i ljude to nije krenulo zanimati. I ono šta Forgi (Orsat Zovko) uvek kaže: „Da oni stanu da rade sad FNC, da to stane... Znaš ti ko bi to više pratio? Niko.“ Da oni nisu gurali preko 24 sata u novine, plaćali, da nisu gurali ovo, da nisu stavljali tu, da nisu napravili hajp od tih boraca i eto ga... Ko bi to pratio? Niko. I sad to rade vrhunski i rade svaka čast. I ono, ne mogu a da ne budem ponosan na to, nije to moje, ali mi je drago videti i drago mi je se stvaraju prilike za sve borce na Balkanu da na kraju krajeva zarade pare koje... o kojim ja nisam mogao ne sanjati na Balkanu, nego nisam mogao pomisliti o sponzorima takvim ili ičemu takvom. Tako da sve je pozitivno. Jedino ono šta sam ja rekao više puta, voleo bih dovesti Glori u Hrvatsku, što češće, iz razloga da se stvori prilika i u kik-boksu, u smislu za sve njih. Tako da nemamo samo što oni tamo rade ultimate kickboxing na FNC-u, nego da imamo pravi kik-boks i najbolje svetske borce, da imamo priliku u Hrvatskoj. I da se oni isto tako mogu lakše probiti. Taman juče me pita jedan kolega novinar za Bertića, Košara, za sve njih mlađe kik-boksere šta su kao budućnost... kao šta mislim o tome?

- I to su sve momci talentovani šta realno oni ako dođu u Glori, naprave dve-tri pobede, nokaut, nešto... oni se bore za titulu, mogu biti prvaci. I želim da to bude, da ide u tom smeru, da bude toga što više. A sada, hoće, neće, šta će, kako će... videćemo. Ali drago mi je videti da celi trend taj raste i da se više pažnje daje, da više pažnje dobijaju, da ono... da neće oni kao kad bi ko fudbal i košarka, šta i j****a. Ne može se ti... Razlog zašto mislim, zašto neće nikad biti tako, zato što ti uzmeš tri kamena ili jedan kamen, staneš između dva stuba, igraš fudbal. A ti sad... da nas dva krenemo da se tučemo ovamo, ljudi bi rekli da smo bolesni. Ali da igramo fudbal rekli bi vidi kako su se lepo zabavili. I ne može se ništa takmičiti sa tim. Ali, ono, drago mi je to videti i mislim da, voleli to ljudi ne voleli, učestvovali u tome, zanimalo ih ne zanimalo, da samo što se tiče treniranja borilačkog sporta rekreativno... Profesionalno nije zdravo sigurno.

- Rekreativno je možda jedna od najzdravijih stvari šta možeš učiniti za sebe, za svoje telo, za zdravlje, za rad srca, za svoje samopouzdanje na kraju i ono... to bih preporučio bilo kome. Za čak možda malo više bih preporučio ovako udaračke sportove nego nužno rvanje, džiu-džicu i to, za samopouzdanje. Čisto radi toga što onda nekako čovek brže pređe tu granicu, dobije veću granicu samopouzdanja radi toga šta u tome sparingu i tome, u tim stvarima, nego možda šta će dobiti striktno od nekakvoga džuda ili nečega. S tim da, ono, ljudi koji rade profesionalno džudo i koji se posvete tome, celi život su ono... sama vrsta monstruma za sebe. I ono, preporučio bih svima bilo koji borilački sport ako razmišljate za dete ili ako vam fali detetu samopouzdanja ili odvedete ga tamo i biće sigurno bolje. I ja mislim u konačnici, ako trenira u pravoj sali, da će biti bolji čovek, jer ako bude idiot, prebiće ga. Eto.

Za kraj razgovora imao je i poruku za fanove.

- Pa e, u subotu je borba. Ja mislim da će biti ozbiljno dobar šou. Da se ne borim ja tu, pratio bih to i gledao iz razloga što ima stvarno vrhunskih mečeva na događaju (eventu). Mislim da će biti generalno događaj celi top. Podržite na DAZN-u se gleda, pay-per-view. Je li kod nas na Balkanu neka druga opcija ima nemam pojma, ne znam, Arena prenosi ili ne prenosi... Ovde kod njega je pay-per-view. Podržite to ako možete, ako ne... znam da ćete strimovati. I ja sam radio, neću vas kriviti. Onaj... I to je to. Ništa, boriću se i daću sve od sebe. I rekao sam, znam, znam sve šta mogu očekivati od protivnika, videćemo sad kakav ću ja biti taj dan - podvukao je Plazibat.

(Telegraf.rs)