Englez koji je napisao najbolju knjigu o Maksimiru: Hrvati zaboravljaju da Boban nije udario Srbina

Foto: Privatna arhiva

Ričard Mils nije samo običan profesor sa Univerziteta Istočne Anglije - u pitanju je živa enciklopedija jugoslovenskog i srpskog fudbala, a svoje znanje o dešavanjima na igralištima od Vardara do Triglava pretočio je u vredno izdanje "Fudbal i politika u Jugoslaviji". 

Milsu je uspelo da detaljno obuhvati mnoge detalje u fudbalu od 1919. godine na ovim prostorima, a posebno je bio težak zadatak posvetiti se maksimirskim neredima.

Preporučujemo

Za Telegraf, Mils je izneo svoje viđenje dešavanja iz 1990. godine, koja imaju poseban mitološki status u Hrvatskoj.

U intervjuu za naš portal, Mils je opisao kako je teklo decenijsko stvaranje knjige, u kom je našao i veliku sponu između svog Noriča i Novog Sada - to je bila inicijalna tačke sa koje je krenuo u avanturu koja zapravo i dalje traje - profesor iz Engleske je čest gost na utakmicama u Srbiji!

- Proputovao sam svet prateći fudbal, ali sam želeo da istražim istoriju same igre dublje. Na univerzitetu, napisao sam dodiplomski rad o fudbalu i kraju komunizma u Istočnoj Evropi. Putovao sam kroz bivšu Istočnu Nemačku, Sovjetski Savez (Litvaniju) i Jugosalviju (Srbiju), intervjuisao sam ljude koji su bili deo igre kroz kasne 1980-e.

- Osnovna motivacija da izaberem Srbiju je primer mog rodnog grada Noriča, koji je bratski grad Novog Sada, a Vojvodina je ostvarila velike uspehe 1989. godine (i Zvezda je zanimljiva zbog dve godine kasnije). Postoji prijateljsko udruženje koje povezuje dva grada, a ono je izašlo u susret i sponzorisalo posetu. Moje interesovanje za Srbiju i istoriju Jugoslavije je poraslo vremenom, od inicijalnog putovanja 2007. Bio sam konstantno fasciniran bogatom fudbalskom tradicijom regiona, pa sam od tog trenutka počeo posvećeno da istražujem.

Foto: Privatna arhiva, Ričard Mils

Koliko ste vremena proveli u Srbiji i Hrvatskoj?

- Tokom prvih poseta, mnogi ljudi su mi pomogli da kontaktiram klubove, interpetiram intervjue i prevedem materijal, ali ne bi bilo moguće da napišem vrednu istoriju jugoslovenskog fudbala bez poznavanja jezika. Kada sam došao do resursa da pišem doktorat na ovu temu, preselio sam se u Novi Sad na 18 meseci. Sjajni su bili učitelji na Univerzitetu, u Centru za srpski jezik kao strani, dali su mi dosta dobru dozu srpskog za ovaj period, pa sam istraživao Maticu Srpske, Arhiv Vojvodine, Narodnu biblioteku Srbije.

- Oni su mi omogućili da čitam dokumente i novine, da razgovaram sa ljudima koji su bili deo igre. Kasnije sam obišao bivšu Jugoslaviju, posetio klubove, radio u bibliotekama i arhivima Srbije, Hrvatske, Bosne i drugde. Čak i kadda sam počeo da predajem Modernu evropsku istoriju na Univerzitetu Istočne Anglije, nastavio sam da redovno dolazim u Srbiju, provodio sam po nekoliko meseci i u Splitu, Rijeci, Sarajevu...

Foto: Privatna arhiva, Ričard Mils

Kada ste defiinitivno rešili da napišete knjigu o ovome?

- Kada sam vršio istraživanje u Novom Sadu, gledao sam dosta fudbala u celoj zemlji. Obično bih odgledao dve ili tri utakmice nedeljno, obuhvatao sam sve rangove od Vojvođanske lige do Lige šampiona. Putovao sam autobusom, Jugom, tramvajem, postao sam još više opčinjen istorijom Spartaka iz Subotice, Radničkog iz Kragujevca, OFK Beograda... Takođe sam počeo da pišem o srpskom fudbalu za britanski magazin "When Saturday Comes".

- Za razliku od mnogih drugih zemalja sa jakom fudbalskom tradicijom, nema engleske istorije u jugoslovenskoj igri, što je prilično upečatljivo i dalo je veliku važnost u regionu. Dok sam istraživao odnos sa međuratnim Kraljevstvom, marionetskim državama Drugog svetskog rata i Jugoslavijom, takođe sam želeo da pružim čitaocima osećaj preživelih istorijskih mesta i klubova, od ljubljanskog Bežigrada i JNA do skromnih terena Dinare Knin i Val Kaštela. Svi imaju prilično bogatu priču da ispričaju.

Koja priča je vama bila najintrigantnija?

- Istorija Hajduka iz Splita u ratnim vremenima me je fascinirala. Obišao sam prostor oko Visa, Titovog ostrvskog sedišta tokom ratnih vremena, na mopedu sam "lovio" mestima gde je klub reformisan u tim Narodnooslobodilačke Vojske Jugoslavije i gde su igrali prve propagandne utakmice protiv savezničkih britanskih timova, pored improvizovanih aerodroma. Odatle su plovili Mediteranom, igrali na krcatim stadionima u Italiji, na Malti, u Egiptu i na Bliskom Istoku.

- Na povratku u oslobođenu Jugoslaviju, obišli su zemlju i sreli se sa Titom u Beogradu. To je jedan od najupečatljivijih podviga u istoriji fudbala. Takođe, uživao sam čitajući o neprilagođenoj ulozi jugoslovenskog fudbala u Hladnom ratu, fasciniran sam pričama o Zvezdinom putovanju u Etiopiju početkom 1950-ih, putovanjima jugoslovenske omladinske reprezentacije u Indoneziju, fasciniran sam mnogim trenerima koji su vodili reprezentacije i klubove širom zemalja nesvrstanih.

Englesko i hrvatsko izdanje knjige Foto: Privatna arhiva, Ričard Mils

Da li je bilo teško susretati se sa različitim informacijama i stanovištima, sa aspekta propagande, iz Srbije, Hrvatske i drugih zemalja?

- Od prvih dana u Vojvodini, upoznao sam toliko divnih ljudi koji su mi izašli u susret u celom regionu, svi su bili rešeni da mi pomognu u projektu. Pošto je fudbal tema i ja sam stranac, bilo je lako naći raspoložene ljude za priču. Naravno, izazov je napisati istoriju sa toliko konfliktnih perspektiva, ali ja sam uvek pokušavao da čitam što je više moguće izdanja iz različitih krajeva bivše Jugoslavije. Kao i svuda u svetu, jugoslovenski fudbal je eksploatisan od strane različitih partija i strana tokom svih era, ali Balkan ima veoma stručne istoričare i novinare, koji su uvek bili sposobni da naprave izuzetne knjige i članke, koji su se pokazali kao krucijalni kada sam pisao knjigu.

Kako ste onda videli maksimirske nerede i šta je tu najveći utisak?

- Politički motivisani nered bio je čest na jugoslovenskim stadionima, i u ovo vreme, i decenijama pre toga. Zapravo, prva ligaška utakmica između Dinama i Zvezde u sezoni 1946-1947 bila je obeležena nasiljem na terenu i šovinističkim skandiranjem sa tribina. U uslovima pogoršanja političke situacije, sezona 1989-90 je bila obeležena višestrukim incidentima. Iako se dešavanja na Maksimiru izdvajaju, ipak su mitovi i legende bile te koje su dale posebno mesto u istoriji Jugoslaviji, čitav događaj definisan je ratom koji je usledio.

- Spomenici, murali, dokumentarni filmovi i internacionalno novinarstvo, koji Maksimir opisuju kao početnu bitku u sukobu, to mogu da učine jer su mnogi koji su se borili u ratu bili stvarno i prisutni u neredima na Maksimiru. U tom se procesu skraćuje vremenska odrednica, događaji se pojednostavljuju, pa su tako Arkan i njegove "paravojne" Delije suprotstavljene "borcu za slobodu" Bobanu i semenu hrvatske vojske, Bed Blu Bojsima.

- Važni su detalji da je jugoslovenska liga trajala celu godinu posle nereda, da nekoliko vodećih Delija čak nije ni bilo na Maksimiru (prisustvovali su događaju na Ravnoj Gori) i da policajac koji je bio u sukobu sa Bobanom nije ni bio Srbin, ali to bledi u pozadini. Iako je tog dana u Zagrebu napravljena velika materijalna šteta, drugi incidenti na stadionima širom sveta rezultirali su višestrukim smrmtnim ishodima i neposrednim političkim nemirima. Ipak, tačnost mita više nije bitna, on je razvio svoj život i sada je etablirani deo globalne istorije o jugoslovenskom fudbalu.

Foto: Privatna arhiva, Ričard Mils

Kakve su reakcije na knjigu u Engleskoj?

- Do sada, knjiga je imala veoma dobar prijem, izdanje je dobilo i Aberdarevu nagradu za sportsku istoriju. Bilo je sjajno videti da je dobila medijski prostor u SAD, Španiji i širom Balkana. Bez dileme, moram da zahvalim izuzetno bogatoj istoriji jugoslovenskog fudbala na interesovanju koje je knjiga privukla.

Foto: Privatna arhiva, Ričard Mils

Da li ste razvili simpatije prema nekim klubovima iz bivše Jugoslavije?

- Zbog bratstva gradova, razvio sam osećaj prisnosti sa FK Vojvodina i FK Novi Sad (iako su, naravno, istorijski rivali). Kao neko ko navija za Norič celog života, za klub sa ponosnom istorijom, ali sa praznim vitrinama kada su u pitanju trofeji, ne bih osećao ispravnim da podržim nekog od beogradskih velikana (iako sam gledao i Partizan i Zvezdu). Poput Noriča, Novi Sad igra u žutoj boji i zovu ih "kanarinci": Bili su u drugoj ligi kada sam ih gledao, ali su jednom imali vrhunski let u SFRJ.

- Vratio sam se u Srbiju da gledam Vojvodinu u finalu Kupa 2013. i 2014, bilo je sjajno videti ih da ponovo osvajaju trofej i bio sam svedok otvorene autobuske parade u Novom Sada. Nakon više od veka pokušaja, Norič još čeka svoju prvu pobedu u FA Kupu! U bivšoj Jugoslaviji, voleo sam da gledam Rijeku i Želju, jer su Kantrida i Grbavica stadioni koji donose sjajnu atmosferu. Takođe, volim stadion Vojvodine, ali je sramota što su srušili istorijsku klupsku kuću. To je davalo mnogo karaktera stadionu.

Foto: Privatna arhiva, Ričard Mils

Pratite li aktuelnu scenu i vidite li inspiraciju za novu knjigu?

- Da, pratim aktivno fudbal u regionu, dolazim na utakmice koliko god mogu. Tokom kratkog boravka ove godine, imao sam sreću da se dolazak poklapa sa utakmicama Zvezda - Vojvodina i Partizan - Proleter. Uvek gledam da ispratim mečeve ekipa iz nekadašnje Jugoslavije u Evropi, i veoma sam uživao da slušam kako Radio Beograd prenosi da Liverpul pada na Marakani! Mnogi jugoslovenski klubovi, ne samo oni iz velike četvorke, zaslužuju svoju istoriju. Inspiracija postoji šta god da pogledaš, od slavne Zvezde iz 1991. do progonjenih  radničkih klubova iz 1930-ih.

Knjiga je prevedena u Hrvatskoj, u Srbiji još nema svoje izdanje. Postoji li mogućnost da izađe i ovde?

- Bilo je veoma uzbudljivo što je Profil objavio hrvatsko izdanje, ali bilo bi sjajno kada bi srpski izdavači želeli da približe knjigu svojim čitaocima (ne samo zato što sam lavovski deo posla obavio u Srbiji, a veliki deo se tiče klubova iz Srbije). Bloomsbury traži izdavača tu, videćemo šta će se desiti.

(B. Vinulović)