Intervju koji svaki zvezdaš mora da pročita: Upoznajte čoveka iz senke koji je doneo revolucionarne promene crveno-belima!
Milan Kosanović je mnogo više od asistenta Vladana Milojevića. To dobro znaju igrači, navijači delimično, a sada imaju priliku da ga mnogo bolje upoznaju
- Jedna kafa sa emocijama - bila je narudžbina Milana Kosanovića u lokalu u blizini Marakane, pre razgovora za Telegraf koji je pred vama.
Pomalo zbunjena, konobarica je uslišila želju asistentu Vladana Milojevića - ko zna, možda i zaboravivši kako izgleda kada se svoj posao radi sa emocijama.
Preporučujemo
Na Suduvinom stadionu je postao prvak Evrope, sada odatle hoće u Ligu šampiona sa Zvezdom!
Ne stišava se priča o Zvezdinom golu, oglasio se i Radoman: Pogodak je regularan! (VIDEO)
Upravo su one Kosanoviću neizostavan sastojak, ne samo kafe, već svakog trenutka provedenog na terenu, sa klincima, omladincima i seniorima Crvene zvezde.
Već u neobaveznoj konverzaciji pre uključivanja lampice diktafona, fudbalski žar viđen je u rafalnoj i detaljnoj analizi varšavske Legije i Spartaka iz Trnave, pa je bilo jasno da Zvezda unapred nema nikakvu brigu za skauting ko god dođe na megdan, uz startno profesionalno ograđivanje - Prvo da prođemo Suduvu.
Prija mu rad iz senke, tako je sa Veljkom Paunovićem došao do svetske titule na Novom Zelandu, dok je sa Vladanom Milojevićem ušao u Ligu Evrope posle prevaziđenih kvalifikacija sa katastrofalnim koeficijentom, nakon čega smo videli crveno-bele u nokaut fazi Ligi Evrope, gde je samo jedan zicer Aleksandra Pešića delio tim od osmine finala.
Kosanović u Zvezdi proživljava fudbalsku bajku, pa nećemo dužiti sa uvodom, već ćemo reč prepustiti Novosađaninu kome je prijala promena adrese i mnogo veći obim posla, koji se lakše podnese uz neprestane šale i začikavanja koja su sastavni deo Kosanovićevog pristupa.
- Došao sam kao selektor generacije '98, na poziv Zvezdana Terzića, Grofa Božovića i ljudi iz kluba, došao sam ovde sa idejom da nešto promenimo u prelazu iz mlađih selekcija u prvi tim, ja sam pojačao individualni rad i uklapanje u neki sadržaj kako bismo olakšali igračima dodatni rad. Mlađi igrač ima problem jer se treninzi razlikuju, u seniorskom timu su više takmičarskog karaktera, mi imamo tri utakmice nedeljno i jednostavno je prostor za rad jako mali.
- Ideja je bila da napravimo iskorak i što više igrača sačuvamo i da budu u prvom timu. Znao sam sve igrače jer sam 5 godina bio u Savezu i kod Veljka Paunovića asistent, selektor, sve sam to znao, radio sam sa mlađim igračima u Srbiji. Recimo Račić je došao na moju preporuku i još neki igrači su došli u Zvezdu. Posle Božovića sam bio kratko asistent Bošku Đurovskom, posle sam odlučio da preuzmem omladince i napravim selekciju tri godišta, praktično B tim Zvezde u tom trenutku. Kasnije je sve išlo svojim tokom i već godinu dana sam u prvom timu.
Praćenje talenata je ipak lična karta Kosanovića, pa ga mečevi mlađih kategorija uvek "vuku".
- I dalje se baziram na mlade igrače koliko obaveze dozvole, i dalje sa njima sarađujem, individualno i da se neke stvari usavršavaju koliko je moguće. To je nešto što me zaokupljuje jer je Srbija zemlja razvojnih igrača, nemamo ligu koja može takmičenjem da postigne najviši nivo. Mora dodatno da se radi da ne bismo pravili poluproizvode već igrače koji imaju sve više vrlina. Pre svega mislim na taktički rad i analizu, stvari koje mlad igrač mora da iznese, a radne navike su nešto što mora ovde da se promeni. Odlaskom u inostranstvo, vidiš da je stvarno drugačije i bez rada, discipline i sličnih teško da možeš da se nametneš.
Dva igrača iz novozelandske generacije se posebno izdvajaju.
- Zato mi je drago kada vidim Sergeja Milinković-Savića i Mijata Gaćinovića kako su uspeli napravili karijeru samo zato što su bili pripremljeni na žestok rad. Sada su tu Dejan Joveljić, Terzić, verujem da je za Zvezdu merilo da dva do tri igrača po sezoni da se promovišu, to je plan za naredne generacije. Mnogo će značiti Grafičar, treba ga gledati kao Zvezdu B, vode računa o deci na pravom nivou, tamo je Miloje Žižić koji dobro zna šta je razvoj mladog igrača. Verujem da će biti dobar za Nikolića, Bosića, Gavrića, Jankovića, da ne nabrajam, oni će biti pod posebnom kontrolom i kad god budemo mogli, pogledaćemo utakmice Grafičara. To je Zvezdina budućnost.
Nauka je neizostavna u modernom fudbalu, primera radi, Niko Kovač traži od fudbalera svakog dana da vade krv kako bi proverio kapacitete. Koliko Zvezda stiže da isprati ove trendove?
- Razne su metode, laktat je metod koji može da bude merna jedinica oko umora, zamora, međutim, prva stvar koju sam preporučio ljudima ovde je Katapult. Imao sam sreću da sam radio u Vojvodini sa tim, može da izmeri neke stvari i činjenice o kojima stalno pričamo. Znaš kad kažu ’e Zvezda ne može da trči, ovaj ne može ovo’, Katapult omogućava treneru da vidi u kom režimu je igrač radio, da li je trening uspeo, kakav je kvalitet treninga, sve može videti kroz rezultate i brojke. Druga stvar, igrač ne može da vam kaže ’ja sam radio, nisam radio’, kad se sve vidi.
- Olakšava se selekcija igrača. Na primer, ako neko ima 1.2 motor, on ne može da igra u Zvezdi fudbal. Možda je to surovo, ali fudbal je nauka i biznis. Ako imate prave motore, možete da igrate evropski nivo fudbala. Ljudi su to u klubu prihvatili, funkcioniše godinu dana i nešto više to. Posle će se dokupiti još jedan Katapult za omladinsku školu i podeliće se najtalentovanijim igračima, da se oni prate i upoređuju sa rezultatima evropskih utakmica, treninga, mogli bismo tako da napravimo model koji zadovoljava norme Zvezde.
Čini se da jedan aspekt današnjih fudbalskih komentara smeta Kosanoviću...
- Danas je fudbal mnogo složen, mi stalno pričamo o nekim ’50-im godinama, '60-im, '70-im, nije dovoljno doći na trening, odraditi i otići. Fudbal je danas pet-šest sati ozbiljnog posla, napora, oni treba da odu u teretanu, odrade neke analize od sat vremena, da se analitički pristupi nekim stvarima, da uzimaju suplementaciju, sve iziskuje vreme i to je ozbiljan posao, ne može se pristupiti poslovima gde se priča o milionima kao u seriji Više od igre, Montevideo, dođu igrači iz pekare, fabrike, uzmu kopačke i odigraju. To je lepo publici da gleda kao romantični deo, ali danas je fudbal ozbiljan posao i surov, nije prijatno da dođete i čujete 50.000 zvižduka, ali je prelepo kad čujete zadovoljstvo posle dobrog meča.
Da li vam se čini da publika ipak ume da vas isprati i kada ne ide?
- Videlo se sada protiv Suduve, postoje stvari u fudbalu sa kojima je teško edukovati publiku, postoje momenti kada publika sve prepoznaje. Meni je drago što protiv Spartaksa publika na poluvremenu, iako je 0:0, podržala. Svi su očekivali možda 3:0, 5:0, to su tamo neki Letonci, međutim, čuli su se aplauzi podrške. U fudbalu postoji loš dan, loše poluvreme, 15 minuta, 20, to treba prevazići. Krivo mi je što ljudi misle da sa prvom utakmicom odmah počinje vrhunska forma. To ne postoji, nekada su periodi priprema trajali šest do osam nedelja, sada posle 3 i po nedelje imamo takmičarski meč. Iz nedelje u nedelju će to biti bolje, ne zaboravimo da se prošle godine posle dva kola pravila pauza, sad se igra sedam dana. Ali ovo što sad gledamo je pravo merilo Zvezde, Evropa.
Nekada su igrači treninge odrađivali kao neko "moranje", koliko sada vremena provode na stadionu?
- U početku ide sve teže dok igrač ne shvati šta mu sve donosi rad. Teško ubedite igrača, to su takvi karakteri da misle da je igranje za 1. zim Zvezde kraj njihovog usavršavanja. Tek stvari koje se posle dese promene stvar, sad pričam za Radonju pošto je dosta karakterističan primer promašaj protiv CSKA. To je prelomni momenat gde je shvatio da mora da radi dodatno, jer je sve lako rešavao i razmišljao „šta ja imam da radim dodatno“. Kada je promašio i video šta je promašio, rekao je „daj da menjam to i menjam navike“. Najteže je menjati navike, ali to je jedino moguće kada igraš Evropu.
Ovde se poenta izvlači kada se stane uz rame evropskim fudbalskim zvezdama?
- Kad vidiš nekog Volkota, Žirua, najbolje pored sebe. Onda je uživanje kad gledaš sve te igrače na TV-u na Svetskom prvenstvu, i kažeš ja sam sa ovima igrao ravnopravno. Ja sam ovog pretrčao, predriblao, osujetio. Gledaš penale Rusa, šutira Golovin, Smolov, svi igrači protiv kojih si igrao. Gledaš Grankvista i Klaesona, verujem da je 2 posto ljudi znalo te igrače kad su igrali za Krasnodar. Mnogo je igrača koji su bili kvalitetni na Svetskom prvenstvu, i taj element je bitan, da ubedite igrača da radi kako bi im bio uz rame. Navike su čudo, u Srbiji se navike teško menjaju. Ali kada igrači vide da im to donosi aplauz više, premije i nagrade, onda se sve menja i igrač shvata.
- Dobro je što ima dosta igrača koji su doneli iskustvo iz inostranstva. To je normalna stvar, fudbal je posao, ali je bitna i strast kako bi ga radio na najbolji način. Moraš da se raduješ svakom golu, u prijateljskoj, na treningu. Joveljić na treningu broji golove i raduje im se. Tačno vidite zadovoljstvo i nešto što ga vodi, ima strast koju imaju Brazilci, Argentinci, Urugvajci koji dolaze iz male zemlje... Ali ako hoćete igrače koji se bacaju da udare glavom kad se ne razmišlja o posledicama, dovedete takve. Kao u ljubavi i porodici, sve biste uradili da je zaštitite, tako oni štite svoj gol. Atletiko Madrid nije skup vrhunskih znalaca, već vrhunskih takmičara koji daju rezultati.
Da li je Zvezda postala neka vrsta Atletika, u skladu sa svojim mogućnostima?
- Ja volim to poređenje, zato što kod nas u Srbiji ima jedna pogrešna misao. To je trend u Srbiji, volim kako igra Barselona! Volim i ja da snimim "Matriks", kad imam 900 miliona. Ali imam da snimim "Vratiće se rode". Mi smo Vratiće se rodе", mi smo ovo podneblje, nešto što je realno. Treba skupiti najbolje sa ovih prostora i to implementirati u tim. Ova Zvezda ima svoju dušu, takmičarski pristup svemu, u prijateljskom meču i treningu. To pravi razliku i to ljudi polako prepoznaju.
Dotakli smo se Atletika, da li vam je njihov stil zapravo omiljeni?
- Ja volim sve što je novo, da pratim trendove u fudbalu, volim direktan fudbal kod Klopa, volim defanzivu Simeonea... Ljudi moraju da shvate, Zidan je uradio neverovatnu stvar sa Realom, samo zato što je prepoznao šta ovom Realu treba. Treba mu mir u svlačionici, da pusti igrače jer to su neverovatne sujete na tom nivou. Zamislite, trenirate Ronalda i vi mu nešto objašnjavate. Verovatno to shvata kao napad na ličnost, imate Zidana koji je bio po nekim kriterijumima mnogo bolji igrač od Ronalda, ne mislim o učinku nego uticaju na ekipu. Kad kažu ’vidi šta je uradio Ronaldo, nije pružio ruku Zidanu’. E to su ljudi koji prevaziđu tu situaciju, a neprijatna je. Pazi, to je igrač koji je pretrčao 10km, sužena je malo svest, nervni sistem je zamoren, dešavaju se neke stvari, posledice su drugačije, reakcije posle meča.
- Zidan je takve stvari prevazišao i uradio nešto što neće niko, vezao tri Lige šampiona i povukao se kada je izvukao maksimum. Bitno je otići u momentu da uvek možete da se vratite. Postoje segmenti 4-5 vrhunskih ekipa i to je nešto što najviše cenim. Mi stalno pričamo o toj školi Barselone i stalno gubimo vreme pričajući neke stvari, pa i o Ajaksu. Hajde da pričamo o našoj školi i napravimo neki naš tip. Ne možemo mi da budemo Barselona, bio sam tamo dve nedelje i video. Pa što ne napravi sada Barselona novog Ćavija ili Inijestu, nego kupuje Dembelea, Kutinja za 150 miliona, što ne napravi u svojoj školi igrača kad je tako lako. To je ovde zabluda. Zašto sada nema nijednog igrača koji može odmah da uskoči u prvi tim i odgovori svim zahtevima? Alkantara nije mogao iz mlađih da igra, a sada je vrhunski igrač.
Ipak, Zvezda nema mogućnost da kupuje igrače poput Barse, pa se više karata baca na omladinsku školu, ali uz strpljenje.
- To je problem koji mora i Zvezda da shvati, ne može domaći igrač odmah u datom momentu da bude nosilac. Ja bih prvi voleo da je to moguće, postoji fizički, pa psihološki aspekt, pa još neka razmišljanja… Igranje fudbala, a ne takmičenje, to je nešto što igrača od 17 razlikuje od igrača koji ima 30 godina. Samim tim, zabluda je da ćeš odmah moći da staviš Joveljića, Račića… Moraš da doziraš. Jedan Luka Jović je promašio dve šanse u derbiju i bio je otpisan za dobro vreme ovde. Svi ga napljuju, dete to ne može da shvati. To je problem. Lako je reći ‘dođu u La Masiju i izvuci igrača”. Pa ne, kupiće Umtitija, Albu. Nema više ni Ćavija ni Inijeste, ostao je Mesi, Pike, a i Pike je neko ko se vratio tu iz Mančester junajteda. Ja znam celu francusku ekipu '98, '99, znam kako igraju sada i izgledaju, a mi hoćemo da Račić bude gotov odmah. A kada ode u Valensiju I gledamo kako igra protiv Galatasaraja, kažu “jesi video šta uradio”. A prodat je i omalovažavan ovde. On će tek za 2-3 godine biti na pravom nivou.
Kako vam je uspelo da stvorite mentalitet ekipe koja može svima da parira? Sparta Prag je prvo delovala kao bauk, Zvezda se godinama mučila protiv ovakvih ekipa jer nije imala pravi iskorak u Evropi, sada je ekipa protiv Čeha videla da može mnogo?
- To je vrlo bitna stvar, postoji čitava nauka od pravljenja pobedničkog mentaliteta, stava da niko nije bolji od tebe. Možeš da kažeš da su ciljevi realni ili nerealni, protiv Malte je bilo važno samo da se ne obrukamo u 1. kolu prošle godine, a onda kad je došao Keln u poslednjem kolu, „neće biti četvrtka ako ne pobedite“. Biće tog dana šta god da se desi protiv Kelna, ako si dao sve od sebe i sve uradio. Došao je i CSKA, dao si sve od sebe. Nemaš za čime da žališ, sve što si mogao, dao si.
Spomenuli ste sukobe sujeta u Realu, da li ste uspevali da rešite takve probleme u Zvezdi?
- Naravno, bude toga i ovde. Zabluda je ljudi da Konte ne hendluje Bačuaija i Dijega Koštu, u Junajtedu Lukakua, Felainija i Pogbu, ljudi to ne vide jer govore iz našeg aspekta sedenja u kafiću. Tu smo svi isti, gledamo TV. Imaš prvu i šestu englesku ligu, danas je i veština trenera da ishendluje 20 profesionalaca koji zarađuju preko 10 miliona, imaju sve u životu i vi treba da im date taj takmičarski duh, da pobeđuju. To je ona priča „tamo vam predsednik ne kaže ništa“.
- To je isto laž, tamo postoji predsednik koji živi od prodaje i kaže „hajde da ispromovišemo ovog igrača“. Sautempton tamo mora da gurne nekog kako bi ga prodao Junajtedu, imate Hajnkesa koji je sve uspeo, igraju Riberi i Roben, ima Komana i Renata Sančeza. Da ne stavi takve momke ovde, rekli bi svašta. Kod njega igraju najbolji u datom momentu. Ovde treba da budeš mađioničar, da napraviš rezultat, da klub proda igrača, da igraš lepo, da se napališ pred 2.000 u domaćoj ligi i igraš na terenima koji nisu za ozbiljan nivo, i da vas još tamo pljuju i vređaju. Trener treba da bude Mandrak u Srbiji.
Milojević uvek drži gard i odmeren stav, dok ste Vi zaduženi za atmosferu, koja je i među vama kao prvim saradnicima uvek odlična. Da li je došlo do neke prirodne podele uloga na "dobrog i lošeg policajca"?
- Sve je timski rad, svako mora da nađe svoju ulogu koja mu je data, ja se možda ponašam drugačije, isto kao što se stariji igrač ne ponaša kao mlađi. Tako je i ovde, sad je štab pun ljudi gde svako tačno zna šta je je čiji deo posla i to sprovodi kroz zahteve. Taj deo „dobar i loš policajac“ se spontano dešava, funkcija šefa štaba je da se izdigne iznad cele situacije, a asistenti kreiraju duh i njima se lakše poveravaju, tako je verovatno i u svakoj firmi gde funkcionišeš lakše sa nekim ko ti je po funkciji bliži.
- Imam možda neposredniji kontakt, ali to je ogledalo dobrog rada i saradnje. I Milojević i ja smo ljudi koji su radili sa mlađim selekcijama, kroz to možeš naučiti posao, ne samo radeći sa vrhunskim igračima. Kad posmatrate mlađe, imate iskustveni deo kako se dolazi do toga da neko bude vrhunski. Strašna je anegdota Duška Vujoševića sa jednog košarkaškog predavanja. Naveo je primer Dražena Dalipagića koji je kao trener radio u Italiji, neki igrač je promašivao trojke, a onda je Praja došao u kožnoj jakni, poluspuštenoj i ležernoj, šutirao je i pogađao. Sve je to u redu, ali on ne igra više. On treba da objasni igraču tehniku izbačaja, položaj ruke, u tome se ogleda vrhunski trener, da objasni, pokaže, da igrač to sprovede. To što ti možeš, to je nešto završeno, to što igrač može da sprovede, to je delo tvoje.
Postoji i malo "omladinsko" rivalstvo Milojevića i Kosanovića.
- Ceo štab ima svoj način šale, duhovitosti, godišta su nam slična, sličan nam je razvojni put, prošli smo omladinske selekcije, na kraju je bio Milojević prvak Srbije jednom, ja dva puta sa omladincima. Zato ga peckam, ne možeš ovde da me prevaziđeš jer se ne vraćaš na rad sa njima. To je šala sve, igrači prepoznaju, publika. Šef štaba je neko ko je prvi na udaru, kritikama, i to zavisi od prirode. Neko je otvoreniji, neko zatvoreniji. On je takav, ja za sebe nekad mislim da sam previše opušten, možda to nije dobro.
Pojedini igrači barijevske generacije davno su priznali da je rad na treninzima promenio dolazak Miodraga Belodedića. On je na trening dolazio i po sat i po ranije da se samo zagreje, pa su drugi ispratili njegov primer i to se višestruko svima isplatilo. Da li sada viđate to?
- U poslednje vreme se dešava da igrači dolaze maltene u isto vreme kao i mi. To znači da su shvatili kako je priprema za trening veoma važna stvar. U vrhunskim klubovima, taj prvi uvodni deo koji mi imamo, ne postoji. Tamo je igrač dužan da dođe spreman, ali mislim da je Zvezda na dobrom putu da napravi teretanu odmah po izlasku na teren, medicinski blok gde će igrač moći da dođe ranije sat i po. U vrhunskom klubu dođeš na doručak, odradiš sve što treba, onda dodatne i individualne stvari. Nema one „svi trčimo i radimo isto“. Verujem da će kroz pet godina biti kao u ragbiju, imaćeš defanzivnog trenera, ofanzivnog, radiće se 2 dana u nedelji individualno, 3 timski. Različiti igrači imaju različite zahteve i trčanje, tehničke elemente.
Deca danas često više vole Mesija i Ronalda nego Zvezdu i Partizan. Da li se ta situacija malo promenila posle evropskog uspeha?
- Znam po broju dresova, sad ga svi traže, nije tako bilo kad sam došao. To pokazuje da se neke stvari menjaju na bolje. Kad neko gleda tog Žirua, divi mu se, ali onda vidi da neko naš može da se nosi sa njim. Pa onda kaže, pa ovaj je dobar! Menja se svest ljudi, dece, danas klinci kažu „molim vas uđite u Ligu šampiona da ubace Zvezdu na FIFA 19“. To pokazuje neki nivo, Zvezda jeste bila velika i biće, ali moramo da budemo svesni da se vreme promenilo. Zvezda je igrala protiv tri stranca Milana, danas igrate protiv Maltežana koji imaju 9 stranaca. Letonska ekipa nije letonska ekipa, imaju mešavinu. Igramo protiv Kipra, kakav bre Kipar, imaju Brazilaca i Portugalaca, Kiprana jer moraju.
Ipak, postoji jedna naša mentalitetska mana...
- Ronaldo u svetu za dan proda 50 miliona dresova, ovde bi trebalo da idu kao alva, ali opet imaš ljude koji pitaju „je l’ možeš da mi daš, pokloniš“. Ljudi ovde vole da dobiju, ne vole da kupe. Vole kad je džabe ulaz, a 300 dinara kad treba da se izdvoji za kartu... Ja stalno govorim da neću poklanjati karte. Pitaju se kako nema klub 2 miliona da dovede igrača? Kupi kartu pa ćeš doprineti. Postoje 4 stvari koje klub naplaćuje, prodaja dresova, TV prava, prodaja igrača i sve te stvari sitne. Mi imamo samo prodaju igrača, imamo sreću da smo dobili interesantnu grupu prošle godine. Nadam se Ligi šampiona, da se to podigne na viši nivo. Kada godišnja karta košta 6.000, to je 50 evra. U Londonu utakmica Čelsija košta 70 funti. Pre će čovek otići da ih gleda protiv VBA, to smo mi. Ne shvatamo da možeš za 50 evra da gledaš utakmice cele godine, a Zvezda se ne gleda zbog protvnika.
Šta vam je najupečatljivije iz prethodne sezone u Ligi Evrope?
- Grupnu fazu nisam doživeo navijački jer sam Krasnodar doživeo kao vrhunac svega. Takav naboj, nogom preko ograde stoje ljudi, i taj naboj kad je sudija svirao kraj... Izlazak iz tunela, vidite ljude koji kao da su u Areni i čekaju da se završi uz Ave Cezare. Taj meč se nije mogao izgubiti, daj Bože da će se tako nešto ponoviti ulaskom u Ligu šampiona.
Da li su društvene mreže boljka?
- Stalno o tome pričam, ali ja to kod kuće svom detetu ne mogu da objasnim. Igračima stalno govorim da izbegavaju neke stvari, ja ne vidim potrebu da nekom objasniš gde si bio. Ja razumem da od toga zarađuješ, pratioci, reklame, oglašivači... Ali da neko kaže šta je obukao, gde je bio, šta je popio i jeo, kako vozi auto 140 ili 200. Šilji Pešiću sam probao da ukažem neke stvari. Imate igrače koji pročitaju neke komentare. Sedi čovek, nije ni gledao utakmicu, hejtuje sam sebe i svoj život, i sad čitaš nekog luzera i komentar te pogodi posle promašaja protiv CSKA. Dešava se to da si se ubedačio jer je Pera, Đoka, Mika koji stoji iza anonimnog naloga nešto napisao. Kao kad ti neko u masi u 50.000 ljudi kaže „ua“. Trudim se da objasnim kako nije bitno da li si izašao....
- Nekada je druženje bilo drugačije, igrale su se karte, jamb, pričali vicevi, sada su svi na telefonu. Ne postoji šansa da vi vidite grupu od sedam igrača, a da neko nema telefon. Tražili smo pametne telefone, gledajmo. Instagram, pa u lajvu sam, nisam u lajvu... Ukinuo sam FB jer sam shvatio da postajem zavisnik, ne koristim ništa osim Vibera.
Dopiru li vaše reči do igrača?
- Saslušaju me, ali teško. "Jeste, u pravu si", ali kad sednu u auto i zove devojka, zaborave na sve. Oni mame ljude da se to prati, ako se ne objavi, možda se neće javiti ona Samsung ili Ajfon, pa će se javiti drugome. One lajkuju sve potencijalne žrtve, pa moraju da budu u toku. (smeh)
Da li se Radonjić konačno uozbiljio, shodno onoj priči posle CSKA?
- On će se verovatno uozbiljiti kada završi karijeru. On kao da je u osnovnoj školi, završio je, srednju je upisao sada. Radonja je neko ko je prirodnim talentom rešavao stvari u životu, a kako se popeo na viši nivo, shvatio je da mora više. Kao Super Mario, moraš da guraš onog Brku i rušiš, ali kada moraš na viši nivo, imaš veštine i moraš da ih primenjuješ. Golovi su tu, oslikavaju sazrevanje. Kada to bude ponavljao u kontinuitetu, kada bude zahtevao od sebe da na svakom treningu bude maksimalan, tad će biti pravi Radonja. Dotle ćemo pričati o Radonji koji ima puno da radi.
Vi ste često igrali mali fudbal, koliko se može odatle preneti na veliki teren?
- Mali fudbal se dosta promenio, ja sam više igrao ispred zgrade, tu se pravi pobednički mentalitet. Siđeš u 5 popodne, ispadneš i sledeći put pikaš tek u pola 8. I onda gledaš da igraš što više, da se oznojiš, pa da ideš kući. Izgubio se vic, šarm koji je mali fudbal imao, ti kao klinac kad igraš protiv velikog, moraš da probaš neku foru. Danas se sve igra uvežbano, nekad se gurala lopta iz prve, gledalo da li golman namešta zid. Igrači su pre igrali fudbal i paralelno mali fudbal. Danas u školskim dvorištima teško da ćeš videti dve ekipe, rekreacije su jako retke, pa su ljudi otuđeni i idu na tenis. I ja tražim od igrača trik i kreativnost, naravno u službi ekipe, ne zabave.
Takav trik se viđa upravo kod Radonjića...
- Radonja ima jedan „Nejmar idol“, a kad mu kažeš koliko Nejmar izgubi lopti, on kaže „dobro, Nejmar je Nejmar“. Da bi postao Nejmar, moraš da rešiš 200 utakmica, a on još nije i kad bude rešio 200, ja ću skinuti kapu. Ovo Svetsko pokazuje sve, ko je pobedio, Francuska sa Mbapeom, Pogbom i ostalima gde niko ne iskače. Nije pobedio Ronaldo ili Mesi, Kutinjo, nego timska ekipa gde su svi bili podređeni kolektivu. To su uradili Modrić i Rakitić, koji je odradio prljavi deo posla, iako je mogao da kaže „ja sam igrač Barse, umetnik“. Svi su bili u službi ekipe. Meni je Belgija najviše ležala jer je menjala stilove i formacije, menjala se ofanziva i najviše su problema napravili Francuskoj. Trebalo je da to bude finale po učinku ekipa na takmičenju.
Nezaobilazna tema je Sergej Milinković-Savić. Sarađivali ste sa njim i u Vojvodini i u reprezentaciji, kako gledate na njegovu situaciju, nastup na Mundijalu i priču o vrtoglavim ciframa?
- U Srbiji vlada i dalje mišljenje da je on igrač koji prođe 10 igrača i da gol. Sergej je igrač koji igra u Laciju sa Imobileom, u veznom redu i ima dubinu i pas u prostor, ume da iskreira akciju za drugog i to može da iskoristi, traži igrača koji je brz. Mi vičemo „vredi 150 miliona jer predribla osam igrača“, to je laž. Druga stvar, Sergej treba da se vadi kad ne može da igra. Na SP, Sergej je zamenjen u svakom meču. Njegova telesna kompozicija i figura ima momenata kada opada, kad mora da se zameni. Menjaju ga u Laciju, iako ima i tamo 13,6 do 14km pretrčanih - kaže Kosanović pre prelaska na samu strukturu veznog reda.
- Vi danas imate parove u sredini koji su kompatibilni, retko ko igra sa zadnja dva vezna klasična, mi moramo da pratimo šta diktira savremeni fudbal, brzinu veznih igrača. Meni se sviđaju Maksa i Lukić, za kog mislim da će biti jedan od najboljih. Svako vreme ima svoje igrače, ne bih voleo da se mešam, ali mislim da je Nenad Krstičić, žao mi je što nije igrao, takav box to box je trebao, to su danas vezni igrači, ne neko ko ne pređe pola, nego igra od 16 do 16. Takvi imaju prođu i moramo da pratimo trendove i pravimo selekciju. Nismo mi ti koji diktiraju, već Evrope. Sergej je protiv Kostarike dao dve gol lopte za Mitrovića, to je Sergej. On svoje kvalitete zna da pokaže kada ima adaptiranu ekipu. U našem timu imaš igrače koji traže loptu u noge, a on je daje u prostor. To je nemoguće, nismo kompatibilni. Da li je igrač koji može da se podredi kolektivu? Apsolutno, ali moraš da mu nađeš ulogu.
Ima sigurno žala i što Mijat Gaćinović nije dobio mesto u mundijalskom avionu?
- Ne mogu da opišem koliko mi je žao, dečko je uvek spreman za 1000 posto, da odigra bilo koju poziciju, brzinom i kreativnošću može mnogo. On živi život koji je preko strasti za fudbal. U Nemačkoj je rešio finale Kupa, dao gol Bajernu, došao je sa vrhunca sezone i pobedničkim mentalitetom, čeka pripreme reprezentacije i ne ide na Svetsko. Žao mi je, ali stručni štab je znao najbolje šta mu treba. Nije kritika, samo mi je žao njega kao igrača.
Kada ćemo promeniti trend da pravimo samo štopere, dok kaskamo u kreativcima i napadačima?
- Pogledajte samo vezni red Hrvatske, napad, stalno pričam o trenerskom nivou. Ovde ćete najlakše da se odbranite sa 9 igrača i kažete „igrao sam utakmicu“. Ponosan sam što sam imao jednog Miću Ivanića, Sergeja, Mijata, Kosovića, naravno druge poput Melega, Srbiji fale vezni i napadači. Sada kad treba da dovedeš špica, svi vičemo kojeg ćemo stranca. Ne možemo domaćeg, zato mi je krivo što Luka Jović nije ostao da da sada 30 golova.
Zato će se u Zvezdi sada sa posebnom pažnjom raditi na Dejanu Joveljiću.
- Nemamo strpljenja, zato imam želju da spasim Joveljića od svih preranih stvari. Njemu stalno govorim, sačekaj, tvoja godina je 2020. Brzo prolazi vreme u fudbalu, ljudi ne shvate kako brzo vreme prođe, naročito kad imaš mnogo utakmica i igraš stalno. Imao sam situaciju da Sergej ne može da trči na treningu, a sada je izvajan. Nije bitno koliko košta, nije stvar kvaliteta da li vredi 100 miliona, nego industrije koja prodaje i dresove, suvenire... Niko ne vredi 200 miliona ako mene pitaš. Kažu „ma Keln ne vredi“, a oni platili igrača 17 miliona, nama je to ceo budžet. Pa onda kažu, normalno je da dobiješ Keln, to smo mi. Nismo realni.
Šta vas najviše pogađa u roditeljskom odnosu prema deci, svedok ste da dosta njih dolazi na treninge i mečeve i gleda dete kao džak novca, zalog za budućnost, igrača boljeg od Mesija?
- Šta me najviše pogađa, imam sina u lokalnom klubu Indeks, gde sam počeo kao trener i gde sam igrao. Pogađaju me 2 razloga. Stalno pričam, imam kuma i vellikog prijatelja advokata. Stalno priča što ne stavite ovog, onog, promeniš ovo... Pitam ga je l’ pustiš u sudnici pripravnika ili ti ideš? – Pa ja. – Pa što ne pustiš malo pripravnika pa da vidiš kako se vodi slučaj. Daj klincu da vodi kafić od 16 godina.
- Ovde pametuju za fudbal, svi znaju, imate razloge zašto nisam postao fudbaler. Pa bio sam bolji, ali ćale mi nije dao da treniram. Drugi kaže da se povredio, treći kaže da je voleo da izlazi, četvrti da nekog drugog gurali. To me strahovito nervira jer se svi razumeju i misle da im je dolaskom na utakmicu otvoreno pravo. Razumem delom, danas se plaća članarina i ljudi misle da time mogu da se mešaju u funkcionisanje sistema i škole. Druga stvar je "moj mali je dobar", on vidi 20 godina svog mukotrpnog rada kroz zaradu jednog fudbalera i pravi projekat neke budućnosti. Škola onda nije merilo nego koliko ćeš para zaraditi. Onda se to preliva u fudbal i to je problem mlađih selekcija, u određenom momentu se pojavi veliki novac i igrač izgubi realnost. U vaterpolu uzmeš 150.000 i moraš da radiš posle karijere. U fudbalu gledaš da zaradiš da posle karijere ne bi radio. To je problem glave i daljeg životnog razvoja.
Šta može da pomogne?
- Samo izolovanost može da pomogne, a to je problem. Da žive u kampu, da su odvojeni, zato ja volim pripreme.
Kakav su utisak na vas ostavili Strahinja Eraković i Veljko Nikolić kao mlađe uzdanice?
- To su recimo primeri kako treba da izgledaju igrači mlađih kategorija, sa radnim navikama koje će steći, sigurno su pikovi narednog perioda, mogu da budu standardni i nosioci. Posmatram ih kao kad spremate nekog talentovanog da radi kod vas na fakultetu, pa neka IT firma hoće da ga uzme, a vi morate da se borite da ga zadržite. Oni imaju taj kvalitet - bila je završna poruka Kosanovića, koji je posle razgovora, ne morate pogađati - otišao nazad na Marakanu.
VIDEO - Fudbaleri Zvezde putuju u Litvaniju
(B. Vinulović)
Povezane vesti
Karte za duel sa Vojvodinom i na Marakani: Evo kada počinje prodaja
Nisu srpski fudbal samo Zvezda i Partizan...
Milojevića mora da brine tih 0/28, ali barem sada razumemo onu njegovu izjavu iz decembra
Prvi fudbaler Partizana koji se oglasio posle poraza od Zvezde: "Mi smo jaki, dižemo glavu visoko"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
357
Sa VELIKIM zadovoljstvom sam procitao ovaj intervju! Svaka cast gospodine Kosanovicu! Zelim vama i vasim pulenima puno uspeha i da dodjete do zeljenog cilja! Liga sampiona i da nam stvorite sto vise vrhunskih igraca za reprezentaciju! Sve najbolje u daljem radu!
Podelite komentar
Stole
Svaka čast za intervju. Dugo nisam čitao strucnije izlaganje o fudbalu. Dosta kafanskih priča i lupetanja. Samo struka Srbiju spašava Ovaj čovek će brzo u inostranstvo da ode jer tamo prepoznaju kvalitet. Zvezdo zadrži ceo stručni štab dugo dugo. Samo napred gde.ti igraš tu smo mi
Podelite komentar
Knin
Svaka cast legendo, samo napred u daljem radu, nadam se da ce isti struci stab i uprava voditi zvezdu jos dugo!
Podelite komentar