Aleksandar Rakić pokazao sliku sa dve važne osobe i zaplakao na konferenciji: "Da mi je bilo teško danas..."

Vrlo emotivnu konferenciju za medije održao je večeras Aleksandar Rakić i prilično opširnu nakon pobede nad poljskim MMA borcem Marćinom Tiburom jednoglasnom odlukom sudija na UFC Fight Nightu u Beogradu. 

Skoro 20 minuta pričao je Aleksandar Rakić sa novinarima, a rekao je da mu je pre same borbe bilo jako teško i da je imao dosta pritiska na svojim leđima, ali da se na kraju izborio sa svim.

Preporučujemo

- Kao što sam rekao to već nekoliko puta, tako sam srećan, toliko je pritiska palo sa mojih ramena večeras. Imao sam teško vreme poslednjih par godina, borio se protiv najboljih, ali sam gubio. Došao sam ovde posle četiri poraza protiv Tibure, koji je rangiran, pred mojim ljudima, ovo je bilo mnogo j****og pritiska, ali sam rekao da ću ga kanalisati na dobar način. On je treći Poljak sa kojim se borim u karijeri, oni su teški, on ima iskustva, ali sam dokazao svima da sam pravi kada je hevivejt kategorija u pitanju - rekao je Rakić.

Uporedio je kako je to boriti se u lakoj i teškoj kategoriji.

- Da, naravno, 100%, boriću se češće, to je bio problem kada sam bio laka teška kategorija. Nisam mogao da uzmem borbu zbog te težine, a to je jedan od razloga što sam se pomerio, hoću da budem konstatan "teškaš" - istakao je Rakić, pa dodao:

- Osećao sam se dosta dobro, nisam morao da gubim kilažu, to je 80% stresa. To što sam morao ranije da treniram, to je mnogo stresa, od 20. godine sam to morao da radim, od kako sam krenuo sa UFC-om, gubio sam po 12, 17 kilograma, to je stvarno mnogo. Osećao sam se dobro u teškoj kategoriji, borio sam se sa Tiburom, nije razlika u kilaži bila evidentna. On nije bio težak u tom poslednjem okršaju. Trenirao sam dosta sa teškašima i na ovoj sam kilaži već neko vreme, nisam imao problema, a iz Srbije sam i sarma je naša supermoć. 

Printskrin: Youtube/UFC

Kaže da je sve palo u vodu kada je izašao pred publiku u Areni.

- 100% je ovo glavna stvar u mojoj kategoriji. Rekao sam da će ovo biti težak test, uspeo sam da ga prebrodim. Kada sam ušao uz pesmu i čuo da ljudi viču "Rakić", nisam smeo da izgubim, znao sam to. Sve je otišlo na pravu stranu. Slava Bogu. 

Otkrio je i o čemu je razmišljao odmah nakon same pobede.

- Kada su sudije proglasile da sam pobedio i kada sam čuo da je bilo 30-27, da sam pobedio, rekao sam hvala, slava Bogu, hvala Bogu na ovoj šansi, radio sam naporno na njoj. Mnogo pritiska je palo, znao sam da ne smem da izgubim ispred porodice i prijatelja i nikada neću izgubiti u svojoj zemlji.

Misli da treba da se bori sa najboljima iz svoje kategorije.

- Svi koji prate moju karijeru, znaju da imam teške borbe iza sebe u light "heavyweight" kategoriji. Da mi daju još nekoga da se borim, borio bih se, ja sam neko ko se bori protiv bilo koga. Hoću da ostanem upamćen kao neko ko će se boriti sa najboljima. 

Objasnio je i da je uvek imao podršku jedne važne osobe, što ga je izvelo na pravi put.

- Definitivno je bilo najteže, imalo je tu mnogo pritiska. Ljudi širom sveta očekuju da smo superljudi i da smo nedodirljivi. To je normalno, ali kao Srbin koji se prvi bori u Srbiji, to je dodatan pritisak, ali sam pokazao da mogu da se izborim sa tim dodatnim pritiskom i sa očekivanjima svoje zemlje. Znam da me nikada neće izneveriti, mnogo toga sam uradio iza zavesa, sve se na kraju isplatilo. Pre svega, ova pobeda je za mene, pre svega, da izađem iz tog niza poraza, da budem opet na strani pobeda, to skida pritisak. Nikad ne znate posle četiri poraza da li će vam ovo biti poslednja borba u UFC-u. To je bio još jedan dodatan pritisak. Rastao sam mentalno, našao sam pravu osobu koja mi je pomogla oko toga i da nisam imao tu osobu sa sobom, verovatno se ne bih izborio sa svim večeras.

Printskrin: Arena Sport

U pitanju je njegova žena, najveća podrška.

- Pa, jedna je žena koja me podržava 13 godina. Sjajna majka, sjajan partner, hoću da kažem da mi je mnogo pomogla i jedan dobar prijatelj, moj brat. 

Dobio je posekotinu na licu od Marćina Tibure, ali kaže da to nije ništa.

- Trebalo je čovek da me upuca da hoće da pobedi, ne mogu da izgubim pred takvom publikom. Ovo je mala povreda, ja izlazim iz oktagona uz otečene noge. Uvek ulazim u to kao da hoću da vas slomim. Zavisi uvek od toga kako protivnik se bori, ali ja hoću da povredim njega. Posekotine su deo igre, pre par meseci sam imao sličnu stvar, to nije zaraslo verovatno. Delovalo da je to bila dobra borba, ja nekada volim da izgledam ovako, da znaju ljudim čime se borim. 

Pohvalio je i sve druge borce koji su se večeras našli u oktagonu, a koji vode poreklo iz Srbije.

- Znam sve borce koji su se borili večeras, lično sam trenirao sa njima, čak i ljudi koji su izgubili su sjajni borci. Ovo im je prvi put na velikoj sceni, izgubili su, ali nisu pokazali pun potencijal. Bio je to veliki pritisak i za mene i za njih. Očekivanja su uvek velika, ja sam devet godina u UFC-u i imam više iskustva. Svi imamo veliki potencijal. Jovan Leka, Uroš Medić sa sjajnim nokautima. Ne otpisujte ni ostale koji su izgubili, na UFC-u su sa razlogom. Čućete velike stvari o njima, treba im samo malo više iskustva, ako se budu borili negde druge, biće manje stresno. 

Psihička priprema bila je najvažniji deo posla.

- Tako se nosite sa tim, da nisam stabilan mentalno, pritisak bi me slomio. Izašao bih i zaledio bih se i verovatno izgubio i razočarao bih u tom slučaju mnogo ljudi. Dosta poslednjih meseci sam radio na tome, imao sam toliko trauma poslednjih godina, samo 1% ljudi oko mene to zna. Dao sam domaći i ponosan sam na to, mislim da je ova pobeda slatka isto toliko. 

Opisao je i šta je to što nikada neće dopustiti da se desi kada se nalazi u oktagonu.

- Vidim sebe kao pobednika uvek, čak i kada izgubim, vidim sebe kao pobednika. Ljudi vole pobednike, a uvek vas osuđuju kada gubite. Nažalost, sa jedne strane imamo najbolje i najgore navijače na svetu. Srećan sam što sam dokazao mnogim ljudima da nisu bili u pravu, znam da su mnogi hteli da izgubim. Ali nikada, uz Božiju pomoć, dok sam živ i zdrav, nikada me neće videti dole. Uvek ću se podići.

Mnogo važan deo njegovog uspeha je i na treneru Nemanji.

- Da, pričao sam sa Nemanjom. Pre svega znam Nemanju 15 godina, on je bio trener za 6 boraca večeras, to pokazuje koliko je sjajan. Nemojte da mu sudite na osnovu jedne greške borca, on je verovao u mene od prvog dana. Od prve borbe sa Ankalajevim, on je bio tu 24/7, verovao je u mene i znao sam da je prava osoba sa kojom mogu da radim. On je pravi čovek, brat, drago mi je što je sa mnom u ćošku, kao i Isak, i drugi ljudi, neću da zaboravim na nekoga. To što sam se vratio Nemanji, drago mi je, on je sjajan čovek. Uradio je nešto važno, isto što sam govorio posle borbe sa Ankalajevim, da budem miran u trećoj rundi, ali on mi je posle dve runde rekao da ne znaju kako su ocenili drugu rundu i da idem jako i u trećoj. Pola runde je bilo kik-boksinga, pola je bilo rvanje. Malo je bilo i otvoreno, radio sam Marčinu ono što radim najbolje, a to je da ga držim i prljavo boksujem tu treću rundu. To je ono što Nemanja radi, on je moj brat zauvek i biće moj trener.

Otkrio je i da li bi se borio sa Antom Delijom ili Brunom Peričićem.

- Da, Ante je moj dobar prijatelj, pomogao mi je u tri kampa do sada. Srećan sam što je uspeo da dođe do UFC-a. Trebalo je da se bori sa Džonijem Vokerom i da se bori večeras, a Peričića sam upoznao večeras, ima sličan stil kao i ja. Ako UFC to bude želeo, ništa lično nemam protiv njih. Mi smo mala zemlja da se borimo i međusobno, ali ako UFC to bude tražio, to je naš posao. Ne znam Peričića, ali Ante je moj prijatelj, dosta se zovemo i čujemo, sjajan momak. Mislim da on misli isto. To je bizinis, ništa lično.

Za kraj, novinari su primetili da u ruci drži jednu karticu. Bila je to slika njegove dece. Tada je zaplakao.

- To su dve najvažnije osobe u mom životu, moja deca koju nisam video dva i po meseca. To mi pomaže, dajem ovu sliku Nemanji, rekao sam im, da mi je teško u oktagonu i da misli da treba da mi pokaže sliku, da samo to uradi. Večeras to nije uradio, jer sam imao dosta kontrole i dobio sam sve tri runde. Ali ovo je za moju prelepu ženu, moju decu. 

(Telegraf.rs)