Obilić je ponovo živ: Drvo raslo pored stative, trava do kolena, ovi ljudi su ga spasili zaborava!

Pre više od 20 godina bili su šampioni i vicešampioni Jugoslavije, igrali su dva finala Kupa i one evropske mečeve protiv Bajerna i Atletiko Madrida, pretili su da ozbiljno pomrse račune Crvenoj zvezdi i Partizanu, ali je posle ubistva prvog čoveka kluba Željka Ražnatovića Arkana sve stalo kada je u pitanju Obilić!

Preporučujemo

Krenuli su najpre da stagniraju, uz povremeni bljesak, da bi iz godine u godinu polako počelu da tonu sve niže i niže. Iz jednog ranga u drugi, pa do beton lige. Na kraju, Obilić je prestao da postoji, a stadion na Vračaru je služio samo da bi pojedini superligaški timovi (Rad, Voždovac, OFK Beograd) igrali svoje utakmice zbog nemogućnosti da one visokog rizika organizuju na "svom ognjištu."

I to je pre nekoliko godina stalo, a stadion koji je početkom 21. veka trebalo da bude jedan od najmodernijih u istoriji je polako padao u zaborav. Tribine i zgrade su propadale, trava je nikla do kolena, dok je pored stative jednog od golova počelo da raste i omanje stablo.

To je i te kako zabolelo određenu grupu ljudi kojima je Obilić u srcu i koji su iz poštovanja prema klubu i svemu onome što je on ranije predstavljao odlučili da ga otrgnu iz ralja zaborava i ne dozvole da ne dočeka svoj 100. rođendan 2024. godine. Predvodi ih Nenad Marković, predsednik fudbalske sekcije Obilića 1924. u sklopu sportskog društva, koji je, zajedno sa prijateljima, odlučio da krene od nule i za početak oformi mlađe kategorije.

- Tu su neki naši zajednički prijatelji koji su i ranije bili u upravi. Pokušavamo da vratimo Obilić, ne na staze stare slave, ali čisto da funkcioniše i da se ne zaboravi. Ono što je nama najvažnije jeste da se deca igraju i da trče, da nađu svoj neki fudbalski put za dalje. Da se konačno čuje graja na terenu. Za sada imamo dve kategorije, to su mlađi pioniri i petlići po 20 igrača i očekujemo od sledeće godine još jedno dve kategorije i nekih 40 klinaca. Još je rano za prvi tim, ali uskoro će nam 100 godina kluba i gledamo da sa tom našom decom, te tri-četiri generacije, napravimo turnir za proslavu. To su nam ideje i planovi za početak - rekao je Marković u razgovoru za Telegraf.

Ovako je stadion Obilića izgledao pre par godina Foto: FK Obilić

Upravo je naš portal nedavno boravio na Vračaru, u poseti stadionu koji je krenuo da tone sve do dolaska te nove garniture ljudi. Međutim, vredi napomenuti da su kompletno sportsko društvo od gašenja uspeli da sačuvaju predsednik SD Radivoj Rajaković i sekretar Slobodan Milošević koji su, po dolasku prijatelja kluba, zajedno učestvovali u podizanju SD.

- Vraćamo stadion polako, uložili smo i u teren, malo i u tribine. Za sada nam odgovara ovo sa klincima, njima je ovo sasvim dovoljno. Sada smo se vratili i na stadionu će igrati samo Obilić i niko više - rekao je Marković koji priznaje da ih ponekad obuzme tuga kada vide kako sve to danas izgleda, a kako je bilo u onim srećnijim vremenima:

- Ovde je nekada bilo kao jedna kuća. Puno glealaca, uvek neka dešavanja. Funkcionisao je posle neki stari Obilić, a onda je to pre nekih pet-šest godina sve nestalo. Kada smo došli da pokrenemo ovu priču, trava je bila do kolena.

Marković je jedan od ljudi koji je dugi niz godina bio u upravi kluba.

- Bio sam u upravi starog Obilića, i pre nego što je Željko Ražnatović ušao u klub. Zatim i kada je on stigao. Prvi je uneo profesionalizam u srpski, u to vreme jugoslovenski fudbal. Prvo što je radio, insistirao je na kondiciji. Igrači su bili najspremniji u onoj ligi. Tako je jedino mogao da parira Zvezdi i Partizanu. Premije i plate su stizale na vreme. Bilo ej sve orgranizovano, od ekonomata, trave, terena, putovanja... Maltene, vojnički. Kako je vojska funkcionisala, tako je i FK Obilić funkcionisao.

Opštepoznata je bila Arkanova ideja da na mestu sadašnjeg stadiona napravi moderno zdanje po standardima. Jedna tribina čak je i počela da se radi...

- To je bio najmoderniji stadion u ono vreme. Otprilike od 12-14 hiljada gledalaca. Bez atletske staze, sve po standardima UEFA. Mislim da bi bio gotov za dve da nije bilo te tragedije. Svlačionice su bile ispod ove nove tribine koja je započeta. Celom dužinom od 100 metara bila je trim staza za zagrevanje. Šteta što je propadalo toliki niz godina, sada se trudimo da koliko-toliko vratimo.

Na pitanje da li se neko od bivših igrača javlja u nameri da pruži određenu pomoć, Marković je rekao:

- Sem Kuzmana Babeua, niko! Samo dobri Kuzman. On je jedini koji se javlja i svraća!

Ideja ljudi koji su preuzeli Obilić je jasna, te su zato odbili i pomoć Saveza koji je istu nudio.

- Ne, hoćemo sve sami. Imamo podršku, ali polako. Ovo što sada radimo želimo da radimo svojim rukama, znanjem, željom da dignemo klub - poručuje Marković, dok se i njemu i njegovim saradnicima na licu vidi taj momenat sreće kada je u pitanju sve ono što ovaj stadion za njih predstavlja.

Foto: FK Obilić

(Telegraf.rs)