• 21

Preživeli su pakao i Malatiju, ali Savo mora jednu stvar da utuvi igračima u glave (VIDEO)

Iz pustinje se vraćaju poraženi, ali je bitno ono što kaže tefter...

  • 21

A on kaže da je Partizan je u plej-of kvalifikacija za Ligu Evrope prošao na jedvite jade, iako je pred revanš sa turskom Malatijom ona već bila prežaljena u očima navijača srpskog kluba.

To je ono što je podvučeno za sada, dva dana nakon što je crno-bela ekspedicija krenula na put dug oko 1700, 1800 kilometara prema istočnom kraju Turske, ne tako daleko od granice sa Sirijom.

Savo Milošević će kao trener imati štošta još da zapiše u tefteru. Pred put je već na aerodromu delovalo kao da trener crno-belih u podsvetsti negde ima bojazan šta bi moglo da se desi ako stvari krenu naopako, mada se trudio da izgleda maksimalno opušten.

Savo Milošević

Printskrin: Telegraf

I stvari su krenule po zlu na najgori mogući način i u najgorem mogućem trenutku – greškom golmana na početku utakmice.Još kad je taj golman jedan od najiskusnijih u ekipi – belaj!

Sve postaje nesigurnije i „škripi“ kad procuri najosetljivija pozicija na terenu. Izgleda da jedino u glavi Stojkovića nije škripalo koji je nastavio da igra gotovo kao da se kiks nije ni desio i da nije "zaplivao" poput početnika.

Rani gol je osokolio igrače Malatije, dok su navijače na tribinama organizatori već zagrejali turskim melosom i zurlama.

Atmosfera je zbog toga u "limenci" stadiona Malatija arena, koji prima 25 - 27 hiljada ljudi, podsećala na neku akcionu scenu iz Aladina i čarobne lampe.

Još kad se na sve to dodaju visoka temperatura i vazduh koji prži usred kamenite pustare, postaje jasno zašto su crno-beli mogli da se spreme za Malatiju taktički, ali o ovim ostalim faktorima nisu mogli da znaju mnogo.

Grad pre meča osećaj da toliko „grize“ za fudbal nije odavao. U njemu niste mogli da vidite najave, bilborde, pozive vlasnika lokala da kod njih gledate utakmicu sa Partizanom. Ništa!

A FK Malatija pritom ima svoj sokak u centru kod Jeni džamije. Jedina naznaka da se nešto dešava je bio red za karte kod zvaničnog šopa ekipe.

Taj red se dobrih 45 minuta (koliko smo mi iz prikrajka pratili) nije skraćivao. I zanimljivo i čudno... Ta slika "nezainteresovanosti" se menja na putu do stadiona.

Novinarske ekipe i prijatelji Partizana su imali policijsku pratnju i tu se već jasno videlo ono što čeka srpski tim.

Policajac sa desne strane busa vozi na motoru, a pet metara ispred njega čovek do pojasa izašao kroz suvozačev prozor na autu i pokazuje šal i još štošta nama iz autobusa misleći da smo igrači Partizana.

Na sve to, opisana muzika samo je pojačala utisak u nekoj pesmi u kojoj se mogla čuti i poznati uzvik "Alahu ekber, Alahu ekber".

U jednom trenutku se i potpredsednik Partizana Vladimir Vuletić u novinarskom boksu začudio muzikom i atmosferom, ali ga je zabavljala.

Sva ta zabava prestala je u sedmom minutu kada je Jahović glavom prebacio Stojkovića i pogodio za 1:0. Milošević je uz gol-aut liniju uglavnom bio smiren i nije "talasao", što se ne može reći za njegovog kolegu sa klupe turskog tima.

Savo Milošević

Foto: partizan.rs

On je namirisao krv, jer je Tore vez’o po desnoj strani, odlično se ubacivao, pravio probleme odbrani Partizana, a onda doveo i do "eksplozije" svog trenera.

Strahinja Pavlović je nedugo nakon primljenog gola bio uz Torea, kada se učinilo da je igrao rukom u svom kaznenom prostoru.

Grupica navijača Partizana koja je bila u "kavezu" iza gola svog tima se tog trenutka "sledila" jer je izgledalo kao penal i zicer da Malatija neočekivano i ekspresno obezbedi rezultat koji bi je odveo dalje.

Sudija nije svirao ništa, pa je Sergen Jalčin eksplodirao pored aut linije. On i čitava njegova klupa su skočili i krenuli u napade na četvrtog sudiju tako da je i glavni prišao da smiruje stvari.

To jasno pokazuje koliko su domaćini bili naelektrisani. Ovo je moglo da se "napipa" i među turskim kolegama u novinarskoj loži jer su svaki opasan potez (pa promašaj) Malatije pratili burnim reakcijama i lupanjem po stolovima ili ogradi pored.

Kao da se igra na život i smrt. Jedan od tamošnjih novinara se umalo potukao sa čovekom iz bara u poluvremenu jer nije dobio traženo piće kada ga je tražio.

Kada je Umar Sadik u finišu prvog poluvremena promašio veliku šansu za Partizan, iz turskog dela boksa se otegao jedan dug uzdah olakšanja.

Možda je Malatija, petoplasirani tim turskog šampionata igrala za plej-of Lige Evrope ali je sve ukazivalo na to da igra za polufinale ili finale Lige šampiona.

Turci su jednostavno takav utisak ostavljali na stadionu, dosta je tu agresivnosti moglo da se vidi... kako je meč odmicao i tenzija svuda okolo terena je rasla, a navijači bi zaćutali tek nakratko pre nego bi nastavili da pevaju ili uglavnom zvižde protivnicima.

U tim kratkim pauzama mogli su da se čuju Grobari koji su pevali svom timu, ali i poznatu poruku da je Kosovo – Srbija.

Partizan je do kraja nekim čudom uspeo da se sačuva, a Stojković je u 77. minutu od mogućeg tragičara izrastao u junaka meča kada je Malatiji skinuo zicer posle nedosuđenog ofsajda.

Prema njemu su nakon toga počele da lete flašice koje su preletale prečku, ali ga nisu pogodile. Do tog trenutka skrivana pirotehnika počela je da se pali, pa je pred njegov gol palo i nekoliko petardi, a iza gola baklja.

Stojković je ostao smiren, Pavlović, Urošević, Miletić i ostali takođe i crno-beli su ušli u poslednjih desetak minuta meča kada su mogli da "štrpnu" poneki minut prekidima zbog povreda ili grčeva.

- Siguran sam 100 posto da nam nije dosuđen čist penal. Sudija nije mislio da je to interesantno. Oni su konstantno ležali na travi i malo nam je bilo sedam minuta nadoknade - rekao je trener Malatije posle meča.

Na Jalčinovom licu se tokom konferencije video bes, dok je Savo Milošević, čekajući ispred sale da Jalčin završi, imao lice čoveka kome je sa srca spao veliki kamen. Izraz olakšanja.

U neformalnoj priči sa srpskim novinarima je rekao da se iskreno divi svojim igračima formulacijom koja i nije baš za novine. Sve zbog načina na koji su izdržali punih sat i po pakla posle primljenog gola.

Minut, dva pred nadoknadu, glavni arbitar je otrčao do četvrtog, konsultovao se sa njim i ovaj je nakon toga iznenadio mnoge srpske novinare kada je pokazao baš sedam minuta zaustavnog vremena.

Dok se u tim trenucima paralelo pratio i meč Aris – Molde, oni na terenu u Malatiji su se grčevito borili da sačuvaju stečenu prednost iz prve utakmice.Uspeli su i ostali u igri za Ligu Evrope.

Mada je malo ko bio spreman da prizna otvoreno, Molde je bio poželjniji protivnik. Em bi se lakše skautirao kroz Čukarički, em bi se izbegao pakao gostovanja u Solunu i navijački animoziteti.

Zbog toga su se mnogi obradovali lobu Matisa Bolija za Molde, kojim je norveški tim ipak uspeo da se izvuče i dođe na noge Partizanu.

Crno-beli su sada na korak od Lige Evrope i povratka takmičenju gde su bili i pre dve godine. Lani ih je zaustavio Bešiktaš, ovog puta su i drugi trener i izmenjen tim i okolnosti drugačije.

I pre svega protivnik. Norvežani izvesno neće biti domaćin kakvi su bili Turci, koji su potpuno fanatično navijali za neku njihovu varijantu srpskog Radnika iz Surdulice recimo.

Partizan stoga ima dobre šanse da se nađe u Ligi Evrope pod uslovom da Milošević iz svog teftera na teren među svoje igrače prenese naizgled jednostavan savet – nemojte da se dovodite u situaciju i igrate za živu glavu kao u Malatiji!

VIDEO - Stojković se iskupio za početni kiks, spasava Partizan u finišu meča

(M. Ljubisavljević)

Komentari

  • ГРОБАРИ 1970 ЈУГ

    2100 km,a ne 1700/1800km!Kad budeš odvozao toliko onda ćeš shvatiti da je razlika drastična!!!

  • DEJAN

    SAVO igra ti je mnogo slaba. Nisi TI trener za PARTIZANA.

  • mix

    Turci ko Turci! A kako ih nije sramota sto su zaboravili da su u Beogradu trebali primiti najmanje 6-7 golova, racunajuci samo zicere Partizana. Pa oni su rastureni da se nisu jos sastavili kako treba! Sram ih bilo!

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima