Pirova pobeda Partizana za kraj Superlige: Penal, crveni karton, sukob igrača...

Pobedom nad Radničkim od 2:0 je Partizan stavio tačku na takmičarsku 2021/2022 sezonu, u kojoj je posle četiri godine apsolutne nemoći bio na korak od osvajanja šampionske titule, ali se ispostavilo da su ga na kraju koštali poraz u večitom derbiju, početkom proleća, potom i remiji sa Napretkom i Čukaričkim, kojima su najviše kumovale kardinalne sudijske greške na štetu crno-belih, koje su i iskrojile završni bilans na tabeli.

Na kraju, tim Aleksandra Stanojevića je ostao drugoplasirani u trci sa samo dva boda zaostatka i šansom da se narednog četvrtka iskupi pobedom u finalu Kupa Srbije, u kome će se sastati sa Crvenom zvezdom.

Da se unapred nije znao epilog na drugoj strani Topčiderskog brda, rekao bi čovek da Superliga zaista poprima obrise fudbalske drame, jer su Partizan i Radnički prilično “zakuvali” u prvom poluvremenu međusobnog odmeravanja snaga.

U toj meri da se tenzija mogla opipati golim rukama, kao u “dobra stara vremena”, kada se Nenad Lalatović “krstio” na klupi Nišlija i obećavao da će jednom za svagda priznati sve, a onda zanavek zaćutao...

Bez Bibrasa Natha u postavi, sa nešto promenjenim sistemom u kome se Kvinsi Menig priključio Rikardu Gomešu kao drugi napadač, crno-beli su dobro počeli meč, verujući da će, ako oni urade svoj “domaći zadatak”, možda i najveći rival naići na tanak led, no, nije bilo realno.

Pred uobičajeno malobrojnom, ali ovoga puta neobično glasnom publikom, Stanojevićev tim je delovao bolje od gostiju u uvodnim momentima, pritiskao, napadao, stvarao i dobre prilike, osluškujući sve vreme dešavanja sa komšijskom stadionu. Možda je to donekle i dodatno podiglo tenziju, jer su i itabranici Radoslava Bataka delovali takođe jako motivisano, kao da su želeli da poslednje kolo takmičenja i završe na pravi način, ali i eventualno učine još zanimljivijom.

Taj početak je ujedno mogao da bude i kraj za Radnički, jer su Partizanovi igrači stvorili nekoliko dobrih situacija pred golom golmana Drobnjaka, preteći mahom preko Rikarda, Meniga i Markovića, ali je završnica, baš kao i završni pas bez pomenutog Natha, bila nešto slabija, nedorečenija, pa su se Nišlije provukle uz nekoliko opasnih upozorenja.

Kada su odbili prvi nalet crno-belih, gosti su delovali nekako stabilnije, postojanije i u odbrani i u manevru, a počeli su sporadično i da prete, doduše, sa sličnom anomalijom u poslednjoj trećini gde su ostajali nedorečeni.

Usledio je potom novi talas napada domaćina, u kome su pokušavali Jevtović sa distance, Marković, koga je golman Drobnjak zaustavio u poslednjem momentu posle soloprodora i dolaska do peterca, te Rikardo čiji udarac glavom posle kornera je išao u okvir gola. U toj situaciji Partizanovi igrači su tražili jedanaesterac, smatrajući da je napadač ometen od strane igrača Radničkog u kaznenom prostoru, ali je sudija Stefanović beu ikakve konsultacije sa VAR sobom pokazao da se igra nastavi za šta je “nagrađen” teškim uvredama sa tribina.

I nekako kada se učinilo da je nastalo malo zatišje sa obe strane, u završnici poluvremena se opako “zakuvalo”. Bio je to 44. minut, kada je Lazar Marković probio čuvara na desnom boku, uspeo da centrira ka Marku Jevtoviću koji je okrznuo loptu glavom, posle čega je štoper Radničkog Nikola Vujadinović igrao rukom.

Ovoga puta Stefanović nije mogao da ignoriše, pozvali su ga iz VAR sobe da se sam uveri u dešavanja u petercu, posle čega je arbitar pokazao na belu tačku! Rikardo Gomeš je preuzeo odgovornost i pogodio za 1:0!

Ipak, nije to bio kraj tenzijama, igrači Radničkog su okružili sudiju na sredini terena, nastala je gužva, metež koji se “rastegao” do klupe Nišlija, a epilog svega – crveni karton za Nikolu Arsića, drugi za Nišlije u prvom delu, pošto je pre toga i jedan od članova stručnog štaba gostiju isključen zbog uvreda na račun pomoćnog sudije.

Nastavak je bio samo stvar rutine za Partizan, koji je, brojčano nadmočniji, bez problema kontrolisao dešavanja na terenu, gotovo sve vreme na polovini Radničkog. I ritam utakmice je bio daleko mirniji nego u prvih 45 minuta, pa su crno-beli do prve ozbiljnije situacije stigli u 55. minutu kada je posle centaršuta sa boka, rezervista Jović bio u prilici da postigne gol, ali je u duelu sa protivničkim igračem onemogućen. Tražio je bonus Partizana jedanaesterac u toj situaciji, ali je dobio samo korner.

Potrajala je ofanziva crno-belih i u minutama koji su usledili, nizali su se solidni napadi, da bi u 66. minutu Nišlijama presudio njihov defanzivac.

Još jednom je Kvinsi Menig bio taj koji je napravio problem odbrani Radničkog, uspeo je da pobegne čuvarima na desnom krilu i uputi jak centaršut koji je zbunio štopera Jamkama, navodeći ga da loptu skrene u sopstvenu mrežu – 2:0.

Odlučio je ubrzo Stanojević da promeni nekolicinu igrača i pruži priliku i momcima sa klupe koji su bez većih problema iskontrolisali meč i stavili tačku na sezonu u kojoj su do sredine proleća bili favorit za šampionsku titulu, a onda se “viša sila” umešala prste...

(Z. Ivković)