Sve tajne finala LŠ na Marakani: Tapkaroši su Italijanima i Holanđanima valjali karte za bioskop

Foto: MN Press

Utakmica Ajaks - Juventus iz 1973. pamti se kao jedino finale Lige šampiona odigrano u Jugoslaviji i Beogradu, a potraga za ulaznicama je bila neverovatna.

Utakmica je bila zakazana za 30. maj 1973, a interesovanje zakarte bilo je neverovatno - valja napomenuti i da je kapacitet tada bio daleko veći, nije bilo stolica, pa su posete na našem najvećem stadionu umele da budu šestocifrene.

Tapkaroši su zato trljali ruke, ali - najviše inostrani. Tada je u FS Jugoslavije stiglo oko 70.000 rezervacija za karte,a za Jugoslovene koji žele da vide najveći evropski meč ostalo je samo 25.000 karata.

Te godine je popularni Kepa, "doajen beogradskih tapkaroša", planirao da kupi nekoliko stotina karata i organizuje prodajnu mrežu.

Tada je govorio da se za 100 karata može zaraditi okruglo 1.000.000 starih dinara, a mnogi su se služili prevarama. Primera radi, tapkaroši su za Crvena zvezda - Panatinaikos prodavali strancima i bioskopske ulaznice kao karte za fudbalski meč, pa je to bio scenario koji je pripremljen i za Italijane i Holanđane.

Priču o tome donosi i Yugopapir, uz podsećanje da je Juventus spremio invaziju navijača.

- Iz Italije je zvanično najavljeno da u Beograd doleće 212 običnih aviona i pet džambo džetova, dok su Holanđani neuporedivo skromniji. Holanđani su najavili doolazak 30 aviona krcatih navijačima - navedeno je iz tadašnjeg Ineksturista.

Za tadašnje prilike u Jugoslaviji, cene karatu si bile astronomske za domaće navijače, zapad je koštao 120 dinara, istok 100, stajanje 40 dinara. U Juventusu su se čudili kada su čuli za cene.

- Cene su više nego simbolične, mi u Italiji bismo te iste karte prodavali za 15-20.000 lira, a to bi u vašem novcu iznosilo oko 600 dinara.

U dovođenje navijača bilo je uključeno nekoliko turističkih agencija, a pošto u Beogradu nije bilo dovoljno mesta za spavanje, Holanđani i Italijani su smeštaj imali u Novom Sadu, Aranđelovcu, Kragujevcu, pa čak i Podgorici ili Splitu!

Tada domaći navijači nisu mogli da na Marakanu idu svojim kolima, većina parkirališta bilo je oslobođeno za inostrane goste i navijače finalista, a posebna "caka" bila je u tome što se tada u slučaju nerešenog rezultata igrala druga utakmica.

Da se to dogodilo, haos bi bio neminovan - većina navijača iz Italije bi se vratilo kući zbog posla, a 90 posto Holanđana bilo je spremno da ostane.

Zvezda je kao domaćin meča tada dobila 10 odsto od ukupnih prihoda, a finale je iskorišćeno da se ubrzaju radovi na stadionu.

Tako je na stadionu za finale izgrađeno šest novih novinarskih loža sa 560 novih mesta, uveden je sto direktnih telefonskih linija uz četiri teleksa, uređeno je i 30 kabina za TV reportere.

Prilike za ponavljanje finala zaista nije bilo, Ajaks je pobedio sa 1:0 pred 89.484 navijača golom Džonija Repa u 5. minutu, sudio je jugoslovenski arbitar Milivoje Gugulović, Holanđanima je ovo bila treća uzastopna titula, prigrabili su čak i pehar u trajno vlasništvo.

Zbog beogradskog poraza, Juve je na osvetu čekao do 1996. i finala u Rimu.

(B. V.)