Pokazao je zube pred 30 Arkanovih drugara, primio metak u leđa, a onda je Zvezdin Bata Radulović postao medicinsko čudo (VIDEO)
Legenda Zvezde u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf prvi put priča detalje o svom životu, bogatoj karijeri i neverovatnoj situaciji kada su crveno-beli eliminisali Obilić u Kupu 1997. godine
Crvena zvezda ima mnogo legendi! Od igrača, kao što su pet Zvezdinih zvezda, članovi zlatne generacije iz 1991. godine, do legendarnih trenera i predsednika. Ali, ima i onih tihih legendi, koji iz senke rade veliki posao za klub. Jedna od takvih je i Mihajlo Bata Radulović, legendarni kondicioni trener. Čovek koga poštuje svaki navijač, trener i fudbaler.
Preporučujemo
Sklanjaj mi to s očiju: Ovako je Tumbaković reagovao kada se Stojković pojavio sa Zvezdinim rancem u reprezentaciji Crne Gore
Sprečio je Partizan da stvori najmoćniji trio YU košarke, Tito ga zbog Draže Mihailovića nikad nije voleo i još mnogo neispričanih priča Bore Stankovića
Svako ko poznaje Batu, za njega kaže samo jednu reč - legenda. Stručnjak koji se nije eksponirao, ali je važan deo Zvezdine istorije, jer je oporavio više od 200 igrača od najtežih povreda i vratio ih na teren kao da se ništa nije ni desilo, da bi se onda na teren vratili u najboljoj formi, kao najbolji na testovima u klubu.
Kralj teretane, koji je na Instagramu popularan i zbog slogana koji je proslavio u poslednje vreme - "Stare metode", što je česta šala u njegovim snimcima brutalnih vežbi koje radi i sada, sa 66 godina.
Međutim, malo ko zna kakva životna priča prati legendarnog Batu, koju je pristao da ispriča u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf.
Priča o čvrstom momku sa asfalta, koji se iz Bara preselio u Beograd kao mladić, zajedno sa njegovim najboljim drugom u to vreme - Miodragom Stojanovićem Gidrom, čovekom koji i dan danas važi za najjačeg Srbina svih vremena.
Njih dvojica su ubrzo postali kraljevi beogradskog asfalta, a u vreme kada su ulične tuče bile popularne u Beogradu, njima niko nije smeo na crtu. Tada, kada je bio u naponu snage, Bata je primio metak u leđa 1981. godine. Metak koji nije bio namenjen njemu i posle toga je ostao prikovan za krevet. U trenutku kada je bio najjači, preko noći se sve srušilo. Prognoze doktora bile su crne, da će ostati paralizovan do kraja života.
Ali, borac kao Bata Radulović se nije predavao, već je svakog dana naporno radio i verovao je da će se ponovo vratiti na noge.
Metak je pogodio pršljen, presekao mu je kičmenu moždinu i prognoze su bile veoma loše. Doktori su verovali da će ostati paralizovan i da nikada neće stati na noge. Fizička snaga koju je posedovao spasila mu je život, a snaga volje i karakter pobednika, gde nije odustajao u najtežim momentima, pomogli su mu da se gotovo potpuno vrati na noge i da postane pravo medicinsko čudo.
Bio je poštovan i u krugovima najmoćnijih ljudi tog vremena, ali i devedesetih, kada je počeo da radi u Zvezdi. Upravo tada, kada je srpskim fudbalom vedrio i oblačio Željko Ražnatović Arkan, imao je zanimljiv susret sa njegovom ekipom, baš posle jednog teškog poraza Obilića od Zvezde. Pokazao je zube i hrabrost sam pred 30 Arkanovih drugara, a Željko Ražnatović je to cenio. Odmah nakon toga ponudio mu je posao u Obiliću i Bata je bio zaslužan za snagu te čuvene Obilićeve generacije koja je pre 20 godina osvojila titulu.
O samom metku i tome kako je primio metak nije želeo da priča detalje, kada smo ga pitali kako je zaradio povredu posle koje je šest meseci bio prikovan za krevet.
- Metak, metak... primio sam metak u leđa. Ne bih da pričam detalje o tome sada... Koga interesuje ima film ''Gidra - Rođen kao ratnik'', po istinitoj priči i tamo je sve opisano. To sam doživeo 1981. godine, bio sam potpuno nepokretan 6 meseci, dijagnoza je bila paraplegija. Metak sam primio direktno u pršljen i meni je presečena kičmena moždina, niko ne može da objasni kako sam se vratio, zato su i rekli medicinski fenomen. Jer to su nervi, nerv kad se prekine... Nisam ni ja svestan svega toga.
- Sticajem okolnosti za 20 dana počeo sam da mrdam levom nogom, a desna je i dalje bila paralizovana. I onda su dali dijagnozu parapareza, radio sam dnevno po 6 sati u sali u Sokobanjskoj. Toliko sam bio uporan, jer ja sam po prirodi takav, nekad sam i tvrdoglav, što bi neki rekli.
- To su bili teški dani, nepokretan, prvo u kolica, pa na štakama, pa na jednoj štaci. Prvi put kada sam izašao napolje, imam i sliku, taj dan neću nikada zaboraviti.
- Znamo i slučaj sa golmanom Milojevićem kakav je bio. I on je bio uporan kao vuk, borio se i bori se dan danas i ja mu se stvarrno divim, jer znam kako je to.
- Inače sam sada 80% invalid zbog noge, nosim pomagalo za stopalo, ali upornost i glava mogu sve. Uvek sam to govorio igračima kada dođu ovde u teretanu, pa vide teret sa 100 kg, od 120, 140... Ljudi sve mogu.
Kakvu je snagu volje imao, najbolje govori i to da je na štakama išao u teretanu posle izlaska iz bolnice i radio vežbe kako bi ponovo stao na noge. A kada je uspeo, osećaj mu je bio grozan i nikada ga nije zaboravio.
- Ljudi sve mogu kada hoće, ali samo treba da probaju. Na štake sam išao jedno dva meseca posle izlaska iz bolnice i posle sam počeo bez ičega. Osećaj je bio mnogo grozan, nezaboravan. Sećam se toga i dan danas i to će ostati večna uspomena.
- Radio sam svaki dan, bio sam uporan. Imao sam jake ruke i to me spasilo, pa sam mogao da idem na štake. Šest meseci sam bio u Sokobanjskoj, izašao sam na dve štake, posle sam koristio jednu... Šta je mene spasilo? Doktor koji me je operisao, koji je bio veliki stručnjak, rekao mi je da sam imao mnogo jak trbušni zid i to me je spasilo, jer to da nisam imao jako, ne bih mogao da obavljam ni funkciju mokrenja. Samo to me je spasilo, ništa više. On me je i operisao. To ti je sreća, sudbina, to ti je život... Dalji oporavak je išao dobro, svaki dan sam trenirao, nisam jedno stopalo mogao da vratim, jer i dan danas nosim plastično stopalo. Ali koliko toliko, mogu da idem bez pomagala i da radim šta radim.
- Treba velika snaga volje, da čovek veruje u nešto, da veruje da će se vratiti. Ako se opustiš, vidiš drugog pored sebe na primer, jadan ti, padneš... Moraš da budeš mnogo jak. Nije lako, ali moraš da budeš karakter, da budeš radan i vredan, da veruješ da ćeš se vratiti. A ne, čim zaboli nešto da odustaneš. Meni su doktori rekli nemoj ovo nemoj ono, da ne radim teške vežbe. Da sam slušao i da sam se pridržavao toga... možda su oni bili i u pravu, oni su tako postupali sa svim pacijentima, a možda sam ja bio tvrdoglav, ali se to isplatilo...
- Ja sam u bolnici u Sokobanjskoj u sali imao sve, strunjače i sprave i tu sam radio. Kad sam izašao iz bolnice krenuo sam u teretanu. Radio sam svaki dan. Prvi put sam krenuo u bokserskom klubu, a posle sam prešao u Zvezdu.
- Oporavak nije bio lak, nekad sam dva puta dnevno išao u teretanu i ljudima nekada nije bilo jasno. Mislili su "ovaj je poludeo, s njim nešto nije u redu". Tako sa štakama dođem u teretanu, ljudi se čude, vide mi i pomagalo. Gledaju šta radim... Ruke sam imao jake, to se i vidi na slici kad sam izašao iz bolnice, ruke nisu bile naivne, ali noge dugo nisam radio... Nisu atrofirali mišići, ali nije bilo onako profesionalno kao pre povrede. Vremenski sam to vratio sve. Desnu nisam mogao da radim maksimum koliko sam mogao. Ima i jedna reportaža iz tog vremena, nazvali su me medicinski fenomen. Možda mi je i Bog pomogao.
KAKO JE POKAZAO ZUBE ARKANOVIM DRUGARIMA I DOBIO NJEGOVO VEČNO POŠTOVANJE I POSAO U OBILIĆU, NAKON ŠTO GA JE ELIMINISAO IZ KUPA SA ZVEZDOM?
Bata je u kameru Telegrafa listao isečke iz novina o sebi, pa je naleteo na zanimljivu sliku iz vremena kada je bio u Obiliću, tada je evocirao uspomene na dolazak u ekipu koja je 1998. godine bila šampion. O Arkanu priča u superlativima, a sam prelazak u Obilić dogodio se sticajem okolnosti, kada je Bata sa Zoranom Njegušem, posle eliminacije Obilića u polufinalu Kupa (Zvezda izgubila 2:1 na Marakani, ali je pobedila istim rezultatom na Vračaru, a posle prošla na penale), otišao direktno u Arkanovu teretanu na oporavak.
Tamo je bilo 30 Arkanovih drugova, a jedan od njih je im je prišao i poručio je Njegušu, koji je bio igrač utakmice u revanšu, da bi mu slomio obe noge da je znao da će tako da odigra. Tada je Bata reagovao i stao ispred njega... a ostalo je istorija.
- Šta bih mogao da kažem o Arkanu, bio je veliki gospodin. Sticajem okolnosti došao sam preko Njeguša u Obilić. Pižon je bio trener i rekao je da radi sa mnom. Radili smo u Arkanovoj teretani u hotelu Jugoslavija. Teretana je imala dobre uslove, imala je bazen, bila je ekstra. Bio je on jedno dva meseca van terena.
- Dođe utakmica u Kupu, igraju Zvezda - Obilić, i Obilić dobije 2:1 na Marakani. Bila je frka, smene Pižona i dođe Voja Lazarević. Onda su bili u Banji Vrujici na pripremama i Njeguš mi kaže "Bato, moram da igram u revanšu, šta misliš ti"? Kažem, što se mora, mora se. Voja Lalatović ga povede u Banju Vrujici, imali smo 5 treninga. Posle dođe, Voja Lalatović, voleo je da se šali, i kaže Njegušu ''Šta ćeš mi ti iz teretane''? Ali onda na revanšu Njeguš bude igrač utakmice, Zvezda pobedi, i on da gol iz penala.
- I odemo mi posle utakmice na oporavak u hotel Jugoslaviju, u Arkanovu teretanu. A tamo je bilo veliko Arkanovo društvo, gledaju nas jesmo li poludeli. I jedan od njih, koga je dobro znam iz privatnog života ko je i šta je, neću mu pominjati ime jer nije živ, a ja ne volim da pominjem ako neko nije živ ničije ime... i on priđe Njegušu i kaže "vala da sam znao, slomio bih ti obe noge u teretani".
- Meni je bilo neprijatno, takav sam po prirodi, ne volim da pričam o sebi da sam junak, ali se znalo dobro ko sam i šta sam, stanem ispred njega i kažem prvo ćeš morati prijatelju da slomiš moje, pa Njeguševe noge. Onda je on to primio kao u šalu, ali je odmah otišao kod Arkana i rekao mu.
- Meni je posle pokojni Arkan rekao da mu je odgovorio: "Svaka mu čast kada je imao takvu hrabrost pred nas 30 da kaže to''. I onda dođe Arkan ovamo kod nas. Koliki je Zvezdaš bio, dođe i poljubi Njeguša i mene i kaže, vi ste me izbacili iz Kupa. Odmah tada kaže: "Bato je l' imaš vremena da dođemo do kocakarnice da popričamo"? Odemo tamo, i on me pita da li bih ja preuzeo Obilić, kažem: "Može, ali i Zvezdaši da dolaze".
- On je rekao da može i onda su svi omladinci koje sam vodio dolazili u teretanu Obilića. Koliki je laf bio, ne bih da pominjem, voleo je da veže u crvenu mašnu, tada su bile marke. Kada bih pomenuo koliko je bilo novca niko mi ne bi verovao i bolje da ćutim.
- Radili smo, sarađivali, u teretanu su morali svi da dolaze, Jovo Počuča je bio trener, veliki stručnjak... Zorić je, recimo, dolazio svaki dan u teretanu, ali i ostali. Rekao je meni otvoreno kada sam došao: "Je l' ti garantuješ da ćeš da ispuniš te ciljeve"? Što ja cenim, ili se prihvataj nečega i odgovaraj za to, ili nemoj. Ljupko je gledao treninge šta je Babeu radio pred utakmice i nije mogao da veruje. On je bio štoper koji je davao golove, bio je mnogo jak.
Arkan ga je zvao učiteljem, a zanimljivo je i da ga je bogato nagradio kada je uspeo da za mesec dana skine 10 kilograma radeći sa Batom u teretani.
- Radili smo, bio je uporan. Stalno me je zvao ''učitelju, učitelju", meni je bilo malo neprijatno. Ako mu kažem da uradi 10 ponavljanja, on uradi 12, koliko je bio uporan i karakter. Dođe jednom i kaže Bato, ako skinem kilažu, za mesec dana 10 kila, čašćavam te astronomskom cifrom.
- I krenemo da radimo svaki dan, imaju i slike i uspeo da skine kilažu. Hoće posle da me časti, ja nisam hteo da prihvatim, ali on neće da odustane, kada nameri nešto to mora da bude tako. Kad ti nešto kaže, nema šanse da odustane od toga. Bio je gospodin. Smuči mi se danas kada vidim novine šta pišu o njemu, gde su bili tada da pišu? Bio je institucija. Ima dosta netačnih stvari o njemu napisanih. Za igrače je bio profesionalac, sve je ispoštovao.
Bata ističe da je Arkan mnogo voleo Zvezdu, a kada se igrala odlučujuća utakmica za titulu, dozvolio mu je da ne ide na Marakanu, jer je razumeo da mu neće biti lako da gleda meč u kome Obilić igra protiv njegove voljene Zvezde.
- Voleo je mnogo Zvezdu, ko bi dozvolio sebi da izljubi Njeguša, a izbacio ga iz Kupa... Rekao bi "ma teraj se". Baš kada smo igrali na Marakani, pitao me "je l' hoćeš Batoni da budemo na klupi da sedimo?" Rekao sam mu: "Ne mogu, molim te". Kaže mi: "Znam, razumem te".
- Gledao sam tu utakmicu sa Tomom Milićevićem i pokojnim Pavikom. Bila je velika zima, Miša Kosanović je bio trener, i pobedi Obilić 1:0 Zvezdu i uzme titulu, ta utakmica je bila ključna. Nije mi bilo sve isto. Ćutali smo svi, zna Toma najbolje.
POČETAK U ZVEZDI
Bata je otišao i u daleku prošlost kada se prisetio početka u Zvezdi. Sve je počelo od bokserskog kluba, kada je Branko Stanković bio trener crveno-belih, imao je volonterski ugovor 1997. kada je radio sa omladincima i određenim igračima iz prvog tima, koji su s njim sarađivali i kasnije dok je držao treninge u teretani u Šumicama.
Ugovor za stalno potpisao je 2007. godine, kada je klub bio pred najtežim periodom u svojoj istoriji. Zbog ljubavi prema klubu odbijao je unosne ponude, među kojima je bila čak i ona da ide u Real Madrid, ili da bude kondicioni trener Novaka Đokovića.
- Sad bih otišao u jednu malu prošlost kada je ovde bio bokserski klub gore na spratu i u to vreme je trener bio Branko Stanković. Pokojni Gidra i ja smo znali po 30 krugova da istrčimo na Marakani i on je uvek davao primer igračima šta je rad i kako treba da se radi. To znaju svi stariji igrači.
- Moj početak u Crvenoj zvezdi, bio je u vreme kada sam bio u bokserskom klubu sa Rankom Dimićem i Žikom Jelisijevićem i Madžarom. Preko Madžara i Kormana ja sam došao u omladinsku školu. Valjda su ih zezale prepone, a Madžar je iz Bara. Jedno dva meseca su bili kod mene, a onda vide na testovima oni lete. Pokojni Žota Antonijević mi kaže da li bi ti prihvatio da dođeš, pa odem kod Džaje i on kaže nema problema. Bilo je to 1997. godine.
- Imao sam volonterski ugovor, radili smo u Šumicama u teretani, sa Muslinom sam imao odličnu saradnju, dolazili su u to vreme Leo Lerinc, Vitakić, Branko Jelić, Dudići... tačno se znalo ko dolazi kod mene, imali smo sastanak i oni su održavali snagu kod mene. Onda sam 2007. godine potpisao profesionalni ugovor sa Zvezdom. Dosta sam klubova odbio zbog Zvezde, što imam i pismeno na papiru, želja i ljubav prema klubu je jedno, a stvarnost nešto drugo.
- Vidim sada po Instagramu, ljudi koji me znaju, koji su me gledali ranije, svi kažu: "Fenomen si, kakav si bio, ne možemo da verujemo da ti to radiš". Dobio sam jednu opkladu, baš pre 2-3 meseca, jedan kaže nemoj mi te snimke od pre deset godina. Rekoh, ajde da se kladimo. I pošto se zna kada je snimljeno telefonom, kad je video, kaže: ''Izvini, dobio si opkladu. Ne mogu da verujem da takvu muskulaturu imaš sa 66 godina".
Promenio je desetine trenera, a sa svima je imao odličnu saradnju. Sarađuje i sa stranim trenerima, kao što je Nil O'Parsli, koga je Mančester Siti zadužio za praćenje razvoja braće Ilić.
- Sa njim sam u kontaktu preko Vajbera i tako sarađujemo, šaljem mu klipove za braću Ilić, jer je on zadužen za njih u Mančester Sitiju i nadgleda njihov napredak. Oduševio se kako rade na terenu, celim stručnim štabom i šefom Milojevićem. Kada je bio ovde u teretani i kada je video neke stvari kako se radi, uhvatio se za glavu i nije mogao da veruje. Prati on mene, pratim ja njega. Šaljemo međusobno vežbe. Drago mi je što šalje tu apsolutnu snagu, jer ovde su u Srbiji svi protivnici toga i pričaju "stare metode, stare metode", a oni to rade u Engleskoj.
Bivši trener Zvezde Rikardo sa Pinto je kod njega lično radio oporavak posle operacije meniskusa i dan danas mu je zahvalan na tome, a i danas su u kontaktu. Za Miodraga Grofa Božovića ima samo reči hvale, iako ističe da nije preterano voleo teretanu.
- Ne bih voleo da ispada da se reklamiram, njega je doveo Zoran Stojadinović, nekoliko puta je rekao da samo mene poštuje od celog stručnog štaba. Na Instagramu prati 21 osobu, a među njima sam i ja. Kada sam mu čestitao na trofeju, nije prošlo ni pola sata i odgovorio je. On je isto ovde radio sa mnom, meniskus je operisao i oporavak je radio sa mnom i bio je prezadovoljan.
- A Grof je legenda. Nije voleo teretanu, ali je pošteno rekao igračima ko hoće da može da ide, pa su oni sami birali da li će da dolaze. Ali znao je sa igračima, da napravi atmosferu, da ih nasmeje. Radio je i on vežbe, ali imao je svoj program. Drago mi je što je bolje, čuo sam od ljudi u Rusiji da mu je bolje kičma.
Do 2005. godine je Bata držao teretanu u Šumicama, gde su kod njega na treninge dolazili i igrači Zvezde i Partizana. Znali su da dođu i pred derbi i da bude i po 40 igrača iz svih klubova. Kaže da je tada atmosfera među igračima bila mnogo zdravija, da nije bilo tenzije već su svi zajedno radili.
- Igrači su dolazili kod mene u Šumicama. Boško Janković, Basta, Zdravko Kovačević... kada je bila neka važna utakmica ja sam znao da dođem, bila je gore teretana bokserska i onda sam ih ja zagrevao.
- Teretanu u Šumicama sam držao do neke 2005. godine, Bilo je i po 40 ljudi na jednom treningu, i ujutru i uveče. Dolazili su iz Hrvatske, Crne Gore, znali su Rajo Božović i Bane Smiljanić da dovedu celu ekipu. Banetu Smiljaniću sam zahvalan, jer svuda gde je bio šef stručnog štaba, uvek je mene tražio. Čak je i u Jordanu izgubio posao, jer je od kralja tražio da dođem i ja. Bila je kupljena karta za mene, a ja sam u to vreme ovde bio prebukiran i onda sam dao malo jaču cifru tražio. Bane je pristao na cenu, ali oni ne, pa se onda naljutio na njih i otišao.
VRATIO VIŠE OD 200 IGRAČA OD NAJTEŽIH POVREDA
Teško je i prebrojati koliko je igrača vratio posle najtežih povreda, ima ih više od 200. Dešavalo se da klubovi iz Nemačke i Belgije, koji imaju najsavremeniju opremu i najveće stručnjake, šalju svoje igrače na oporavak kod Bate Radulovića. U Brižu zbog rekordnog opravka Ivana Gvozdenovića i dan danas stoji njegova fotografija u klubu. Uzimao je najdelikatnije slučajeve, opravak igrača koje niko nije smeo da preuzme zbog ozbiljnosti situacije, kao što su bili Nenad Kovačević, Milan Vilotić, Milivoje Vitakić...
- To iskustvo koje sam lično preživeo zbog moje povrede sam prenosio na igrače. Vitakić je recimo lomio jednu istu nogu dva puta na isti datum. Pa Branko Jelić, prednji ukršeni ligament, doveo ga njegov menadžer lično kod mene na svoju ruku, jer nije bio zadovoljan oporavkom. Evandro je bio delikatan jer je, trebalo da operiše desno rame. Prosinečki mi ga je dao u zadatku. Kovačević koji je posle treninga pao na terenu posle treninga, bio je mnogo riskantan zbog problema sa srcem i niko nije hteo da ga prihvati zbog te situacije.
- Marko Perović koji je imao otvoreni prelom, dao sam prognozu da će se rekordno brzo vratiti. Zdravko Kovačević iz Zvezde... Klince više ne mogu da popišem, nisam vodio evidenciju, ne mogu svih ni da se setim... Vilotić isto, bila je delikatna situacija, nije bilo lako, ali je i on bio uporan i imao je karakter i disciplinu.
- Gvozdenović kada je bio u Brižu, brže je ozdravio od Ronalda, za 5 meseci i 15 dana. Bila je zato jedna interesantna situacija, fudbaler Nikola Vujadinović koji je bio dete Zvezde, otišao jednom u Briž zbog prepona, i tamo mu doktori kažu "Pa vi šaljete igrače ovde, a mi kod vas u Srbiju". Onda se njegov otac se začudio, kad je video moje ime tamo, a mi smo prijatelji lični, nije mogao da veruje.
- Purović je bio isto nešto povređen, pa sam ga vratio, nije bilo nešto strašno, ali je rekao posle kod marinaca su lakši treninzi nego kod Bate.
Ipak, Bata posebno ističe Lea Lerinca i Igora Duljaja kao najsvetlije primere rada u teretani i neverovatne fizičke spremnosti.
- Leo Lerinc je moja legenda, on je dizao sve sprave. Bila je jedna scena na derbiju, Trobok iz Partizana ga faulira, sudija mu da žuti karton, a on uzme i radi sklopke iz teretane, pa ustanu i Zvezdaši i Partizanovci. U to vreme je bilo drugačije, dolazili su kod mene i Partizanovci i Zvezdaši i igrači iz drugih ekipa. Tada su pred derbi dolazili svi u teretanu, išli na piće, družili se. Ovo je sada postao rat, to ne valja za omladinu.
- Duljaj i ja smo radili punih 10 godina. On je toliki profesionalac... To najbolje pokazuje kad je bio meč Srbija - Portugalija 2007. godine, tada je bio igrač utakmice i direktno sa stadiona došao na oporavak i da pita šta da radi u Ukrajini. Svako drugi bi otišao u kafanu ili na splav.
Kad smo bili sa Saletom Jankovićem na Kipru, igrali smo protiv Šahtjora, Dinama iz Kijeva i još jednom ekipom. Tada me je Duljaj upoznao sa Srnom, i on se čudio kad je Duljaj dolazio u Šahtjor toliko spreman. I stalno je znao da radi ovde i da napravi bazu pre nego što ode u Šahtjor. On je dolazio da radi ovde kod mene, čak i kada je imao odmor u Šahtjoru.
"DELIJE SU MI BROJ 1 DAN DANAS, VELIKI SU FANATICI ZA RAD"
Godinama radi sa Delijama u kik-boks klubu navijača Zvezde. Što se tiče rada u teretani, Delije su znatno veći fanatici od igrača.
- Delije su mi bile broj 1, a i danas su. Kada je trening u pitanju, fanatici su bili. Marko, Šavija, Gagi... to je bila ekipa koja je gazila, a gazi i danas.
Jesu li veči fanatici navijači ili igrači?
- Navijači.
Iz tabora Partizana sarađivao je sa mnogo fudbalera, osim Duljaja, kod Bate su dolazili Mladen Krstajić, Saša Ćurčić, Simon Vukčević, Sulejmani...
- Ima i iz protivničkog tabora mnogo igrača, Kasun koji je posle povrede vraćen rekordno brzo i imao je najbolje rezultate na testovima, posle toga su i ostali dobili zeleno svetlo. Đani Ćurčić je isto dolazio, čak je i Krstajić jedno vreme radio kod mene u Šumicama. Bio je veliki fudbaler koga ja cenim.
- Zanimljiva je i priča sa Nemanjom Vučićevićem, koji je godinu dana trenirao kod mene i igrao mali fudbal. I ode na probnu utakmicu u Minhen 1860 i da 5 golova na probi, i to izađe u nemačkim novinama. I posle kada je bio u Kelnu, oni ga pošalju kod mene da radi oporavak od meniskusa.
GIDRA JE BIO NAJJAČI SRBIN, JA SAM MATOR OTIŠAO U BOKS
Bata je u početku kao mladić trenirao boks, ali tu nije video perspektivu, jer je kasno ušao u to. U njegovo vreme je ulica bila popularnija, a u ringu je samo usavršio tehniku.
- Amaterski sam trenirao boks. Otišao sam u ring kada sam bio dosta mator, sa 23-24 godine. Više je ulica bila tada popularna. Ovo sam samo usavršio. Da sam mogao da postignem neku karijeru, morao bih da žrtvujem mnogo toga, to je izgubljeno vreme. Nisam video neku ličnu perspektivu tada.
U filmu "Gidra - Rođen kao ratnik", prikazan je i detalj kada Bata prima metak, tako što se bacio pred svog najboljeg prijatelja. I dan danas smatra da je Gidra bio fizički najjači Srbin svih vremena.
- Gidra je bio najjači Srbin, bez obzira na to šta ko misli. Fizički je bio neprevaziđen, mogu da pričaju šta hoće. Jednom prilikom je rekao samo Bata može da me prati, niko više.
(Dušan Uštević)
Povezane vesti
Najveća ispovest do sada: Sve o noći kada je Šijanu ispunio veliku želju, a priča o Šabanu tera suze na oči
Hit scena na konferenciji kad je Rajko postavio pitanje Milojeviću: "Treba da odgovorim kao Sferopulos?"
Šokantne kvote za večiti derbi! Zvezda nikad veći favorit protiv Partizana, crno-beli "poniženi"
Pogledajte reakciju Milojevića na pitanje da li će Zvezda instalirati ometače signala zbog Duljajevog telefona
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Zvezda
Batoni...pre svega jedna postena osoba!Batoni kada kaze nesto za to ti ne trebaju notari,advokati!!Takvi ljudi vise ne postoje!!!Ziv bio legendo!!!
Podelite komentar
Aleksandar
Sve iz glave dolazi... Kada covek pomisli da ne moze vise kad mu je dusa u nosu, e tada moze Jos dva puta toliko... U legiji stranaca kada treba uraditi cuveni mars u pustinji od 200km na plus 50 upravo ti to govore.. samo snagom volje i upornosti Mozes postici sve... Na kraju opet ko ima zdravo telo i vrhunsku kondiciju bice i u glavi zdrav
Podelite komentar
Aki
Da li nesto moze bez naoruzanih, metaka, udaraca, ucenjivaca......dosta vise sa tim.
Podelite komentar