Sveta pogodio, Stojke sačuvao: Partizan preživeo "uličnu tuču" i prošao u 7. uzastopno finale kupa!

Revanširao se Partizan Vojvodini za prošlogodišnji poraz u finalu Kupa Srbije i to tako što ju je porazio na stadionu “Karađorđe” minimalnim rezultatom - 1:0 i zakazao finalni duel sa Crvenom zvezdom. U meču koji je više ličio na "uličnu tuču", izabranici Aleksandra Stanojevića su sve izdržali i uspeli da dođu do cilja golom defanzivca Svetozara Markovića.

Nije bilo teško predvideti da će utakmica Vojvodine i Partizana zapravo biti pravi mali rat na terenu, više nadmudrivanje, fizički obračun i trka, nego li kvalitetan fudbal i upravo to su dva tima i pružila tokom prvih 45 minuta.

Izjednačeni u posedu, smenjivali su se u napadima bez zadrške, s tom razlikom da su crno-beli bili direktniji, konkretniji i umeli su da iskoriste i najmanju grešku Novosađana, a bilo ih je poprilično.

Bolje je Partizan ušao u utakmicu, čini se, sa manje straha, manje opterećen i bolje psihološki pripremljen, što je u uvodnoj fazi rezultiralo potpunom kontrolom događaja na terenu i to mahom na polovini Vojvodine, koja se branila i pokušavala da se sabere pre nego što šteta bude napravljena.

Dodatnoj nesigurnosti izabranika Nenada Lalatovića je kumovala i gruba greška golmana Gorana Vukliša, kome je u petom minutu, posle naizgled laganog udarca Bibrasa Natha sa 25 metara, lopta prošla kroz ruke i noge i pukom srećom završila pored stative.

U tom periodu igre gosti iz Beograda su lako kombinovali, lako dolazili do situacija koje su mirisale na gol i poslednje trećine, gde su se “lale” ponekad i panično branile, bez ideje kako da uzvrate ili makar pokušaju iz kontre.

Partizan je izveo nekoliko kornera, ali je dobitna kombinacija ponovo bio prekid. Ko se seća meča crno-belih u plej-ofu za Ligu Evrope protiv Moldea, verovatno su ga uigrana akcija i gol podsetili na leto 2019. godine.

Igrao se 11. minut, slobodan udarac je izveo Miloš Jojić, a Svetozar Marković, uz pomoć bloka, ostao sam na šest, sedam metara od gola i u padu pogodio stativu od koje se lopta odbila u gol - 0:1.

Dobar početak, pogodak na vreme, Partizan bolje nije mogao da poželi, s tim što je pomenuto vođstvo prilično pokrenulo Vojvodinu i izazvalo očekivano reakciju, hrabriju i borbeniju igru u polju, ali nedovoljno smislenu i konkretnu da bi se ugrozio golman Vladimir Stojković.

Novosadski tim jeste podigao procenat poseda, jeste i pomerio linije ka kaznenom prostoru gostiju, no, nije uspevao da se izbori sa blokom koji je bio prilično udaljen od Stojkovića, disciplinovan i postojan da izdrži svaki napad.

Otuda podatak da domaćin za 45 minuta nije uputio nijedan udarac u okvir gola Partizana, uz samo jedan pokušaj Seničanina (pored gola), možda najbolje govori o “anesteziranju” Lalatovićevog tima.

U takvim okolnostima igrači Vojvodine su ulazili u nervozu, igra bi potom bila “isečena” prekršajima sa obe strane i, sem još jednog dobrog pokušaja Igora Vujačića posle prekida (šut glavom pored stative), timovi nisu imali izglednih prilika.

Na početku nastavka drugačija slika. Vojvodina, svesna da je u “minusu” i da ima još samo poluvreme da ostane u trci za odbranu trofeja, ušla je daleko otresitije u igru od Partizana i praktično dominirala u uvodnom periodu.

Igralo se gotovo sve vreme na polovini crno-belih, koji su bili primorani da se brane, bez ideje kako da uzvrate, iznesu loptu iz opasne zone i povežu više od tri pasa, a da ne pogreše.

Dva puta je Nemanja Čović opasno zapretio gostima, prvo sa distance, potom i posle kornera Nikole Drinčića, kada mu je Vladimir Stojković odbranio udarac glavom sa pet metara. Imao je i tim iz Humske jedan solidan pokušaj, posle kontranapada Takume Asana i Lazara Markovića, čiji šut iskosa je završio u spoljnjem delu mreže.

Kako se meč zakuvao, Stanojević je rešio da pojača blok u veznom redu, pa je na teren poslao još jednog zadnjeg veznog - Sašu Zdjelara, dok je izmena na levom beku bila iznuđena, jer Slobodan Urošević osetio nesvesticu, usled udarca koji je dobio. Nešto kasnije Natha je zamenio mladi Nemanja Jović i te promenne ne samo da su ubrzale Partizan, nego su mu vratile i ravnotežu u polju gostima, kojima je u nastavku bilo daleko lakše da se nose sa Vojvodinom.

Stabilizovao se Stanojevićev tim u potpunosti od 70. minuta, iskoristio i ispražnjenost “lala”, čiji igrači su posezali uglavnom za fizičkim kontaktima, ali bilo jasno da im je snaga na izmaku, što je prouzrokovalo niz grešaka.

Pomenutu okolnost Partizan je iskoristio da nekoliko puta zapreti, preko Asana, ali i Miloša Jojića, koji se okušao iz prekida, potom i “uhvatio” volej posle sjajnog prodora Jovića, koji je nekako blokirala odbrana Vojvodine.

U smiraju, Stanojević je na teren poslao i Nikolu Štulića, umesto Holendera, ne bi li dobio “dubinu”, zadržao loptu leđima i tako dao prostora igračima iz drugog plana. Menjao je i Lalatović, pokušavajući da spase šta se spasti može, međutim, posle prvenstvenog, Stanojević ga je nadmudrio i u Kup duelu.

Vojvodina - Partizan 0:1 (0:1)

Strelac: S. Marković u 11. minutu

Stadion: Karađorđe

Sudija: Srđan Jovanović

VOJVODINA (4-2-3-1): Vukliš - Andrić, Bralić, Saničain (od 86. Maksimović), Đorđević - Stojković (od 86. Topić), Drinčić - Bojić (od 70. Simić), Gemović (od 46. Vukadinović), Čović - Mrkaić.

PARTIZAN (4-2-3-1): Stojković - Miljković, S. Marković, Vujačić, Urošević (od 64. Obradović) - Šćekić, Jojić - Asano, Natho (od 72. Jović), L. Marković (od 64. Zdjelar) - Holender (od 86. Štulić).

(Telegraf.rs)