Neispričana priča: Kako i zašto je propao transfer Žilijena Ngoja u Partizan?

Foto: BRUNO FAHY / AFP / Profimedia

Lako je prepoznati dobrog, perspektivnog igrača na zapadu, ali sasvim drugi "par rukava" je ubediti ga i dovesti u Srbiju i naš fudbal, koji se evropskim okvirima, zbog raznoraznih marifetluka, posebno u minule dve godine, više ne smatra ni razvojnim. Tako je Partizanova i misija angažovanja Žilijena Ngoja imala više etapa, od nemoguće na početku do opipljive na kraju, faze kada je sam fudbaler zvao u Humsku i raspitivao se o dogovoru klubova, željan da što pre dođe, do toga da njegov agent "uđe" u priču i pokvari ceo posao jer mu je bilo malo novca.

Preporučujemo

Sve je počelo još pre nekoliko meseci i to na inicijativu Ivice Ilieva, koji je još jesenas "snimio" Ngoja i označio ga kao fudbalera koji bi u bliskoj budućnosti morao da obuče dres Partizana, tvrdeći da će to klubu doneti i rezultat i novac u perspektivi.

Uključio se tada i generalni direktor Miloš Vazura u priču i crno-beli su se još tada raspitali o mogućnosti da angažuju krilnog napadača. Međutim, činjenica da se on prošlog leta vratio i potpisao ugovor sa Eupenom u velikoj meri je odredila tok cele priče, kao i situacija u kojoj je Partizan već imao višak stranaca, od kojih su pojedini bili nosioci igre, dok drugih klub nije mogao da se reši, iako je želeo.

Taktika preko igrača

Kada se tokom proleća situacija sa igračkim kadrom iskristalisala i odlučeno je da se internacionalci zamene drugima (i domaći igrači takođe), jer su trofeji izostali, Ngoj je ponovo došao na "dnevni red" i crno-bele je čekala teška misija ubeđivanja i igrača i Eupena da se postigne konačan dogovor.

Po receptu koji su "patentirali" još pre nekoliko godina, iz Humske su prvo targetirali samog Ngoja, jer kada igrač kaže "da", dobar deo posla je okončan, pošto pregovarač dobija "saborca" u borbi sa klubom.

Za početak, kontaktiran je agent koji će ubediti Žilijena Ngoja i Eupen, dakle, radilo se sa strancima, zato je ime igrača, iako je bilo pokušaja da se sazna, ostalo u strogoj tajnosti do poslednjeg momenta, kada su potpisani zastupnici igrača verovatno namernu pustili u belgijske medije, kako bi "rasturili" posao.

Foto: Belga News Agency / Alamy / Alamy / Profimedia

Posle nekoliko odlaganja, menadžer - posrednik i igrač su ubeđeni da posete Beograd i Partizan i uvere se da se u Srbiji normalno živi, jer predrasude koje na zapadu vladaju o Balkanu mahom najviše i koče dolazak boljih igrača, pored nedostatka novca, naravno.

Sa takvim stavom je i Ngoj stigao u srpsku prestonicu, u i supruge, jer situaciju i eventualnu odluku nije želeo da donese samoinicijativno. Smestio se u jedan beogradskih hotela, a potom dočekao vikend u kome su mu ljudi iz Partizana potpuno razbili predrasude o našoj zemlji.

Početak pregovora i upoznavanja Beograda i kluba je bio "krut", suzdržan da bi posle celodnevnog "paketa", koji je podrazumevao posetu sportskom centru, razgovor sa trenerom Stanojevićem, ručak, razgledanje grada, potom i odlazak na večeru - bračni par Ngoj ostao potpuno zatečen i zbunjen.

Pravdali su se da u delu Evrope u kome žive, zbog negativne propagande o rasizmu, lošem životu, nemaštini, nisu mogli ni da pretpostave da jedna prestonica na istoku odaje potpuno drugačiji utisak, da ljudi žive normalno, ne "jedu korenje i travu", da su prijatni, srdačni, da nema ni naznaka problema sa ljudima drugačije boje kože...

Foto: Printscreen

U međuvremenu, dok je fudbaler provodio vreme sa čelnicima Partizana, njegova supruga je takođe dobila "pratnju" i mogućnost da vidi Beograd, uveri se da postoje internacionalne škole za naslednike, lokacije gde može da provodi vreme, pronađe stan koji bio odgovarao porodici Ngoj. Njen sud, ispostaviće se ubrzo, u velikoj meri je uticao i na odluku supruga da "promeni ploču" i iz negacije praktično već tada gotovo potvrdi dolazak.

Osetili su i u Humskoj da su "dobili" igrača na svoju stranu, pa su iskoristili momenat i postavili mu i mali ultimatum: odgovor o dolasku za 24 časa, što se ispostavilo kao pravi potez.

Sutradan, Ngoj je poslao sms poruku u kojoj je pisalo samo:

- OK, guys, I'm in the train - poručivši da prihvata ponudu i da je u Partizanovom "vozu".

Eupen još veća prepreka

To je u ljudima iz Humske bio znak da se usredsrede na klub, jer ta druga polovina posla je bila i za nijansu teža. Naime, Eupen je na kraju prošle sezone ostao bez sportskog direktora, trenera, finansije su usled korona virusa takođe drastično splasle, ali su bili svesni da je Ngoj igrač od koga se moglo zaraditi, jer je skrenuo pažnju nekolicine klubova, koji su pokazali interesovanje da ga angažuju.

S obzirom na činjenicu da Ngoj ima ugovor do narednog leta, početna razlika između ponude Partizana i potražnje Eupena je bila velika, čak delovala i nepremostivo. Međutim, baš kao i u slučaju samog igrača, i tu je trebalo "živaca", strpljenja, strategije, upornosti, pa se od početne faze u kojoj Belgijanci gotovo nisu želeli ni da razgovaraju došlo do toga da aktivno učestvuju u priči, uz poneki ultimatum iz Humske, koji ih je držao budnim. Jer, na kraju svega ipak stoji novac, a pomenuti klub ga trenutno nema i to je karta na koju je Partizan najviše i igrao.

Mic po mic, mejl po mejl, ponuda po ponuda, odbijanje, prepravljanje, neslaganje, pa korak unapred ili nazad, detalji - potrajalo je dobrih 20-tak dana da bi na kraju dva kluba konačno usaglasila cenu po kojoj bi Žilijen Ngoj postao fudbaler Partizana.

Koštao bi 1.500.000 evra i to je za srpske uslove više nego respektabilna cifra, ali u Partizanu su verovali da će njegova prodajna cena, s obzirom na potencijal, biti desetostruko veća i da će fudbaler tog kalibra klubu doneti i uspehe i novac.

Uspelo je sa Leonardom, Leandreom Tavambom, Rikardom Gomešom, Umarom Sadikom, zašto ne bi i sa Žilijenom Ngojem?

Foto: FK Partizan

Delovalo je sve gotovo idilično do početka minule sedmice kada se u celoj priči pojavio menadžer koji ima potpisan ugovor sa Ngojem i počeo da zateže u vezi sa visinom svoje "komisije". Partizan je želeo da izađe u susret, činili su ljudi iz Humske sve u njihovoj moći da se i taj poslednji korak prevaziđe, jer je sva pažnja bila usmerena na igrača.

Ali iz dana u dan, kasnije i iz sata u sat, prohtevi su bili sve veći, menjale su se stavke u budućem dogovoru, slati pogrešni "papiri", a pomenuti menadžer je na kraju "ušao u glavu" i samom igraču, počevši da mu menja stav.

Na kraju, kada je u javnost već dospela činjenica da Partizan želi Žilijena Ngoja i da to nisu nekakvi "Prinčevi sa Haitija", "Tigrovi iz Afrike" i ko zna ko sve ne, transfer je već bio "pukao" jer je pomenuti menadžer u ime fudbalera otkazao dolazak i kurtoazno poželeo sreću.

Dešavalo se i ranije, "pucalo" je nekoliko puta, ali neke stvari ni Partizan više nije hteo da toleriše, jer su iz Humske učinili baš sve da završe posao, prevazišli svoje realne limite i nije vredelo. Za sve postoji granica, pa i za "alavog menadžera" kakav god potencijal bio na drugoj strani.

Zato je "Plan B" već u razradi - očekujte neočekivano....

(Telegraf.rs)