Dve stvari koje su Zvezdi potrebne za grupnu fazu LE, a koje su falile protiv Omonije i Ararata!

Kažu da se pobedi u zube ne gleda, ali ova pobeda Crvene zvezde nad Araratom i te kako ima "kvarne zube" koje srpski šampion što pre mora da ispravi! Naravno, ako žele da, u najmanju ruku, budu ravnopravan rival u grupnoj fazi Lige Evrope - ma koga god da dobiju na žrebu!

Zvezda je i na papiru i na terenu bila daleko kvalitetniji tim od Ararata, te je prosto neverovatno da je od sigurnih 2:0 sredinom drugog poluvremena došla u situaciju da do kraja strepi za trijumf posle 90 minuta.

A tih "crnih deset", računajući perod od 70. do 80. minuta, srpski šampion mogao je da završi sa dva primljena gola - umesto ovog jednog koji je uneo neizvesnost. I to je ono što Dejana Stankovića mora da brine, jer mnogo kvalitetnije ekipe će kažnjavati crveno-bele za takav pristup.

Celo prvo poluvreme srpskog šampiona zaslužuje detaljnu analizu u narednim danima, pogotovo što su igraćči Zvezde ispoljili nedostatke koje su imali i protiv Omonije u 3. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona.

- Može da se povede priča da li smo igrali dopadljivo ili ne, ali to sada nije toliko važno, jedino je bitno to da smo ponovo u Evropi i da ćemo igrati grupnu fazu takmičenja u kom ćemo imati priliku da se oprobavamo sa boljima, da se takmičimo, da se nadigravamo, da napredujemo - jasan je bio Stanković na kraju meča.

Ono što Zvezdi definitivno najviše treba pred nastavak evropske jeseni jesu - ideja i preuzimanje odgovornosti! Ideja na koji način će se protivnik "načeti", pogotovo onaj koji je od prvog minuta odlučio da se brani. Upravo to je bila i najveća boljka tima na ovom evropskom putu - i protiv Tirane, i protiv Omonije i protiv Ararata!

S druge strane, odgovornost je nešto što su crveno-beli izbegavali sve do tog 45. minuta kada je Aleksandar Katai dao gol. Do tog trenutka, srpski šampion je bio statičan na terenu. To se najviše ogledalo u tome što su defanzivci Miloš Degenek i Radovan Pavkov bili ti koji su kreirali napad.

Nedostajalo je i traženje praznog prostora, a upravo su crveno-beli dve najbolje prilike pre gola stvorili kada su napali taj prostor - jednom Kanga za Ivanića, drugi put Ben za Kataija.  Takođe, nedostajala je i inspiracija ofanzivnih igrača, da se napravi neki višak igrom jedan na jedan, a čim smo videli preuzimanje odgovornosti pomešan sa tom inspiracijom  - usledio je gol Kataija.

Ono na šta sam Stanković može da bude ponosan jeste odluka da mladog Veljka Nikolića stavi na mesto zadnjeg veznog. Isprobao je to nedavno na meču protiv Lučana, kada je ulaskom Kange sredinom drugog poluvremena, vratio Nikolića "korak nazad", a ovaj mu je protiv Ararata vratio tako što je bio možda i najbolji na terenu.

Iako je po vokaciji ofanzivan, Nikolić je odlično obavljao defanzivne zadatke i istovremeno je ubrzavao igru Zvezde. Koliko god je to bilo moguće. Pokazao je Nikolić možda i upravi Zvezde da bi do kraja prelaznog roka trebalo da angažuje nekog vezistu sa defanzivnijim karakteristikama.

Nekoga ko bi "delio minute" sa Sanogom s obzirom na to da bi Njegoš Petrović trebalo još " da uči." To se jasno videlo i kod gola Ararata, kada mu je igrač olako pobegao, ali i posle dva-tri duela na sredini terena gde je morao bolje da reaguje. Uostalom, ušao je u igru u 65. minutu da "zatvori utakmicu", a rival je baš od tog perioda bio najopasniji po gol Milana Borjana.

Elem, Zvezda je zasluženo četvrti put uzastopno stigla do grupne faze nekog evropskog takmičenja, što je pokazatelj dobrog rada u Ljutice Bogdana. Ma koliko se neki trudili da to ospore.

Iako je cilj ispunjen, za crveno-bele možda ostaje žal što nisu udarili "prsa u prsa" sa Olimpijakosom za ulazak u Ligu šampiona. Zvezdi se kockanje protiv Omonije i nedovođenje napadača na vreme nije isplatilo, jer im je falio upravo jedan Dijego Falčineli sa partijom protiv Ararata, ne onaj sa tek raspakovanim koferima.

A za ovog Falčinelija, na kom se vidi da je školovan napadač, biće potrebna i malo brža igra sa krilne pozicije...

(Telegraf.rs)