• 6

Ako neko proba da otme novčanik ili tebe, ne opiri se: Bio sam na stadionu Boke Juniors i osetio moć La Bombonjere! (FOTO)

Strast, ljubav, život - Tako bi vam Argentinci opisali svoj doživljaj fudbala

  • 6

Buenos Ajres. Prestonica tanga, grad gde ćete probati verovatno najbolju govedinu na svetu, mesto velikih političkih i socijalnih previranja ali pre svega, sedište jednog svetskih hramova fudbala - stadiona Alberto J. Armando, nama mnogo poznatijeg i omiljenijeg pod imenom La Bombonjera na kojem igra čuvena Boka Juniors. 

Stadion Boke  zvanično je otvoren 25. maja 1940 prijateljskom utakmicom sa San Lorencom, u kojoj je domaćin pobedio 2:0. Od tada do danas strast prema fudbalu i Boki konstantno je rasla, baš kao i sam stadion koji je u dva navrata dograđivan. Drugi nivo "nikao" je pri kraju 1941. godine, da bi, konačni, treći nivo izgrađen 1953. Ono što je posebno zanimljivo, stadion ima samo tri tribine i malu VIP ložu i obelisk na četvrtoj strani zbog nedostatka prostora koji sužavaju zgrade i ulice oko samog zdanja.

Krcat stadion Boke Juniors; Foto: Guliver/Adrian Farias/Getty Images

Kvart Boka i stadion La Bombonjera; Foto: Prensa Boca Juniors / Javier García Martino

Čuveno zdanje je moj prvi i glavni cilj dolaska u Argentinu, iako nije ni malo lako probiti se do njega. Na samom temrinalu, pokušavam da se nagodim sa taksistima za cenu vožnje. Temperamentni Argentinci za volanom, insistiraju na tome da mi pokažu ceo grad, naravno za mnogo veći novac. Konačno, imao sam sreće zbog taksiste koji je vatreni navijač Boke i...Đokovića, kada ne igra protiv Del Potra.

Dok me zafrkava za fudbal i poraz od 6-0 na Mundijalu 2006. godine, vozi direktno prema stadionu. Priča mi o gradu, i naravno o Boki i ljubavi prema fudbalu, koja Argentincima, bez obzira na klub za koji navijaju, ne manjka.

- Ja sam ti sa severa Argentine, ali za Boku navijam od malih nogu. Ne propuštam ni jednu utakmicu bez obzira na obaveze. Kada moj klub igra ne radim, a navijače Rivera vozim samo kada nisu u dresu kluba. Tako sam odlučio posle nedavnog finala koji su nam prosto oteli "Milioneri". Da se nije igralo u Madridu, Boka bi osvojila Kopa Libertadores sigurno - ubeđuje me taksista Oskar.

Da podsetim, prvi meč je završen rezultatom 2:2 i gol u gostima nije važio u finalu ovog takmičenja pred revanš. Posle druge utakmice, Kopa Libertadores osvojio je River Plejt u susretu koji je zbog nereda navijača i odlaganja odigran u Španiji. Bilo je 3:1 (0:1) i taj rezultat dugo će boleti kako mog taksistu tako i "sirotinjsku" stranu Buenos Ajresa.

VIDEO: Navijači prate Boku na Kopa Libertadores

Po njegovoj tvrdnji, rivalitet dva kluba je nezamisliv i može da ga razume samo pravi Argentinac. pola grada navija za Boku dok je druga polovina na "pogrešnoj strani" River Plejta. Takođe, otkriva mi da je u planu bila izgradnja velikog stadiona 70'ih godina kapaciteta 140.000 mesta ali je usled političkih i ekonomskih previranja taj plan na žalost propao.

- Stadion je 1986. promenio ime u Alberto J. Armando, u čast jedne od ikona kluba, međutim među fanovima je do dan danas ostalo popularno i zvučnije ime - La Bombonjera. Ovaj deo grada u kome se nalazi stadion i po kome klub ima ime, Boka, ustvari je radnički deo grada i ima negativnu reputaciju, a ako neko pokuša da ti otme kameru, novčanik ili tebe, ne opiri se. Zabeleženi su slučajevi gde su turisti bili ozbiljnije povređeni. Uostalom, videli ste šta je bilo tokom finala Kopa Libertadores. U Buenos Ajresu ništa nije nemoguće - kaže dok mu plaćam pristojnu svotu novca na kraju vožnje.

Kvart boka išaran je grafitima koji pokazuju pripadnost klubu; Foto: Telegraf.rs

I zaista, pri prilasku kvartu "Boka" po jasnim fudbalskim grafitima, po gotovo svim zgradama i zidovima, jasno se naznačava da ovaj deo pripada pravim navijačima. Srećom Oskar me ostavlja ispred ulaza u muzej, koji se nalazi u sklopu stadiona, a red od desetak metara obećava čekanje.

Ipak, vredelo je. Postoje tri vrste karata koje se mogu kupiti, osnovna koja košta desetak dolara, potom ona sa obilaskom svlačionica, oko petnaest, i VIP tura oko 20 dolara. Inače, ovo su cene za turiste koje su oko 30 posto skuplje nego za lokalno stanovništvo koje, kako mi kažu dolazi barem jednom mesečno, ako ne i češće na stadion kako bi uživalo na "Boki" i ujedno pomoglo finansijksi klubu.

Iznad biletarnice veliki panel sa dresovima i brojevima trenutne postave Boke prvi je privukao pažnju. Sa leve strane je prodavnica sa suvenirima, gde zgodne Argentinke pomažu posetiocima koliko god mogu.

Dresovi kluba kroz istoriju; Foto: Telegraf.rs

Ulaz u muzej; Foto: Telegraf.rs

I onda, svakom pravom navijaču kluba steže se knedla u grlu. Jedno pored drugog poređani Batistutina originalna upisnica u klub iz 1990. godine, Maradonin potpisani dres, ogroman zid sa imenima svih igrača koji su igrazli za klub i pregršt ličnih predmeta koji su pripadali najvećim fudbalskih imena u istoriji ovog sporta. To su samo neke od stvari koje ostavljaju bez daha.

Upisnica kluba Gabrijela Batistute; Foto: Telegraf.rs

Potpisan dres Maradone; Foto: Telegraf.rs

Naravno, na ovom putu kroz fudbalsku istoriju izloženi su dresovi koje je klub menjao od osnivenja do danas. U središnjem delu muzeja se nalazi pozebna sala, Los Idolos, sala velikana gde se na svakih pola sata pušta desetominutna projekcija o velikanima kluba, dok se na drugoj strani nalazi još jedna manja sala u obliku fudbalske lopte gde se takođe na svakih pola sata pušta film o istoriji i vrednostima kluba.

VIDEO: Da li je ovo najveći derbi na svetu? Boka i River remizirali, planeta se divila

Penjem se na sprat gde me dočekuje prava poslastica za sve ljubitelje najbitnije sporedne stvari na svetu. Svi veliki svetski i kontinentalni trofeji koje je ovaj izuzetni klub, osvojio tokom svoje istorije. Tojota Kup, Kopa Libertadores, Južnoamerički kup, Interkontinentalni kup stoje jedan do drugog, u staklenim vitrinama sa godinama osvajanja, kao podsetnik o veličini i uspehu.

Klub je pun trofeja; Foto: Telegraf.rs

Stadion kao i muzej ostavljaju bez daha svakog turistu; Foto: Telegraf.rs

Brojni rekviziti poznatih fudbalera kluba; Foto: Telegraf.rs

Foto: Telegraf.rs

U ovom delu se, ujedno, nalazi i izlaz na tribine gde se konačno može ugledati ono zbog čega sam i ovde - stadion. Bez obzira što se ne igra utakmica oseća se neka posebna fudbalska strast i energija koja se iskreno, i ne može bas opisati dok se ne oseti na svojoj koži.

Foto: Telegraf.rs

Foto: Telegraf.rs

Ovako tribina izgleda tokom meča: Foto: AP/Tanjug

Upravo tu, na tribini, se možda i najbolje može opisati ljubav i strast koju ovi ljudi imaju prema svom klubu. Naime, od velikog broja ljudi koji se nalazi oko mene, polako, kroz razgovor sa jednim gospodinom shvatam, da, u stvari, dobar deo njih uopšte nisu turisti, već ljubitelji kluba, o kojima mi je taksista pričao. Oni dolaze na stadion i kada nema utakmica, i to, radi čistog uživanja.

- Moj desetogodišnji sin navija za Boku Juniors, dok sam ja navijač Rivera. Svake subote umesto u park dovodim sina na stadion. Umemo da se posvađamo samo kada naši klubovi igraju jedan protiv drugog, tada smo samo navijači - priča mi kroz smeh i dodaje:

- Maradona, Batistuta, Tevez.... i golovi koje gleda na Ju-tjubu su pomogli mom junioru da me ne posluša i navija za River. Ipak, volim ga, ako je La Bandos. Zato i idemo na utakmice oba tima.

VIDEO: Gorela je Aregentina: 60.000 navijača u nikad luđoj atmosferi dočekalo svoje ljubimce

Posle kraćeg zadržavanja sa ovim, meni čudnim, navijačkim duom i doze čistog hedonizma koju pruža samo sedenje na tribini, krenuo sam dalje, i to, po  trotoaru obeleženom zvezdama sa imenima legendi kluba po ugledu na čuveni holivudski bulevar slavnih.

Foto: Telegraf.rs

Foto: Telegraf.rs

Na izlazu mi preporučuju da definitivno moram da posetim čuvenu ulicu Kaminito, kulturoloski centar Buenos Ajresa, gde se najbolje može doživeti duh i energija ovog grada koji zaista pleni svojom lepotom i besprekornošću.

Po savetu produžavam ka ulici gde se, malo pre "kulture" odlučujem za kafanu. Hrana je slična našoj, što je svakako olakšavajuća okolnost kada ste hiiljadama kilometara daleko od kuće. Naručujem i dobijam, moram priznati jednu od najboljih goveđih šnicli koje sam u životu probao i, naravno, autentično litarsko Quilmes pivo koje je dugo sponzor i zaštitni znak Boke. A kako drugačije? Ipak je Buenos Ajres grad koji živi fudbal i koji svakako treba posetiti.

Foto: Telegraf.rs

Foto: Telegraf.rs

Foto: Telegraf.rs

(O.D.)

Komentari

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima