Ne odustaj ni kada te svi napuste

Foto: Profimedia

Eh... Da su neki imali malo više hrabrosti i vere, danas bi bili bolja verzija sebe. Uspeh je uvek bio nešto što čovek napravi, nikada uspeh nije pravio čoveka.

U blatu starog, dobrog engleskog fudbala rodila se legenda koja i dan danas više znači nego svaka motivaciona Instagram objava od kojih vam se često povraća. U samo 90 minuta, kolektiv Čarltona je napisao na najjednostavniji način definiciju nade koja se voljom pretvara u uspeh. Nema tu mnogo filozofije, iako mnogi tu žele da komplikuju. Ili daj sve od sebe, pa šta god da se desi na kraju, znaš da si sve uradio da pobediš... Ili do kraja života nosi sa sobom teg momenta da si mogao više, ali nisi dao. Baš, krajnje, jednostavno.

Preporučujemo

Vratićemo se u 1957. godinu kada mnogi od nas nisu bili ni u planu, ali se lopta na Ostrvu već odavno kotrljala i činila prilično veliku stvar za sve tamošnje žitelje.

Ne, nije se igralo za pare. Od jedne plate jednog Pola Pogbe mogli ste isplatiti mesečnu zaradu svih klubova u Velikoj Britaniji. Ni ta komparacija nije za priču, ti fudbaleri koji su tada hodili više po blatu nego po travi nisu bili po primarnom zvanju fudbaleri. Bili su pretežno radnici u fabrikama, šrafovi velikih industrijskih kompleksa, poštari, mlekadžije...

Možete čitavu priču zamisliti u malo modernijem ruhu od "Piki Blajndersa", od Drugog svetskog rata se odmaklo preko deceniju, ali za radničku klasu koja je i igrala taj fudbal, progres životnog blagostanja je išao prilično sporo.

Naviknuti da izgaraju, da se bore za svoju porodicu i svoju egzistenciju, znalo se da, kada krene utakmica, nema štednje. Sve ili ništa, pa, što bi rekao moj deda, "što ko ponese".

Utakmica Čarltona i Hadersfilda odigrana je po oštroj hladnoći, decembar je bio uveliko i sama pomisao da bi trebalo da se krećete u šorcu nije bila baš najsrećnija.

Pun stadion, što na izgrađenim tribinama, što na zemljanim nasipima koji su bili i zaštitni znak Čarltonovog stadiona. Igralište je i dobilo nadimak "dolina" zbog tih zemljanih balkona koji su bili oivičeni metalnim šipkama, pa ste mogli da se naslonite na njih dok posmatrate meč.

To je ostalo tako i narednih 20 godina...

Elem, gro naše priče je gostovanje Hadersfilda u tom delu Londona i Čarlton je glasio za blagog favorita.

Suva zima je omogućila da bude toplije nego što pokazuje termometar, a skoro 13 hiljada ljudi postrojilo se na tribinama stadiona tog 21. decembra.

Foto: Profimedia

Prvih pola sata je bilo nadigravanja, golmani nisu kapitulirali, ali se drastično menja situacija na terenu nakon što je kapiten domaćih Derek Afton doživeo povredu ramena zbog koje je morao direktno da se zaputi u bolnicu. Ovaj igrač kriketa i fudbala je morao da se pomiri sa dužom pauzom.

Kako tada nije bilo izmena, Čarlton je ostao sa igračem manje i tako se nadao da će ipak doći do pozitivnog rezultata.

Ipak, krenulo je totalno rasulo, Hadersfild je poveo sa 1:0, nastavio da sumanuto napada i da pritiska domaćina koji je bio u sve goroj poziciji.

Aleks Bejn je sa dva gola doneo 3:0, Bil Mekgeri i Bob Ledžer su zacementirali priču uz jedan, čini se, slučajni gol domaćina.

Petarda je pukla, pa je publika krenula da napušta stadion u revoltu, iako je ostalo još 27 minuta igre.

Sa nasipa se čula salva uvreda, sa tribina koje su bile pokrivene krovom su se čuli koraci ljudi koji su odlazili bez pogleda ka nazad.

Deset igrača Čarltona je skoro samo ostalo na igralištu da se bore sa 1:5 protiv opasnog protivnika.

Skoro niko nije ostao da gleda susret do kraja, a i ti koji su ostali su želeli da sudija Ron Vornk odmah svira kraj, da prekine mučenje.

Ono što je usledilo, ostavilo je trenera Hadersfilda Bila Šenklija bez izgovorene reči. Samo je stajao i gledao revoluciju u njemu, do tada, mirnom danom.

Dva Džonija su znala šta m je raditi, nisu želeli da odu iz tog blata bez vatrometa.

Prvo je Samers pogodio za 5:2, a onda je 60 sekundi nakon toga i Rajan zatresao mrežu.

Izgledalo je suludo da će se bilo šta epohalnije od toga desiti, ali je Samers nastavio da rešeta, pa je u 73. i 78. minutu krenuo da stvara magiju na stadionu Čarltona.

Neverovatnih 5:5 na 12 minuta do kraja skamenilo je goste koji su do malopre imali sve u svojim rukama - vođstvo od 5:1, indisponiranog protivnika i ljutu publiku koje više i nema.

Sve se promenilo za manje od pola sata, a Samers je nastavio u ekstazi da rešeta, pa je u 81. minutu postigao gol i za 6:5.

Kakvi fudbalski momenti, večno upamćeni i navođeni kao najveći mogući preokreti koji su se dešavali u istoriji ove plemenite igre.

Kada su svi pomislili da je bajka zaključena, da su se princ i princeza uzeli i da će živeti srećno do kraja života, Hadersfild je poravnao na 6:6 i ublažio potencijalni šok koji se spremao.

Ipak...

Prince i princeza su živeli srećno do kraja života.

Džoni Rajan, po nadimku Bak, pogodio je u poslednjoj minuti meča i zaključio pobedu od neverovatnih 7:6...

Po hladnoći...

Ostavljeni od svih...

Bez kapitena i sa igračem manje...

Sa 1:5 na samo 27 minuta do kraja meča...

Pobeda.

Pobeda svega onog dobrog što bi čoveka trebalo da čini.

Istrajno i do samog kraja.

Nema kvote koja vas može zaustaviti ako stvarno verujete u to što radite.

Ti ljudi su posle pet dana teškog rada došli u subotu da pokažu šta znaju na terenu koji im nije glavno polje delovanja.

Taj teren je bio polje gde je manifestovana prava vrednost čoveka.

Ti daj sve od sebe.

Možda to sve od sebe nije dovoljno da se pobedi, ali siguran da si dao sve što si imao.

Ali...

Nekad je to sve od sebe dovoljno za bajku poput ove koju je Čarlton, u prohladnoj noći, napisao zlatni perom.

(Telegraf.rs)