Piksijevih godinu dana na klupi Orlova: Kako je legenda ubedila Srbe da znaju da igraju fudbal?

Bajke se pričaju kako bi deca lakše utonula u san, ali šta se dešava ako neka bajka uspe da održi budnima odrasle ljude? Do čega onda dolazi, šta se zatim desi? Lako je - tu se dešava stvarnost. Jedna takva stvarna bajka se desila pre 365 dana jer je tog dana, 24. februara 2021. godine fudbalsku reprezentaciju Srbije preuzela legenda ovog sporta - Dragan Stojković Piksi.

Koliko se često dogodi da java postane lepša od sna? Verovatno je takvih situacija veoma malo u životu. Možda ih čak i nema. No, ipak, ukoliko ste fudbalski navijači, volite Srbiju, onda verujte i živite upravo to - javu koja je lepša od sna.

Piksi je stigao pre okruglo godinu dana i dočekala ga je, možemo reći, malodušnost i rasulo u reprezentaciji. Na neuspehe svikli igrači koji ne pružaju ni promil maksimalnih mogućnosti za nacionalni tim - to je uvek onaj kliše utisak. Naišao je na igrače koji nisu ni nalik onima koji žare i pale u svojim klubovima. Naišao je na čopor kojem je trebao vođa. Da ih sakupi, sabere i napujda, da ih usmeri, da im usadi u glave da vrede jedan uz drugog više nego što vrede uz ino-saigrače u klubovima - jer igraju za svoju zemlju.

Piksi je za igrače bio doktor posle pandemije neuspeha: uspeo je da ih "vakciniše" buster dozom pobedničkog mentaliteta.

Sa Piksijem i igračima se desilo upravo ono što se desi kada se momak i devojka ludo zaljube na prvi pogled - samo su kliknuli. I nastala je magija. Piksijev optimizam zarazio je svlačionicu Orlova. Zarazio je naciju. Do juče smo zazirali od liliputanaca, danas pevamo "dajte Brazil da se igramo". To je Piksi efekat.

Navijači su pre Piksija digli ruke od tog istog tima. Iz ciklusa u ciklus gledali smo gomilu gubitnika, reprezentaciju koja samo "slučajno" može da se plasira na neko od većih takmičenja.

Bili smo tek kokoška koja nekad ubode neko zrno. Do Piksija.

Piksi pre Piksija je mogao biti Radomir Antić koji je pre 12 godina digao naciju na noge, ali mu se nije dalo da priduži vek trajanja na klupi Srbije jer je neko umislio da nije dovoljno dobar da nastavi posao.

Legendarni selektor je otišao ubrzo nakon Mundijala. Slavoljub Muslin nas je odveo na još jedno Svetsko prvenstvo osam godina kasnije, ali je neko "stručan" i za njega pomislio da nije dovoljno dobar.

Ako neko pomisli da i sa Piksijem može tako - neka se ugasi FSS.

Njegovo ime je simbol fudbala, epitet kojim se krase najveći od najvećih. Mnogi njega upravo smatraju i fudbalskim "bogom" na ovim prostorima, što i nije daleko od istine.

Kada bi se grubo postavile stvari, Piksi je ime koje je verovatno veće i od same reprezentacije, čovek koji je pobeđivao mnogo veće i moćnije rivale negoli čitava reprezentacija Srbije u ovoj postavi, ali on je i "ono nešto" što je falilo timu. On je lider koji je bio potreban da donese samopouzdanje, da razgali tim, da natera svakog igrača bude najbolja verzija sebe dok nose dres Srbije.

Stariji ljudi su govorili, većina njih bi tvrdila da je zavolela fudbal upravo zbog ovog čoveka, a sada, 20 godina nakon svoje karijere, ponovo će deca moći da kažu da ga vole zbog Piksija, zbog čoveka koji je u Katar odveo reprezentaciju, pa i probudio nade za neka još veća dela i enormne uspehe.

Pored toga, otkako je on stigao, reprezentacija ne liči na onu "grupu građana" koja je služila kao topovsko meso. "Orlovi" sada rutinski dobijaju rivale koji su makar na papiru slabiji od njih, dok je spremna da na megdan izađe i sa najboljima od najboljih, pa čak i da ih pobedi u njihovoj "kući", te da ih ostavi bez plasmana u Katar.

To je Piksi. Jedan čovek koji je promenio sve! Čovek koji je probudio sedam miliona ljudi da budu kao jedan, to je Piksi.

(Telegraf.rs)