Istezanje i hidracija posle sportskih aktivnosti!

Foto: Facebook/FK Crvena zvezda

Ko zna koliko puta sam prisustvo raspravi da li treba primeniti istezanje i hlađenje nakon sportskih aktivnosti. Imam utisak da ima podjednako ljudi koji su za i protiv.

Još uvek se sećam rasprava sa poslednjih olimpijskih igara u Riju sa šefom medicinske komisije FINA, od koga sam prvi put čuo engleski termin za hlađenje – „warm down“ a ne kako većina misli „cool down“.

Preporučujemo

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

I ma koliko u plivanju isplivavanje nakon trke predstavlja rutinu na skoro svim takmičenjima, u drugim sportovima je retko videti da sportisti sprovode istezanja neposredno nakon sportske aktivnosti.

Verovatno mi je i zbog toga i bilo čudno što na upravo završenom turniru u malom fudbalu fudbaleri Španije nisu izlazili sa terena, već je na teren izašao fitnes trener sa strunjačama i vodio trening hlađenja i istezanja. I ne samo to, već su svi igrači dobili sportsko piće sa ciljem vraćanja elektrolita, ugljenih hidrata i tečnosti u organizam nakon utakmice. Dokaz da je sve to bilo čudno je način na koji su to gledali igrači protivničkog tima koji su izašli sa terena, pa čak i zvaničnici FIFA. Ono što je važno da se zna da na takve aktivnosti igrači imaju pravu i da niko nema pravo da ih prekine čak iako su određeni za doping kontrolu.

Foto: Facebook/FK Crvena zvezda

Među onima kod kojih postoji konsenzus da istezanja treba sprovesti nakon vežbanja, veruje se da se time ubrzava oporavak tako što se smanjuje bol i ukočenost mišića (tj. vraća se opseg pokreta pre vežbanja). Važno je znati da se pored istezanja sve češće primenjuju i drugi modaliteti, poput primene toplih i hladnih tretmana, vibracije, masaže, hidroterapije, anestetika i čak i primene rolera za istezanje kojima se ubrzava smanjivanje bola u mišićima i vraća opseg pokreta zgloba i tako poboljšava oporavak.

Gledajući igrače Španije koji su se istezali shvatio sam da to nisu radili baš sa velikim entuzijazmom. Suštinski istezanje ima smisla tek ako je odgovarajućeg intenziteta. U mnogim istraživanjima se koriste subjektivne mere intenziteta, poput tačke bola ili nelagodnosti, mada je percepcija bola kod svake osobe vrlo različita.

Foto: crvenazvezdafk

Pored toga tolerancija bola na istezanje nekih mišića je veća kod nekih mišića npr. kvadricepsa u odnosu na mišiće potkolenice. Šteta što nije usvojena mera kojom se može proceniti intenzitet ili veličinu istezanja.

Postoje dokazi da istezanje povećava aktivnost parasimpatičkog nervnog sistema, što može poboljšati opuštanje. Takođe, poboljšava fleksibilnost uzrokujući promene i mehaničkih svojstava mišićno-tetive jedinice i smanjuje nervnu ekscitabilnost. Istezanje se može postići povećanje protoka krvi i oksigenacija kapilarne regije.

Konačno, mnogi sportisti tvrde da im istezanje prija, što sam primetio i među fudbalerima Španije. Izgledalo je da su bili opušteniji nego oponenti, ostajući dodatnih pet minuta na terenu radi istezanja i konzumiranja sportskog pića. Čini se da pored tradicionalnih „3 R“ – „Rehydrate“ (hidriranja) „Replenish“ (nadoknade elektrolita) „Refuel“ (i nadoknade ugljenih hidrata) da su Španci ovim uticali i na dodatnu relaksaciju i opuštanje igrača posle meča. Možda su baš zbog toga toliko suvereni u malom fudbalu.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)