Za 40 godina nestalo 1.000 lopti: Ovaj klub ima teren na najlepšem mestu, i veliki problem zbog toga

Foto: youtube/RT World Now

Tipičan švajcarski krajolik. Doduše, sa jednom bitnom razlikom od svih sličnih predela. Usred proplanka pod kapom Alpa "leži" fudbalski teren, ne bilo kakav. Može se reći, a i domaćini to vole da istaknu, da je to najviša fudbalska tačka Evrope, pošto na svetskom nivou Bolivija ima visinsku prednost.

Na ovom terenu takmiči se amaterski fudbalski klub Gspon, koji je deo "Planinske fudbalske lige".

Preporučujemo

Teren nosi naziv Otmar Hicfild po jednom od najpoznatijih i najuspešnijih švajcarskih trenera ikada, bivšeg selektora "sajdžija" i trenera Bajerna. Teren se nalazi u takvom okruženju da se zimi pretvara u ski stazu, pa se igrači žičarom prebacuju kako bi odigrali meč, ali nije im teško - navikli su.

Foto: youtube/TRT World Now

Za mnoge je neverovatna činjenica da teren, iako im veštačku travu, uopšte može da opstane u takvim uslovima. "Otmar" se nalazi na 2.000 metara nadmorske visine, okružen je planinskimvencem i šumom, a najbliža veća "naseobina" mu je resort Zermat.

- Ovo je najlepše moguće mesto gde možete da igrate fudbal - sa ponosom, u razgovoru za BBC,  priča defanzivac ekipe Gspon Diego Abgotspon, koji se zbog toga oseća i privilegovanim. On je svakako i najpozvaniji da priča o klubu i prilikama na ovom mestu, jer je 18 godina igrač Gspona!

- Vidite te planine, glečere, te šume - to je fantastično - dodaje.

Selo Gspon, do kojeg nema prilaza putem, sastoji se od 70 drvenih kuća, zimi postaje ski resort i atraktivna destinacija za avanturiste. Vazduh je, kao što se može pretpostaviti, oštar i proređen, a igrati fudbal u takvim okolnostima predstavlja dodatnu poteškoću. Pre svega za goste nenaviknute na klimu, pa uglavnom samo sabiraju poraze na ovom terenu.

- Mi smo se već navikli na vremenske prilike - kaže Abgotspon, koji je, kad ne igra fudbal, angažovan kao instruktor skijanja i prodavac.

Teren "otmar hicfild" je izgrađen 2009 . godine, 35 godina od osvnivanja kluba, i manjih je dimenzija od standardnih iz prostog razloga - nedostatka prostora.

Najveći problem, za sve to vreme, domaćinima nije bio ni sneg, ni kiša, ni razređen vazduh, ni ne daj bože huligani - već izgubljene lopte!

Procenjuje se da je za skoro 40 godina, koliko klub igra utakmice u selu, nekada na starom, danas na novom terenu, izgubljneo 1.000 lopti i nije uopšte teško pretpostaviti gde su one završile. Nedovoljno visoke mreže oko terena nekada nisu dovoljne da ispucane lopte ostanu u granicama terena.

- Kada se tako nešto desi, lopta pada 100 metara, nekada i više, padne 200 ili 300 metara dole - priča još jedan defanzivac Alfons Briger, i sam akter takvih situacija.

Kada lopta pređe mrežu, ne preostaje ništa drugo nego da se utakmica nastavi sa novom. I tako ukrug.

- Desi se ponekad da nijedna lopta ne odleti za vreme utakmice, ali ima i slučajeva kada i deset bude prebačeno preko mreže, pa onda moramo da ih tražimo dole pre narednog treninga. To je prilično zamarajuće - veli Briger, opisuje muku kroz koju prolazi sa saigračima.

(Telegraf.rs)